e da, kad smo kod već kod treme, ne mogu da zaboravim u sedmom osnovne kada
sam išau dramsku sekciju, kao ja ću da budem glumac
elem, bila neka proslava škole, i održavala se u školskoj kuhinji gde je bilo adaptirano tog dana
za tu priredbu
skupili se đaci sa roditeljima, puna "dvorana", a jedna curica i ja smo imali neki komad da izvedemo,
navodno kao muž i žena, a uloge su bile takve da se raspravljamo ooko toga zašto nisam bio u prodavnicu
da kupim namirnie nego sam eo dan gledao fudbal i tako to
izlazimo mi, aplauz i sad počinje ona sa tekstom kako i jeste, međutim, ja
u trenutku ne znam ni da beknem
kroz glavu mi sevaju misli i sećanja na moj deo teksta, ali mućak, ja zaboravio i kako se zovem, a tišinaaa u prostoriji, ne čuje se mušica,
tek samo poneko nakašljavanje i naznaka za smeh među publikom
osećam da sam tad dobio temperaturu +150
i šta ću, kako ću, okrenem ja kompletno priču koja nema veze s' vezom ono što smo vežbali,
pa počnem priču kako mi se pokvario auto, pa sam ga parkirao na nedozvoljenom mestu, te mi 'pauk' odneo auto
srećom, ona se odmah snašla i uklopila se u priču..neverovatno ali dobro je ispalo, mada mi je pogled stalno išao do nastavnika
dramske sekije koji me streljao očima...čivek popizdeo načisto
i na kraju, ja onako u toj agoniji, kao završavam sa tekstom, i zavlačim ruku u džep od sakoa(brat mi ga je pozajmio da izgledam kao ozbiljan, bračni čovek,
s'tim da mi je bio veći za tri broja, rukavi dugački i otego se do kolena
) , vadim cigaretu i upaljač
ne znam koji mi je đavo bio da to uradim, valjda zbog treme pa sam se bio pogubio i nisam znao šta radim, i ja je zapalim
mislim, nisam pušio aktivno u to vreme, samo sam pućkao radi fazona..i kad videh šta uradih,
ja onako ljutito bacam cigaretu na pod, gazim je i povičem: "
*ebem ti cigaru" 
i mogu reći slobodno da smo bili uspešni, aplauz je bio nebeski, smeh do suza, a meni srce otišlo u grlo
Baš si me nasmejao... Ali snalažljiv si što jest jest. 
