Ne možeš da pobegneš od sudbine koliko god da se trudiš ili želiš.Evo mog primera.Oduvek sam želeo da nekoj ženi budem prvi ali nisam imao te sreće.Kad god sam pitao koji sam ti po redu, uvek sam dobijao isti odgovor,drugi.Dok bejah još momak,sramežljiv i tih, devojka bi mi rekla,šteta što nisi prvi.Pa dobro a koji sam,pitao bih.Bože kakvo glupo pitanje,odgovorila bi, pa drugi.A ja posramljen spustim glavu što ispadoh glup.Imao sam iskustava i sa udatom ženom,morao sam isto da je pitam, jer sam želeo bar jednom kad ne mogu prvi da budem bar treći.I opet bih dobio šamar u odgovoru,što me pitaš kad znaš da si drugi,kakvom me ti ženom smatraš,sram te bilo, pa ja sam udata.Kad razmislim u pravu je.Stvarno sam budala,što pitam kad unapred znam.Eto, to je sudbina,ne da ne mogu da budem prvi,nego ne mogu ni treći.Valjda kad se rodiš bude ti zapisano u zvezdama da si večiti drugi.Kako vreme odmiče sve mi se više čini da je sudbina prema meni ipak bila blagonaklona a da je i prvom i trećem okrenula leđa...
Poslednja izmena:
