Velika Sfinga-mitološko biće

[Nina]

U drevnom kompleksu u Gizi, na levoj obali Nila, uz piramide i druge hramove, nalazi se spomenik podjednako impresivan i simboličan za istoriju Egipta - Velika sfinga.Iako su se sfinge javljale u umetnosti širom drevnog sveta, ova kolosalna statua ostala je najpoznatiji prikaz ovog mitskog bića.

Isklesana iz jednog komada krečnjaka, Velika sfinga je visoka 73,5 metra i nekada je bila potpuno prekrivena bojom. Zajedno sa Keopsovom, Kefrenovom i Mikerinovom piramidom, Velika sfinga deo je velike nekropole u Gizi.

Sfinga je mitološko biće koje se pojavljuje u nekoliko različitih drevnih kultura. Obično se prikazuje sa glavom čoveka, sokola, mačke ili ovce i telom lava sa krilima sokola. Međutim, njen izgled varira u zavisnosti od regiona.

U starogrčkoj priči o Edipu, sfinga je zastrašujuće stvorenje koje bi pojelo onoga ko ne ume da reši njenu zagonetku. I dok je sfinga u Grčkoj predstavljana kao zla i sa glavom žene, egipatska sfinga je prikazivana sa glavom muškarca i predstavljala je dobru silu.

Velika sfinga je najstarija i najveća skulptura nastala tokom Starog kraljevstva (oko 2686 - 2181 p.n.e.), koja se naziva i "doba piramida".
Ovo biće sa glavom čoveka i telom lava i kraljevski ukras za glavu.

Većina egiptologa misli da je sagrađena oko 2500. godine pre nove ere za faraona Kefrena, pa čak i po uzoru na njega. Međutim, nema dokaza o tome šta je bila prvobitna namera monolita.Pretpostvalja se čak i da je u nekom trenutku, tokom perioda klasične antike, hiljadama godina nakon izgradnje - zbog sličnosti sa mitološkim bićem nazivana sfinga.

Stotinama godina nakon izgradnje, Velika sfinga i ostatak nekropole u Gizi zatrpani su peskom i zaboravljeni.
Nekoliko faraona, uključujući Tutmozisa IV i Ramzesa II Velikog, pokušavali su da iskopaju to mesto, ali bez uspeha.
Tek 1800-ih godina Velika sfinga, koja je do vrata bila zatrpana peskom, doživela je svoje prvo moderno arheološko iskopavanje.

Predvođen Italijanom Đovanijem Batistom Kaviglijom, tim je uspeo da očisti dovoljno peska da otkrije grudi sfinge. Iskopavanja su nastavljena tokom celog 19. veka, da bi tek 1925. godine bila potpuno otkopana.Tokom istraživanja Velike sfinge, arheolozi su došli do zaključka da je nos uklonjen namerno.

Postoji zabluda je da je Napoleonova vojska uništila nos Velike sfinge, međutim, ilustracije iz 17. veka dokazuju da je nos nedostajao mnogo pre Napoleonovog dolaska. U stvari, savremeni arheolozi veruju da je uklonjen negde između 3. i 10. veka nove ere. Razlog zašto se to dogodilo se, nažalost, još uvek ne zna.

 

[Nina]

Kako je ova grandiozna statua mitskog bića sa ljudskom glavom i telom lava ostala bez nosa, pitanje je koje muči nauku od momenta od kada je otkrivena, a inspiriše pisce romana, scenarija, stripova pa čak i crtanih filmova.

Kustos muzeja u Bruklinu Edvard Blajberg došao je do otkrića kojA rešava ovu čuvenu egipatsku zagonetku.
Kao i mnoge njegove kolege i prethodnici, i Blajberg je verovao da je sfingi nos odgrizao zub vremena, peščane oluje ili neka od sličnih pojava tokom dugih 4.000 godina koliko krasi Gizu.

Međutim, nakon istrage, on je došao do još jednog razloga zašto su mnoge od skulptura oštećene tako da im baš nos nedostaje.
Drevni Egipćani su predstavama sa ljudskim likom pripisivali velike i važne moći. Verovali su da se suština boga ili boginje može ugraditi u sliku, a kod smrtnika da bi deo pokojne duše mogao da naseli skulpturu te osobe.

Upravo zato, vandalizovanje ovih statua, smatra on, imalo je za cilj da deaktivira snagu slike, odnosno, da se konkrtnim oštecenjem poremeti ili oslabi ta moć.

"Oštećeni deo tijela više nije u stanju da obavlja svoju funkciju. Bez nosa, statua više ne može da diše, odnosno uništavanjem nosa vandal zapravo ubija statuu i njenu moć", objasnio je on.

Tako na primer, ako su na statui boga unuštene uši, to je značilo da on ne može da čuje molitvu.
Praksa nanošenja štete predstavama sa ljudskim likom datira još od početka egipatske istorije, istakao je Blajberg.

"Tokom istorije postojao je i veliki strah među faraonima da bi njihove statue mogle da budu oštećene pa su raznim dekretima propisivali oštre kazne za svakoga ko bi se usudio da im naudi. On je dodao da uništavanje statua tada nisu činili vandali.

"Ovdje nije reč o vandalima koji su bezobzirno napadali i uništavali umetnička djela. Njihova preciznost sugeriše da su ova oštećenja delo dobro obučenih majstora" rekao je on.

Kako bi sačuvali svoje skulpture, Egipćani su ih smeštali u gobnice ili hramove.

 

[Black_star]

Postoji li nešto ispod Sfinge?​

Nešto što predstavlja potencijalno pravo otkriće, poput mišljenja istoričara Džo Džahoda i doktora Džozefa Šora, jeste da postoji prazan prostor ispod Velike sfinge. Niko ne zna šta je ispod, mada mnogi sumnjaju u postojanje Dvorane uspomena. I pored sumnje, vlasti u Egiptu su odbile svaki vid iskopavanja i potrage, kako bi se došlo do odgovora.

Postoje istoričari koji veruju da prava tajna sfinge leži ispod nje. Unutar same građevine gde, navodno, postoji tajna Dvorana uspomena. Dvorana sadrži mnoga stara saznanja iz ezoterije, potekla od velikog broja civilizacija, uključujući i vanzemaljce! Postoje uverenja da su preživeli stanovnici mitskog grada Atlandite stigli do Egipta i sačuvali tajne ispod sfinge.