Velika fobija

[Василиј Зајцев]

Na početku da kažem, ovo ozbiljno pričam i otvaram se, ako neko misli da se zaje*ava ovde, ne mora ni čitati. Eh sad, odakle da počnem. Ovako, kao mali bili smo na kupanju ja i otac, pošto nisam bio neki plivač, bio sam u vodi maksimum 1m, ako se umorim, da mogu da stanem na noge. Jednom je stari zaspao, ja sam bio radoznao i krenuo u dublju vodu, plivao sam ja i umorio se, nisam stigao to plićaka, uhvatio me je grč i počeo sam da se davim. Vrištao sam i ujedno gutao vodu, sreća, otac se probudio i izvadio me je, od tada sam počeo da se bojim vode. Prošlo je 12. godina od toga, u avgustu ove godine, desilo se nešto, što za života zaboraviti neću. Otišli smo kod babe u Bosnu, padalo je mnogo kiše, zbog poplava u maju iste godine, uvek su obaveštavali o padavinama. To područje nisu nešto zahvatile te poplave, nije se reka izlivala. Iz Banja Luke im je stiglo da će biti padavina, da će nivo reke narasti, ali da to nije ništa ozbiljnije. Bio sam za računarom, uvek ću pamtiti koliko je sati bilo, 02:44, baš sam pisao scenario na Književnosti, osetio sam da mi je mokra noga, pogledam pod, voda je ulazila kroz parket u kuću. Pogledam kroz prozor, voda je skoro do prozora bila, tada su mi se vratile slike od pre 12 godina, dobio sam napad panike. Ja, sestra i stara smo bili kući. Otvorili smo vrata, visok sam 189, voda mi do grudi bila, pomogao sam staroj da pobegne na sigruno, uzeo sam sestru preneo preko vode, i spasavao sam šta se može. Matica me je vukla i bio sam upao u tu prljavu vodu. Do tada nisam verovao da ti se za nekoliko sekudni opet ceo život vrati pred očima. Nagutao sam se vode ali sam se izvukao. Sreća, niko nije stradao. Od tada se vode bojim više nego ikada. Mesec dana posle toga, imao sam snove kako se davim, pa se probudim kroz kašalj. I sada ponekad imam takav san, a što se tiče vode, ni na bazen sada ne bi smeo otići. Ima li načina da se rešim toga straha koji me proganja?

 

[aetherius obscuritas]

popij ujutru dve od0.5 dudove rakije pa bog da te vidi

 

[gost 129086]

To ti je ozbiljan problem. Evo da i ja podelim iskustvo s tobom.

Dok sam bila mlađa, i ne dobar plivač, u bazenu mi je uhvatio grč u nogu, uhvatila me je panika, izvukao me neko i hvala mu. On mi je masirao nogu i objasnio metodom kako se sprečava grč čim osetiš.
Prosto, ispruži nogu ravno, i prstima uhvatiš za prvi nožni prst i povuci k sebi tako da listovi u mišićima budu zategnuti, drži ga nekoliko minuta i to prođe. Ili kad te uhvati noga da te utrne pa pecka u stopalo, na krstu treba naći tačku da izmasira da peckanje prestane.

Dok je voda dublja, nema potrebe da ideš dublje tamo, drži se pored ivice, tu si sigurniji. Kako god, reka je opasnija od bazena, ima podvodne virove i ono te povuče i doviđenja.

Eh, ti se izbori sa samim sobom da budeš hrabar ili će te tvoja psiha dokrajčiti, moraš da pobediš samog sebe. Suoči se s tim. Zamoli nekoga da bude s tobom, vežbaj korak po korak i savladaš svoj strah.

Najveće zlo je kada si u vodi uhvati ti grč u srce, e tu ništa ne smem da kažem. Moj stric je to preživeo.

 

[bankai]

Ima,svi strahovi su izlecivi..

 

[YHYK]

Mesec dana posle toga, imao sam snove kako se davim, pa se probudim kroz kašalj. I sada ponekad imam takav san, a što se tiče vode, ni na bazen sada ne bi smeo otići. Ima li načina da se rešim toga straha koji me proganja?

Из текста се не види да ли је страх опсесија, тј. да је присутан и када свесно не размишљаш о томе, или само кад станеш мислити от оме.
У било ком случају, време је најбољи лекар. Дакле, сачекај да прође време и све ће полако нестати. Исто као што је дошло. Јер не ради с ени о каквом поремећају, већ само о лошем искуству. А оно увек ментално мучи. Не концентриши се на велику води ни у мислима ни ус тварности физчки. Ово значи: не иди на базен, не шетај поред велике воде, не прелаи преко брвна, кад прелазиш преко моста, једноставно гледај испред себе...све док не осетиш да те то више не брине. А то ће опет доћи с временом.

 

[mekflaj]

bojiš se vode jer je ona u tvojoj glavi povezana sa davljenjem, imao si dva neprijatna iskustva
trebaš povezati vodu sa nečim prijatnim kako bi voda ponovo postala nešto ok

ali generalno, nije to loša fobija, samo se kloni velike vode.
a gde ja da pobegnem od ljudi?

 

[gost 189815]

Na početku da kažem, ovo ozbiljno pričam i otvaram se, ako neko misli da se zaje*ava ovde, ne mora ni čitati. Eh sad, odakle da počnem. Ovako, kao mali bili smo na kupanju ja i otac, pošto nisam bio neki plivač, bio sam u vodi maksimum 1m, ako se umorim, da mogu da stanem na noge. Jednom je stari zaspao, ja sam bio radoznao i krenuo u dublju vodu, plivao sam ja i umorio se, nisam stigao to plićaka, uhvatio me je grč i počeo sam da se davim. Vrištao sam i ujedno gutao vodu, sreća, otac se probudio i izvadio me je, od tada sam počeo da se bojim vode. Prošlo je 12. godina od toga, u avgustu ove godine, desilo se nešto, što za života zaboraviti neću. Otišli smo kod babe u Bosnu, padalo je mnogo kiše, zbog poplava u maju iste godine, uvek su obaveštavali o padavinama. To područje nisu nešto zahvatile te poplave, nije se reka izlivala. Iz Banja Luke im je stiglo da će biti padavina, da će nivo reke narasti, ali da to nije ništa ozbiljnije. Bio sam za računarom, uvek ću pamtiti koliko je sati bilo, 02:44, baš sam pisao scenario na Književnosti, osetio sam da mi je mokra noga, pogledam pod, voda je ulazila kroz parket u kuću. Pogledam kroz prozor, voda je skoro do prozora bila, tada su mi se vratile slike od pre 12 godina, dobio sam napad panike. Ja, sestra i stara smo bili kući. Otvorili smo vrata, visok sam 189, voda mi do grudi bila, pomogao sam staroj da pobegne na sigruno, uzeo sam sestru preneo preko vode, i spasavao sam šta se može. Matica me je vukla i bio sam upao u tu prljavu vodu. Do tada nisam verovao da ti se za nekoliko sekudni opet ceo život vrati pred očima. Nagutao sam se vode ali sam se izvukao. Sreća, niko nije stradao. Od tada se vode bojim više nego ikada. Mesec dana posle toga, imao sam snove kako se davim, pa se probudim kroz kašalj. I sada ponekad imam takav san, a što se tiče vode, ni na bazen sada ne bi smeo otići. Ima li načina da se rešim toga straha koji me proganja?

idi kod psihologa