- Poruka
- 390.390
Pre skoro jednog veka Irvin i njegov kolega alpinista Džordž Malori nestali su prilikom spuštanja sa grebena. Od tada je ostala nedoumica da li je neko od njih, ili možda obojica, tog dana uspeo da se popne na sam vrh, 29 godina pre nego što su Edmund Hilari i Tenzing Norgaj proglašeni za prve koji su kročili na vrh Everesta. Veruje se da je Irvin nosio sa sobom Kodakov džepni foto-aparat. Ako bi se taj aparat pronašao i ako u njemu postoje snimci, onda bi to potpuno izmenilo istoriju osvajanja najvišeg vrha na svetu.
Ekipa Nacionalne geografije išla je u ekspediciju i potragu .Cilj je bio otkriti šta se dogodilo istraživačima Endruu Sendiju Irvinu i Džordžu Liju Meloriju, koji su nestali 8. juna 1924. tokom prve ekspedicije na Everest i da se pronadje Irvinovo telo, dok je Melorijevo telo pronađeno 1999. Tragovi za rešavanje ove misterije leže zaleđeni negde na vrhu najviše planine na svetu.
Na ovoj retuširanoj fotografiji vidimo nasmejanog Irvina (skroz levo) kako stoji pored Malorija, koji je stavio nogu na rame Šebiru, članu ekipe zaduženom za transport. Sa ovom hrabrom, prekaljenom ekipom penjača iz 1924. godine Britanci su napravili svoj treći pokušaj u četiri godine da osvoje Mont Everest.
1999. godine američki alpinista Konrad Anker pronašao ostatke Džordža Malorija u delu severne strane Everesta,
na koju se malo ko usuđuje da se penje. Telo je bilo licem uronjeno u šljunak kao da ga je neko položio u ploču vlažnog betona.
Maloriju su čitava leđa bila otkrivena, a koža tako očuvana, čista i bela da je ličio na mermernu statuu. Otkinuti konopac vezan oko pojasa ostavio je ožiljke na trupu, što je dokaz da je Malori u jednom trenutku naglo pao s litice. Najpotresnije je to što mu je leva noga bila prebačena preko desne, na kojoj mu je bila slomljena cevanica, kao da je hteo da zaštiti povređenu nogu. Šta god da se dogodilo, očigledno je da je Malori bio živ, barem nakratko, kad se sručio u svoje konačno počivalište.
Anker i njegove kolege najpre su mislili da je telo Irvinovo jer je pronađeno skoro tačno ispod mesta gde je desetak godina posle nestanka, na obodu grebena, otkriven njegov cepin. Da li je možda Malori bio vezan za Irvina u trenutku pada? Ako je tako, kako je uže presečeno i zašto nije pronađen i Irvin pored njega?
Drugi detalji otvorili su još mnogo novih pitanja. Malorijeve zelene naočare za sneg nađene su u njegovom džepu. Da li to znači da se spuštao noću, čim mu nisu bile potrebne? Njegov ručni sat stao je između jedan i dva, ali da li je to bilo noću ili po podne? Malori je govorio da ako uspe da se popne na vrh, da će tamo ostaviti sliku svoje žene. Kod njega nije pronađena nikakva slika.
Isto tako, nema ni traga od foto-aparata, što je mnoge istoričare Everesta navelo na zaključak da ga je sigurno nosio Irvin. To ima smisla jer je bio bolji fotograf, a znao je da će britanska javnost radije videti slike njihovog ljubimca Galaheda – kako su Malorija nazvali njegovi obožavaoci – nego njegovog manje poznatog kolege.
Poslednji koji ih je video žive bio je član njihovog tima Noel Odel, koji je 8. juna 1924. godine zastao na 8.000 metara i bacio pogled prema vrhu. Gust, pamučasti veo bio je prekrio gornji deo planine, ali u 12.50 oblaci su se na trenutak razišli i otkrili Malorija i Irvina kako "žurno grabe" uzbrdo na nekih 250 metara od vrha, napisao je Odel u svom izveštaju.
Ekipa Nacionalne geografije iscrpila je tokom istraživacke ekspedicije sve mogućnosti i dronovima pročešljali sve planinske obronke,popeli se na vrh , rizikovali živote da bi rešili jednu od najvećih misterija Everesta. I kao i svako ko je to pokušao, na kraju su ostali sa više pitanja nego odgovora. Šta se desilo sa Irvinom tog dana? Gde konačno počiva? Da li je možda neko uklonio telo sa obronka ili su ga olujni vetrovi i neka lavina zauvek odneli u zaborav?
Ni na jedno od ovih pitanja nisam imao odgovor , napisao je Mark Sinot. Ali nešto sam naučio o toj neodoljivoj privlačnoj sili Mont Everesta koja tera ljude da toliko rizikuju. Da nisam i sam krenuo stopama Sendija Irvina, nikad to ne bih osetio. Jedina stvar koju sada mogu pouzdano da kažem jeste da će misterija o Maloriju i Irvinu verovatno ostati večita tajna. I možda je tako i najbolje.
(nacionalna geografija)
