Вечни живот складиштењем сећања на клауду

[Baby Yoda]

Замислимо следећи сценарио, иако је са данашње тачке гледишта немогућ, замислимо да се сва наша сећања могу пребацити на клауд. Претпоставимо да се на неки начин може сачувати "свест", односно могућност да се нове информације обрађују као када би имали живо тело. Претпоставимо да нам физичко тело више није потребно и да можемо опстати као механички склоп.

Какав би онда живот био? Само сазнање да не можемо бити убијени, да наша шкољка може бити замењена било када доводи нас до могућности да радимо ствари које раније нисмо смели. Једина мана коју у овом смисллу морамо прихватити је недостатак неких чула. А можда се и она могу заменити? Ту се поставља и најбитније питање (можда), како уопште очувати емоције. Оне потичу из мозга? Логично, амигдала је заслужна за наше емоције. Мада је ипак то скретање са теме.

Нека фокус остане на вечни живот помоћу клауда. Шта кажете?

 

[stugots]

Znam prave ljude za diskusiju

@momcilo95 @Eurus

 

[fosilvaso]

Замислимо следећи сценарио, иако је са данашње тачке гледишта немогућ, замислимо да се сва наша сећања могу пребацити на клауд. Претпоставимо да се на неки начин може сачувати "свест", односно могућност да се нове информације обрађују као када би имали живо тело. Претпоставимо да нам физичко тело више није потребно и да можемо опстати као механички склоп.

Какав би онда живот био? Само сазнање да не можемо бити убијени, да наша шкољка може бити замењена било када доводи нас до могућности да радимо ствари које раније нисмо смели. Једина мана коју у овом смисллу морамо прихватити је недостатак неких чула. А можда се и она могу заменити? Ту се поставља и најбитније питање (можда), како уопште очувати емоције. Оне потичу из мозга? Логично, амигдала је заслужна за наше емоције. Мада је ипак то скретање са теме.

Нека фокус остане на вечни живот помоћу клауда. Шта кажете?

Koje nove informacije? Kako prikupljene i/ili DOŽIVLJENE? Sama akumulacija sećanja ti je kao da si celog života vodio dnevnik za svaku sekundu i to onda čitaš u 'besmrtnom životu'?

 

[Baby Yoda]

Koje nove informacije? Kako prikupljene i/ili DOŽIVLJENE? Sama akumulacija sećanja ti je kao da si celog života vodio dnevnik za svaku sekundu i to onda čitaš u 'besmrtnom životu'?

Нове информације које и даље меморишемо. Да, као да је дневник. С тим што је то доживљај, није то механичко записивање.

 

[fosilvaso]

Нове информације које и даље меморишемо. Да, као да је дневник. С тим што је то доживљај, није то механичко записивање.

Kakav doživljaj iz klauda? Možeš jedino da se uključuješ na razne društvene mreže, forume itd?

 

[Baby Yoda]

Kakav doživljaj iz klauda? Možeš jedino da se uključuješ na razne društvene mreže, forume itd?

Не. Говорим о претпоставци да је могуће да заиста егзистираш у физичком свету. Да будеш у телу неке машине и да и даље радиш све као и раније. Какво се онда гледиште на живот?

 

[gost 213266]

Što se čula tiče, verujem da bi se u tom hipotetičkom slučaju i ona mogla zameniti, tačnije, mogla bi se simulirati, jer se sve na kraju svodi na mozak i njegovu obradu signala koje dobija.

Samo je opet pitanje u kojoj formi bi taj ceo koncept bio. Samo izvlačenje dosadašnjih podataka i njihovo skladištenje da budu na izvolte drugima, ili i njihovo aktivno nadograđivanje interakcijom sa spoljašnjom sredinom. Tu dolazimo i do raznih pitanja, poput: šta je svest, šta su osećanja, da li bismo iz izvučenih podataka mogli da definišemo ljubav, možemo li simulirati osećaj ljubavi, stvoriti veštački osećaj?

 

[Baby Yoda]

Тачно. То су есенцијална питања. Јесу филозофска, али није конкретно за тај пдф јер сам фокусиран на ИТ. Дефинитивно је сво наше знање (информације) на калуду, подложно вирусу, подложно изменама, манипулацијом. То је врло опасно. Али чак и да хипотетички (пошто све ово и јесте хипотетички), чак и да имамо сигурност на клауду, како ми сагледавамо живот? Ако би ти неко сутра рекао: Од данас си бесмртан, твоје тело замењујемо машинским склопом и не можеш више погинути.

Како тада гледамо на живот? До сада смо животу дали неки смисао? Тражили разлоге зашто постојимо. Али спознајом да томе нема краја? Да ли смо вољни да преузмемо то на себе? Да ли ће то досадити икада? Да ли је то више патња него радост?

 

[gost 213266]

Тачно. То су есенцијална питања. Јесу филозофска, али није конкретно за тај пдф јер сам фокусиран на ИТ. Дефинитивно је сво наше знање (информације) на калуду, подложно вирусу, подложно изменама, манипулацијом. То је врло опасно. Али чак и да хипотетички (пошто све ово и јесте хипотетички), чак и да имамо сигурност на клауду, како ми сагледавамо живот? Ако би ти неко сутра рекао: Од данас си бесмртан, твоје тело замењујемо машинским склопом и не можеш више погинути.

Како тада гледамо на живот? До сада смо животу дали неки смисао? Тражили разлоге зашто постојимо. Али спознајом да томе нема краја? Да ли смо вољни да преузмемо то на себе? Да ли ће то досадити икада? Да ли је то више патња него радост?

Mislim da bi kvalitet takvog "života" mogao da bude samo lošiji, jer je dosta stvari u regularnom ograničenom životu vrednovano i značajno upravo iz te njegove vremenske ograničenosti. Verujem da bi u nekom trenutku sigurno moralo da preraste u patnju. Mada, ako dodje do toga, ako već imamo takvu mogućnost, možemo izbrisati određena osećanja i iskustva, i da ih proživljavamo ponovo ispočetka, i to možda i ne bi bilo tako loše.

 

[zofr]

Никакав клауд не долази у обзир. Сећања нису пука гомила података која би се негде чувала.

Али претпоставка је интересантна. Сечањима се приступа асоцијативно, па је потребна снжна и напредна машина са вештачким интелигенцијом (ВИ), јер оне користе асоциације при приступању подацима.

ВИ се не програмира, већ она учи при чему памти научено, али истовремено формира асоцијативне кључеве (АК) за приступ наученом. АК су субјективни, као и сећања, али и њих треба унети у ВИ.

То је само део, постоји и генетско наслеђе које је формирало део неуронске мреже при рођењу, па и то треба узети у обзир.

Све у свему, далеко смо о тога. Поставља се питање и чему то? То неће продужити "живот" јер ће се добити само копија и ништа више.

 

[Baby Yoda]

Сви си то лепо рекао. Урачунао сам у својој претпоставци и да је наука то све унапредила. Знам да процес мисли није као претрага на рачунару, по наредби, а да је остатак пасиван. То је интересантно питање. Вештачка интелигенција. Како то, да човек који је имао интелигенцију, сада у клауду мора имати ВИ? Очигледно је да многе компоненте морају да се симулирају јер се не могу тек тако пребацити.

Тако је, копија. Само што се та копија догађа тог дана приликом транзиције, а од тог момента па надаље не треба копирати. Али да, он је од старта већ копија. Онда јесте питање. Шта је смисао? Зашто егзистирати? Ако је могуће симулирати чула, да ли би људи још више били упуштени у рецимо сексуалне односе јер се не плаше болести?

Да ли би ратова било више?

 

[čarter rock]

interesantna ideja, ali sećanja izazivaju emocije, jače ili slabije
prema tome trebalo bi i rešenje(bio-tehnološko, softversko, hardversko ?) za taj aspekt

i računar ima uskladištenu memoriju ali bez emocija...to je najbitniji faktor - emocije
onda bi osim nula i jednica trebalo da se umetne još neki činilac u binarnom kodu ili pak kao posebna virtualna komponenta
koja se usaglašava sa prepoznavanjem 'zapamćenih' informacija

 

[Baby Yoda]

Да, врло врло комплексно питање. Са технолошког аспекта је прилично научна фантастика данашњице. Али хајде да кажемо да је могуће и да то функционише. Како ти гледаш на такав "живот"? Шта би ти чинио са твојим животом?

 

[bmaxa]

Mislim da transfer svesti nije moguc, osim da se klonira mozak.

edit:
tu se opet postavlja pitanje, da li bi tako uopste klonirani mozak bio ista osoba?

 

[čarter rock]

Да, врло врло комплексно питање. Са технолошког аспекта је прилично научна фантастика данашњице. Али хајде да кажемо да је могуће и да то функционише. Како ти гледаш на такав "живот"? Шта би ти чинио са твојим животом?

pord toga što sam duhovno biće koje iziskuje neku mentalnu satisfakciju svog bića,
isto tako mi je potrebno i fizičko delovanje u ispoljavanju tih emocija, što bi značilo da ne bih mogao da prihvatim
samo puko bivstvovanje u inteligenciji bez činjenja

 

[Baby Yoda]

Mislim da transfer svesti nije moguc, osim da se klonira mozak.

edit:
tu se opet postavlja pitanje, da li bi tako uopste klonirani mozak bio ista osoba?

Првим постом кажем да претпоставимо да је могуће. Шта би онда чинио са животом? :Д

 

[gost 213266]

Mislim da transfer svesti nije moguc, osim da se klonira mozak.

edit:
tu se opet postavlja pitanje, da li bi tako uopste klonirani mozak bio ista osoba?

Ako pretpostavimo da je naša ličnost zbir svih iskustava, osećanja i znanja, to neko naše interno stanje, u trenutku kloniranja bi verovatno bio ista osoba. Ali kad bi te dve jedinke pustio da budu nezavisne jedna od druge, polako bi se udaljavale u tom smislu, i bile bi sve različitije, jer će svaka biti u drugačijem okruženju koje će uticati na daljnji razvoj individue

 

[Baby Yoda]

Ako pretpostavimo da je naša ličnost zbir svih iskustava, osećanja i znanja, to neko naše interno stanje, u trenutku kloniranja bi verovatno bio ista osoba. Ali kad bi te dve jedinke pustio da budu nezavisne jedna od druge, polako bi se udaljavale u tom smislu, i bile bi sve različitije, jer će svaka biti u drugačijem okruženju koje će uticati na daljnji razvoj individue

Како би ти прихватио такав живот? И да ли би?

 

[bmaxa]

Ako pretpostavimo da je naša ličnost zbir svih iskustava, osećanja i znanja, to neko naše interno stanje, u trenutku kloniranja bi verovatno bio ista osoba. Ali kad bi te dve jedinke pustio da budu nezavisne jedna od druge, polako bi se udaljavale u tom smislu, i bile bi sve različitije, jer će svaka biti u drugačijem okruženju koje će uticati na daljnji razvoj individue

Mislim da je svest vise od toga. Ono sto nas identifikuje da se osecamo stvarni je nesto sto je jos nepoznato. Zovi to dusom usled nedostatka boljeg
objasnjenja, ali to moze biti potpuno materijalno. U tom slucaju je svaki mozak unikatan.

 

[čarter rock]

Како би ти прихватио такав живот? И да ли би?

a vidi, neminovnost prolaznosti nas jednostavno natera na to
pomisao na samu konačnost ljudske individue je jeziva...možda sa naporom prihvatimo svoj neminovan kraj,
ali celo biće nam se bori protiv toga...težnja za besmrtnošću u bilo kakvom obliku, samo da ne nestanemo

tako da, neprikosnoveno mišljenje i odluka da ne bi prihvatili neko postojanje nakon kraja - pada u vodu

 

[bmaxa]

Првим постом кажем да претпоставимо да је могуће. Шта би онда чинио са животом? :Д

Pa vidi, ukoliko ne podlezes bolesti i starosti, onda mozes da se bavis nekim stvarima dugorocno

 

[Baby Yoda]

Pa vidi, ukoliko ne podlezes bolesti i starosti, onda mozes da se bavis nekim stvarima dugorocno

Не подлежеш. На то сам и ја мислио. џД

 

[čarter rock]

samo da pitam, možda nisam dobro shvatio pitanje

da li se mislilo na to da se za ovog života odlučimo na tako nešto ili je to alternativa nakon ovog života,
ili pak da se odlučimo na to da se odlučimo na to iako ne starimo i umiremo ?

 

[Baby Yoda]

samo da pitam, možda nisam dobro shvatio pitanje

da li se mislilo na to da se za ovog života odlučimo na tako nešto ili je to alternativa nakon ovog života,
ili pak da se odlučimo na to da se odlučimo na to iako ne starimo i umiremo ?

Да сами донесемо одлуку желимо ли или не такав живот. И када би добили такав живот, које су нам могућности отворене? Ако сам у склопу машине, не могу бити мртав. И многа филозофска питања се могу поставити. Ако све има свој дуалитет, како живот нема свој. Јесмо ли онда победили смрт?

 

[čarter rock]

a dobro, ako ne podležemo starosti i bolesti, zašto bi želeli takav život
jer bi ujedno bili i - besmrtni