Verige kraj ikona – šta su ljudi ostavljali svetiteljima i zašto

[Nina]

U zabačenim crkvama i manastirima Balkana, naročito u starim svetilištima, može se i danas naići na neobične predmete ostavljene pored ikona: verige, štake, marame, pramenovi kose, pa čak i oružje.Neki se zadrže dugo, neki se tiho sklone, ali svi svedoče o istom: o zavetu, molitvi i čudu.

Ovi predmeti nisu slučajnost. Oni pripadaju starom običaju, duboko ukorenjenom u pravoslavnoj pobožnosti naroda — da se ono što nas vezuje za bolest, greh, tugu ili iskušenje, ostavi kraj svetitelja kao znak vere i molitve za isceljenje.

Predanje o Svetom Vasiliju Ostroškom — verige sa planine
Kod manastira Ostrog, posebno u Donjoj crkvi, kraj kivotâ sa moštima Svetog Vasilija, narod vekovima ostavlja predmete koji svedoče o doživljenim čudima. Neki donose štake — jer su, kako kažu, “otišli bolesni, a vratili se peške”. Drugi ostave verige — simbol unutrašnjih okova: poroka, duševne patnje, zavisnosti.
Jedan zapis iz 19. veka navodi da je čovek iz Nikšića, zarobljen u alkoholu, došao pod Ostrog sa gvozdenim lancima oko ruku. Ušao je u crkvu, zapevao Akatist svetitelju, ostavio verige kraj ikone i rekao:

“Ove više meni ne trebaju.”

Nakon toga se, po predanju, nikad više nije vratio poroku.

 

[Nina]

Zavetni darovi — tihe ispovesti naroda

U narodu postoji izraz: “Ostavio je svetitelju zavet.” To ne znači samo obećanje, već i predmetni dokaz molitve. Marama ostavljena kraj ikone Bogorodice može značiti molitvu za nerođeno dete, a zlatni lančić kraj ikone svetog Nikole — zahvalnost za izbavljenje iz nesreće.
U manastiru Tumane, kod Golubca, kraj moštiju Svetog Zosima i Svetog Jakova, redovno se ostavljaju predmeti: crteži dece, papirići sa imenima, pa i poneki lek. Sveštenici ih s vremena na vreme sklanjaju s poštovanjem, ali ostaje poruka — nešto je tu zatraženo i povereno Bogu.

 

[Nina]

 

[Nina]

Šta znači ostaviti “okove”?

Verige i drugi predmeti simbolizuju ono što nas veže, što nas muči i iznutra lomi. U liturgijskom jeziku, greh se često naziva “okovom”, a Hristos “oslobodiocem”. Zato se ti fizički predmeti ostavljaju ne kao magija, već kao svedočanstvo da je čovek došao pred Boga sa teretom — i rešio da ga tu ostavi.

U Psalmu 115 piše:
“Ti si razrešio verige moje”

A Sveti Grigorije Niski tumači da verige u Psalmu znače nevidljive lance duše koje samo Gospod može da preseče.
Ostaviti verige kraj ikone nije sujeverje, već molba i zahvalnost. To je čin jednostavne, ali duboke vere: “Ne mogu više sam. Evo ti, Bože, ovo što me muči.” I kao što žena dotiče skut Hristove haljine, a slepi viče iz sveg glasa “Sine Davidov, pomiluj me”, tako i čovek danas ostavlja predmet kraj svetitelja — tiho, iskreno, u veri da je Bog živ i da čuje.

Ne zna se ime svih tih ljudi. Ne znamo njihove priče. Ali znamo — verovali su. A to je pred Gospodom uvek zapisano. ( mediji)