Pazi... ja sam u ovom delu svesna svoje krivice. Bila sam nesređena, depresivna, nisam znala šta da radim i uvukla neke druge ljude u celu tu priču. E sad.. jedna od tih osoba je jedan od boljih drugova mog dečka i nabacivao mi se iako je tad već znao da se mi muvamo. Nije da sam ga odbila odmah, tako da nisam ni ja tu prava. E sad... do mene stiže informacija da je taj isti moj dečko, sa kojim sam realno kratk, niti ga poznajem niti bilo šta preterano, rekao nešto za mene, od dotične osobe. Iako je ta osoba to znala, cela ta priča je stigla do mene tek kad sam ja spavala sa njim. Pritom kad sam joj to saopštila, ona je mene krenula da napušava, da mi se obraća kao da sam maloumna. Ja lepo poludim, raskinem sa njim, lepo kažem i zbog čega, citiram ga... kad ono međutim... njegov drug je rekao nešto za mene što je ovog isprovociralo da to kaže, cela priča dobija sasvim drugačiju konotaciju. I sad su besni na mene zato što sam ja pukla u toj celoj situaciji. Jelte.. odajem informacije koje su mi poverene na čuvanje, nisam lojalna, a i pokačila sam njenog dečka sa kojim se takođe družim. Ok... nisam prava, a da li je moguće da u svakoj situaciji ja ispadnem jedini krivac?! Msm nije da mi se ovo dešava prvi put sa ljudima. Znam da priča deluje malo klinački, ali kad ti se desi u dvadeset i kusur godina, kad već treba da budeš izgrađena osoba, sa normalnim odnosima sa ljudima i dogodi ti se ovakva neprijatnost uopšte nije lep osećaj.
