Vekovni kontinuitet hrvatskog animoziteta prema Srbima

Hrvati su bili na kratkom povodcu, i čim bi se povodca oslobodili, tačnije, kada bi ga gospodar ciljano olabavio, nastao bi pokolj Srba. Primerice, u devetnaestom veku su samo mogli da laju - Krležin stav svodi se na rečenicu:"Starčević je jedina hrvatska divlja džukela koja je zapenušalo lajala protiv svih civilizacijskih tekovina, kada su svi ostali samo režali".

Šta je bilo pre 19, 18, 17 i 16. veka pročitaj u knjizi najboljeg srpskog poznavaoca hrvatskog pitanja, akademika profesora doktora Vasilija Krestića, kome su Hrvati zabranili ulazak u svoju "demokratsku" državu zbog njegovih radova i knjiga:

http://www.scribd.com/doc/54740737/G...silije-Krestic

У историји су познати многобројни примери драстичних притисака на православне српске становнике Хрватске, али је у изворима забележено и то да је управник имања Загребачке бискупије, Амброз Кузмић, у извештају сачињеном 3. новембра 1700. године, написао чак да би било боље "Влахе „vsze poklati nego ztaniti“ (тј. настањивати). 5 Разумљиво, требало их је поклати због тога што нису били кметови, што нису били католици, што никако нису хтели да прихвате статус феудално зависних подложника са свима теретима на које су ови били обавезни.

сведочи писмо Ђорђа Николајевића, проте дубровачког, упућено владики Јеротеју Мутибарићу, из Дубровника 22. марта 1848. године. Николајевић је писао: „Овом приликом само укратко усуђујем се саобштити, како смо ми овдје у Дубровнику, одкако је конституција проглашена, умјесто весеља величајшиј страх поднијели, будући су нам јавно и у очи пријетили, да ће нас на најмање комадиће исјећи.


- "Udri, udri in der Štat, Srbom štrik za vrat!" (za vreme "mađaronstva" i Hedervarija).

- 1902. Kristalna noć u Zagrebu - polomljeni izlozi svih srpskih dućana u Zagrebu. Mnogi zagrebački Srbi postaju Hrvati. Raspravištarac Lesandar pronašao na Google books svedočanstvo jedne Srpkinje iz Zagreba o tom događaju, napisano na koricama knjige. Govori i o zapaljenim srpskim vinogradima oko Zagreba.

- Veleizdajnički proces protiv pedesettrojice viđenih Srba iz Trojednice u Zagrebu 1908/1909.

Hrvatski kulturni i javni radnik u prošlom vijeku Isidor Kršnjavi zapisao je i ove rijeci: "Bilo je vrijeme kada se pisalo da sve Srbe treba sjekirom utuci. Ova misao imade nešto za sebe i to nešto vrlo važno, ona, naime, izrice otvoreno i dosljedno jedini nacin kojim bi se dala provesti hrvatska misao."

Kasnije ce Franc Ferdinand, 1905., formulisati i osnažiti ideju o fizickom uništenju Srba. Krajem prošlog vijeka Hrvati su nagovijestili šta bi se moglo desiti u toku ovoga i na samom njegovom kraju. Naime, 1895., 1899. i 1902. u Zagrebu su organizovane demonstracije i pogromi na Srbe i njihovu imovinu, i to sve uz onu pjesmu "Slavo-Srbom štrik za vrat". Godine 1909. organizovan je tzv. veleizdajnicki proces protiv najvidenijih Srba iz Hrvatske. Poznato je da je godinu dana ranije voda hrvatske nacionalisticke Pravaške stranke Jošua Frank dobio saglasnost od najviših vojnih krugova iz Beca da u slucaju rata izmedu Austro-Ugarske i Srbije, zbog aneksione krize 1908., može organizovati pokolj nad svim Srbima u Hrvatskoj ili ih sve protjerati.

Kao hrvatski ban, Mažuranić se surovo obračunavao sa Srbima koji su osnivali srpske organizacije i isticali srpska znamenja: mnogi su izgubili službu i bili pohapšeni u Pakracu, Karlovcu, Osijeku, Daruvaru, dok je u Sremu poduzeo sve što mu u moći beše da suzbije plimu srpske svesti. Sam pomen srpskog imena smatran je prestupom, jer cilj je bila etnički čista Hrvatska.

I mrtvi Srbi su smetali: svedočanstvo o krajnjoj netrpeljivosti prema Srbima nalazimo, na primer, u pismu Dragutina Jagića iz 1901, povodom smrti i sahrane kralja Milana u manastiru Krušedol: "Da je na naše bilo, mi bi bili Milana dali mrtva 'per šub' ekspedirati još dalje od Biograda, jer i mrtvi Srbi još nam čine u Hrvatskoj smetnju i svađu."

Veliki pogromi, pustošenja i paljenja srpske imovine i prave hajke na Srbe, koji bi se okončali genocidom, da nije bilo makar i dvolične carske vlasti i hrvatsko-srpske koalicije, događali su se:

- 1895, za vreme posete cara,

- 1899, povodom Zmajevog jubileja,

- 1900, zbog rasprave u Saboru o srpskim zahtevima;

- 1902. tri dana rulja je razarala srpske stanove, dućane, ustanove - ranjeno je stotinak lica, tih "vartolomejskih" dana i noći;

- slično se ponovilo 1908. i 1909, pred aneksiju Bosne i Hercegovine i posle nje, a

- 1914. sve je spremno za istrebljenje i pokolj Srba, povodom Sarajevskog atentata.


http://forum.krstarica.com/showthre...над-Србима?p=25001280&viewfull=1#post25001280

 

[sanja*]

Da sada ne pišem knjige pitao bih te nešto za razmišljanje: da li postoje dobri pripadnici Srpske radikalne (Šešeljeve) stranke?

Naravno da ne.
Ali oni su grupa kojoj ljudi pristupaju voljno, okupljeni oko ideje.
Dakle, ne postoji dobar pripadnik svpskih vadikala, jednako kao što ne postoji dobar pripadnik Hitlerove nacional-socijalističke partije, jer je za kriterijum po kojem se dobrovoljno grupišu nužno da budeš loš.

Sledbenici ideologija i članovi partija nisu nasumična skupina ljudi apsolutno svih profila kakvu predstavlja neki (bilo koji) narod.

 

[Mrkalj]

Da ne banalizujemo, ovde se ne radi o dobru i zlu nego o interesu i mentalitetu (društvene zajednice) koji se ne opire zlu koje je u pravcu interesa.

 

[Mrkalj]

Dakle, u odgovoru na pitanja:

a) zašto se odrođavanje dešava (u tolikom obimu)?
b) kako to sprečiti?​

kojima je ova tema inspirisana, ja predlažem sledeće:

Osnovni je razlog što su Srbi "razbucano carstvo" koje se nalazi u interesnoj sferi (makar) četiriju carstava koja primenjuju staru doktrinu podeli pa vladaj (divide et impera). Već se odavde vidi šta je odgovor na pitanje pod b). Da pojednostavim - miroljubiva koegzistencija malih državica u (savremenom) Iliriku je utopija. Evo zašto:

Jedno je nacionalno opredeljenje, a drugo nacionalno poreklo. Problem nastaje kada osoba u jednom momentu promeni nacionalni identitet ("opredeljenje") iz neke nužde (nužde, jer život pojedinca nije nacionalna epopeja, već je mnogo prozaičniji kad je egzistencija - da ne kažem dupe - u pitanju) i onda podsvesno želi svojim precima da promeni poreklo, a to ne može. S jedne strane strepi da će ga neko pitati za pretke, a s druge strane ga preci podsvesno progone u vidu griže savesti i on kao reakciju zauzima agresivan stav prema precima, prema "vjeri prađedovskoj" što se manifestuje neobično intenzivnom mržnjom prema naciji predaka, odnosno, sindromom poturica gori od Turčina. Taj se mehanizam od strane Vatikana (i Nemačke) na Balkanu izdašno koristi budući da stvara fanatične jurišnike, a primenjuje se tako što se u državi Hrvatskoj kontinuirano održava ksenofobična atmosfera isključivosti i stroge intolerancije (čitaj "Thompson u papskoj audijenciji", na HRT-u "velikosrpski agresor", a u udžbenicima "blaženi Alojzije Stepinac" i "pravednički Domovinski rat"). U takvoj atmosferi državnog šovinizma kreću stada srpčadi na pokrštenje jer im ostanak u "vjeri prađedovskoj" ne samo da onemogućava napredovanje u zajednici, već uzrokuje i opravdanu uplašenost pretnjom linča od strane te iste zajednice. I tu se zatvara krug koji poput vrtloga u svakih nekoliko decenija usisava u sebe sve više i više Srba.

Dakle, imamo spiralu zla koja na svakom obrtu ima jedan ratni čvor nakon kojeg postaje šira.

 

[Mrkalj]

18.06.2014. 10:18
Statler and Waldorf

синоћ сам слушао на ХРТу извају једног њиховог академика да је основни циљ ХАЗУ - очување хрватског националног и културног идентитета. значи- политички пројекат, а не наука. бар су искерени.



Ne mogu da pronađem u kojoj bi to emisiji moglo da bude, pa da vidimo kako se taj akademik zove.
Evo linkova na tv-program, a desno imaš kalendar, tako da možeš da nameštaš dane unazad 14 meseci.
http://raspored.hrt.hr/?raspored=1&mreza=2&datum=2014-06-17
http://raspored.hrt.hr/?raspored=1&mreza=3&datum=2014-06-17
http://raspored.hrt.hr/?raspored=1&datum=2014-06-17
у питању је жена. била прослава неке обљетнице ХАЗУ, прилог у дневнику (пола осам). Izgleda da je ponovila reči predsednika HAZU:


U uvodnom govoru predsjednik HAZU-a Zvonko Kusić istaknuo je kako je ovo prvi put u povijesti da novi akademici ulaze u HAZU kada je Hrvatska ravnopravna članica Europske unije. Podsjetio je kako je Akademija osnovana prije 153 godine i da je za to vrijeme Hrvatska, kao i Akademija, bila u sastavu niza država te da je kroz sve te države i epohe čuvanje nacionalnog identiteta bila nit vodilja i uloga akademika.

Pročitajte više na: https://www.vecernji.hr/vijesti/sve...rvi-koji-su-izabrani-nakon-ulaska-u-eu-945367 - www.vecernji.hr

 

[Mrkalj]

 

[Mrkalj]

"Jest, ne bi bilo rata da smo odustali od svoga cilja da... broj Srba u Hrvatskoj padne ispod 3%" (F. Tuđman)

Piše: Mrkalj
1. januar 2014.

Da li je Tuđmanov rat za nazavisnost Hrvatske imao alternativu?

Da, naravno. Hrvati su relativno lako mogli (o)kupiti i pridobiti hrvatske Srbe na svoju stranu, garantovati im konstitutivnost, izbeći ustašku ikonografiju, "međuhrvatsku pomirbu", šurovanje sa ustašama iz inostranstva, izbeći otpuštanja sa posla viđenijih Srba, izbeći čistke u stanicama Milicije, obeležavanje srpskih stanova, okupaciju kasarni, šovinističke izjave i provokacije ili makar osudu i distanciranje republičkih zvaničnika, garantovati sva ljudska, građanska i kulturna prava. Da su to ponudili Srbima u Hrvatskoj, Hrvati bi imali hrvatske Srbe za saveznike protiv Miloševića i njegove samodržačke bahatosti. Međutim, time bi takva hrvatska nezavisnost neprestano bila uslovljavana srpskim faktorom, što svaki istoričar koji poznaje srpsko'hrvatske odnose do 1918. dobro zna kao činejnicu. To je kao izvesnost znao i dr Tuđman, pa je jasno i zašto je, dok se prethodnih trideset godina pripremao za svoje životno delo, odavno odustao od mirnog scenarija i pripremio onaj ratni.

"Ako tome dodamo da je Tuđman, kad se sve to završšilo, rekao, što sam čuo na svoje ušši: 'Jesam vam svima rekao, kad završši ovaj rat da će Srbi u Hrvatskoj pasti ispod tri posto?', možemo zaključiti da je uz 'Oluju', koja je predstavljala legitimnu oslobodilačku akciju, bio inkorporiran plan etničkog čiššćenja koji je vjerojatno u nekim elementima dogovoren i sa Milošševićem jer su vlasti pobunjenih Srba takođe forsirale napušštanje teritorija." (Ante Nobilo, 6. mart 2001, Pravi odgovor)

Koji rat?

Tuđman kaže da će po završetku rata koji je Hrvatska povela radi sticanja samostalnosti broj Srba u Hrvatskoj pasti ispod 3 posto. "A, vas draga hrvatska braćo i sestre pozivam da sada prionemo na to da taj Knin oživi zaista, da ga naselimo, napučimo i ne samo Knin, nego i Benkovac, i Obrovac, i sva mjesta do Plitvičkih jezera i do Siska." (Tuđman, Knin, avgust 1995)

Zašto je Milošević stvarao Srpsku Krajinu?

Poznato je da je Milošević od početka imao "viziju" da krajiške Srbe naseli na Kosovo i Metohiju, što je kasnije potvrđeno dešavanjem na terenu. Zato Miloševića smatram saučesnikom zajedničkog zločinačkog poduhvata etničkog čišćenja Srba iz Srpske Krajine. Ne bih isključio da mu je tu ideju velikodušno sugerisao Tuđman, pogotovo ako se setimo da je Milošević u više navrata izjavio da je jedino što ga interesuje deo Bosne. Ako tome dodamo različit način (re)integracije "sektora Istok", miran, onda možemo biti sigurni da je Milošević, a prema Tuđmanovoj zamisli 1991. Krajinu stvorio radi progona Srba iz nje na Kosovo. To je razlog zbog kojeg su ga mnogi opozicionari sredinom 1990-tih optuživali za veleizdaju i zašto u Beogradu nikada neće dobiti ni ulicu, kamoli spomenik (iako su sada "njegovi" na vlasti). Njegov lik dominantno će se posmatrati kroz prizmu ratnog profiterstva, izazivanja bede u Srbiji, samodržaštva, uništenja institucija sistema, političke priučenosti i državničke kratkovidosti.

Zašto je pak Tuđman stvarao Srpsku Krajinu?

Stvaranjem Srpske Krajine Franjo Tuđman jednim je potezom prepolovilo broj Srba u Hrvatskoj, uništio im inteligenciju, materijalnu bazu i za sva vremena im okačio oko vrata breme velikosrpstva što će ih primorati da preispitaju srpski identitet. U Krajini ostaju mahom poljoprivrednici i radnička klasa, a u ostatku Hrvatske ostaju "Tuđmanovi Srbi", oni po gradovima, sa većim obrazovanjem, većim platama, koji su osuđeni na poslušništvo, na asimilaciju, na katoličenje i na javnu distancu i osudu svega što je srpsko (od Balvan revolucije do "čika Jove Zmaja"). Tuđman zna da će ta antisrpska klima dugoročno uticati na ono malo preostalih Srba u Hrvatskoj do potpune asimilacije i zato mu je potrebna potpuna konfrontacija sa "demonom velikosrpstva". Tuđman ga pravi od blata i u tome od Miloševića dobija zatraženu pomoć: "Slušaj Slobo, trebaju ti Srbi za Kosovo, ja ću ti ih isporučiti!" - "Lepo od tebe, Franjo, trebaju mi ali, jеbiga, neće da dođu milom. Zato te molim Franjo da primeniš silu, a ja ću poručiti mom čobanu Martiću da se ubije." Samim stvaranjem Srpske Krajine broj Srba u Hrvatskoj je prepolovljen, pa se može trezvenije porazmisliti o stvarnim inspiratorima "Balvan revolucije" i daljih dešavanja. Obezglavljenje Srba u Hrvatskoj odgovara i Miloševiću koji na čelo Krajine može da postavlja i smenjuje lokalne čobanske kadrove prema dnevnom raspoloženju. Dakle, "Tuđmanovi Srbi" i Srbi povratnici ostaju da žive sa velikosrpskom hipotekom, za koju može i baba sa pijace legitimno da ih opljune svakog jutra - dakle, otpisani kao Srbi.

Milošević, februar 1991:

"Kninska krajina je žila kucavica hrvatskog naroda i zbog toga je neophodno da se ona prepusti Hrvatima"

Милорад Екмечић, СРБИ НА ИСТОРИЈСКОМ РАСКРШЋУ, Београд 1999.

„Na sastanku rukovodstva Srpske demokratske stranke BiH i Saveta Demokratske stranke sa predsednikom Miloševićem u Sarajevu 22. februara 1991. učestvovao sam i ja. Na pitanje predsednika Miloševića šta mislim o sukobu Srba u Hrvatskoj sa novom hrvatskom državom, ja sam otprilike odgovorio da taj sukob ima dublje istorijske korenove i značaj. Hrvatski politički prohtevi na Balkanu nikada nisu bili u interesu hrvatskog naroda, niti prohtevi koji su dolazili iz njegovih narodnih ciljeva.. Citirao sam Franju Račkog iz 1877. da Hrvatska na Balkanu nikada nije bila u stanju da integriše značajne delove Balkana, nego je služila kao instrument Mađara i Nemaca da za njihove interese onemogućavaju Srbiju da stabilizuje prostor. Rački i Štrosmajer tada nisu podržavali dolazeću (1878) okupaciju Bosne. Otprilike sam rekao da i danas (februar 1991) hrvatski narod vrši medveđu uslugu zapadnim državama, kao i u prošlim vekovima. Srećna je okolnost da Srbi u Hrvatskoj drže Kninsku krajinu (ali i blizu trećine zemljišta u Hrvatskoj), koja je žila kucavica hrvatskog naroda. U toj Krajini srpski narod ima istorijsko i etničko pravo na autonomiju. Sve dotle dok preko te žile kucavice nisu u stanju da integrišu Dalmaciju sa Hrvatskom, hrvatske političke stranke će se držati jugoslovenskog jedinstva i morati sarađivati sa Srbima na Balkanu.

Na ovo je predsednik Milošević približno odgovorio da ja imam pravo da je Kninska krajina žila kucavica hrvatskog naroda i da je zbog toga neophodno da se ona prepusti Hrvatima, a mi ćemo ovamo sa ostatkom ujedinjavati državu od 14,5 miliona ljudi. Ipak je dosta dugo podržavan srpski otpor u Krajini i ja sam verovao da je moje ćutanje nakon ovog odgovora u februaru 1991. bilo opravdano.”

 

[Mrkalj]

Presvetli i velečasni Gospodine

Po naređenju Vašeg milostivog gospodstva šaljem inkviziciju (istragu) protiv nekih nevernih Vlaha prikupljenu koji plemenitoj državi i carskoj svetlosti čine veću štetu nego korist.

Bolje bi bilo sve poklati nego nastaniti. Niti (treba: niti, prim. Mrkalj) careva svetlost niti plemenita država s njima nikad neće biti stabilna niti mirna; mnogo im popuštaju, toliko da su se uzoholili.

A za to su i neki dobri komandanti krivi, koji ne progovaraju o sopstvenoj zaradi na uništenju celog našeg kraljevstva i hrišćanstva.

Čujem da je vice kapetan petrinjski odozgo došao svojim Vlasima, i nekakva prava doneo za Vlahe. Svi naši ljudi su konsternirani i u neverici i u velikom strahu, jer priča se da im je sve između Kupe i Une do Save, što je god, dato, i zato bojim se ovog poreza (desetine), da me koje zlo ne zadesi.

Gospodin Aleksander grof (Erdedi) piše mi, da je vaše gospodstvo za nešto govorilo.

Ne znam što će biti po dolasku rečenog petrinjskog vice kapetana, verujte mi Vaše gospodstvo da se u ovoj državi sprema velika smutnja, možda se i Matija Gubec digne; vremena su zla, nije moguće spremiti šitak(žitak?) niti sejati.

Za grad Pokupski potrebno je pripremiti drvo i daske do Poklada, niko (treba nigdor, prim. Mrkalj) nije protiv kažu, svi su ćutali i onda onako otišli, a ja ću prvi, ako budem živ.

Hrušovac, 13. novembra 1700.

Čovek napunio gaće... ali hoće da kolje... Budući da su "neverni Vlasi" protiv kojih se pokreće istraga već nastanjeni, njegova čuvena opaska odnosi se na opštu populaciju Srba - "Vlaha", o kojoj govori u daljem kontekstu, a u svetlu predstojećeg gubitka poseda, moguće pobune i sopstvenog straha od Srba koji su postali gordi.

 

[Mrkalj]

 

[zxy]

Oni su takvi kakvi su ali mi smo mogli biti drugačiji... ali kako stvari stoje menščini bićemo još gori

 

[zxy]

Sad bi se mogao promeniti onaj natpis u "Sačuvaj nas Bože korone i Hrvata"