- Poruka
- 7.211
Ivana nije srećna sa njim. I ona to zna, i svi to znaju, ali se ne usuđuje da ga ostavi. Bez njega je niko i ništa, sa njim je bar žena na položaju kojoj je sve obezbeđeno... Preslaba je da sve to prekine i započne novi život. I dalje je mlada, ali ne dovoljno. I dalje je privlačna, ali ne kao nekad da bi tek tako mogla da pronađe nekoga.
On je izgradio svoju karijeru i sada više odrađuje nego što radi. Kao da je postigao sve ono što je želeo, kao da mu više ni ne treba, a ona večito u njegovoj senci. Toliko dugo su zajedno da je zaboravila kako je ne biti sa njim i biti slobodan. On ju je varao kad god bi mu se pružila prilika, a ona nije stigla da ga prevari čak ni u mislima...
Ona, u stvari, ne zna šta hoće. Svakim danom sve više sumnja u njihovu ljubav. U dilemi je da li da mu rodi decu i prepusti se životu da je nosi, ili da započne nešto novo, pa šta bude? Ona bez njega realno ne postoji. Umesto da je stvarala svoje - ona mu se posvetila i poklonila najbolje godine. On je isti i sa njom i bez nje, već sutra može da pronađe neku drugu, i da se ni ne osvrne. Ne gubi ništa, jer još uvek ništa nije dao. Samo je dobijao i dobijao, dok ona može da izgubi sve ako mu se preda?
Ona može da izgubi sve a pre svega sebe, i čini se da je na dobrom putu...
I suviše dugo su zajedno da bi se tek tako rastali, a opet nedovoljno da bi imali šta da čuvaju i za šta da se bore. I suviše proživljenog da bi tek tako sve odbacili, a opet ništa konkretno za šta bi mogli da se vežu i obavežu?
Toliko puta do sada Ivana mi je ispričala svoju priču i nikada nisam znao šta da joj kažem. Godinama sedi na dve stolice i moraće vrlo brzo da se odluči za jednu. Mislim da će se udati za njega i da će se sve završiti na tome, ali takođe mislim da će se u njoj zauvek buditi mali nagoveštaji da je moglo drugačije...
Ne znam da li će biti srećna, to niko ne zna, znam samo da će večno sanjati neki drugi život, koji i sada sanja, i da će verovatno voleti nekog drugog čoveka, koga i sada voli...
Doduše, ni ona sama ne zna ko je taj drugi čovek, jer nije imala prilike da ga upozna. A ne zna ni koji je to drugi život, jer nije imala prilike da ga proživi...
On je izgradio svoju karijeru i sada više odrađuje nego što radi. Kao da je postigao sve ono što je želeo, kao da mu više ni ne treba, a ona večito u njegovoj senci. Toliko dugo su zajedno da je zaboravila kako je ne biti sa njim i biti slobodan. On ju je varao kad god bi mu se pružila prilika, a ona nije stigla da ga prevari čak ni u mislima...
Ona, u stvari, ne zna šta hoće. Svakim danom sve više sumnja u njihovu ljubav. U dilemi je da li da mu rodi decu i prepusti se životu da je nosi, ili da započne nešto novo, pa šta bude? Ona bez njega realno ne postoji. Umesto da je stvarala svoje - ona mu se posvetila i poklonila najbolje godine. On je isti i sa njom i bez nje, već sutra može da pronađe neku drugu, i da se ni ne osvrne. Ne gubi ništa, jer još uvek ništa nije dao. Samo je dobijao i dobijao, dok ona može da izgubi sve ako mu se preda?
Ona može da izgubi sve a pre svega sebe, i čini se da je na dobrom putu...
I suviše dugo su zajedno da bi se tek tako rastali, a opet nedovoljno da bi imali šta da čuvaju i za šta da se bore. I suviše proživljenog da bi tek tako sve odbacili, a opet ništa konkretno za šta bi mogli da se vežu i obavežu?
Toliko puta do sada Ivana mi je ispričala svoju priču i nikada nisam znao šta da joj kažem. Godinama sedi na dve stolice i moraće vrlo brzo da se odluči za jednu. Mislim da će se udati za njega i da će se sve završiti na tome, ali takođe mislim da će se u njoj zauvek buditi mali nagoveštaji da je moglo drugačije...
Ne znam da li će biti srećna, to niko ne zna, znam samo da će večno sanjati neki drugi život, koji i sada sanja, i da će verovatno voleti nekog drugog čoveka, koga i sada voli...
Doduše, ni ona sama ne zna ko je taj drugi čovek, jer nije imala prilike da ga upozna. A ne zna ni koji je to drugi život, jer nije imala prilike da ga proživi...
