(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
VEČNOST SA MOG PROZORA
Danas dodjoh kući oko 18 sati......rano, još je dan. Uzeh da pripremam nešto za večeru, pa da odstoji dok se vratimo sa Save. Maca za to vreme kuva kafu.Umorna sam, nervozan dan danas......umorna sam hronično, tako da je to stanje normalno....navikla sam, te i ne govorim o tome....samo nekad, kao danas, neka nervoza doprinese da se i osećam umorno. Prija mi sedenje na tremu.....razgovaramo i pujuckamo kafu. Psi su oko nas, uši im se kao radari okreću u pravcu njegovog ili mog glasa. Žubori fontana.......preskaču slapovi kao vesela dečica preko kamena......kao da se smeši na nas. Petunije mirišu .....kako to da ne mirišu preko dana nego taj blagi miris počinješ da osećaš tek predveče? Već se osećam mnogo bolje. Maca ustaje, ustaju i psi....odlaze do ruža .....kaže da nikada nisu bile ovako lepe. Zavrće listove da ih pregleda......sutra će ih prskati. A one, prelepe prinzece u šarenim haljinama.....znaju da o njima pričamo pa se šepure........e, sad ću vas uslikati u tom šepurenju. Nema više sunca.....otišlo da odmori......idealno vreme za fotografisanje jer tada sve boje menjaju svoju odoru......prosto kao da su fluorescentne ....blic je isključen, koristim ga samo baš u mraku. Moje tri prikolice i ja idemo od cveta do cveta.....oni njuškaju a ja skupljam svu lepotu i snagu koja staje u moje oko. Samo jedan od izvora sa koga pijem snagu......možda zvuči glupo, ali je tako.....to je moj način.
