VEČITA ISTINA - SAŽETAK

[Ljubo2]

VEEČITA ISTINA - SAŽETAK


ŠTA POSTOJI
Odgovor = Nematerijalni Kvantni vakuum.

MANIFESTACIJA KVANTVOG VAKUUMA
1. Energija
Energija se manifestuje kao svetlost i elektricitet, odnosno, kao fizička radnja naprezanja i kretanja čestica i polja Kvantnog vakuuma..
2. Psiha
Psiha se manifestuje u vidu 5 psihičkih radnji čestica i polja Kvantnog vakuuma. To su: opqžqnje, osečanje, pamćenje, mišljenje i razumevanje naprezanja i kretanja.

ŠTA NAUČNO JOŠ UVEK NIJE OBJAŠNJENO
1. Fizika - Kvantni vakuum;
2. Psihologija - Svest:
3. Biologija - život
4. Religija - Bog

OBJAŠBJENJA;

1. ŠTA JE KVANTNI VAKUUM
Kvantni vakuum je polje nematerijalne Svesti, zato jer raspolaže sa sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti, koje su osnovni faktori Svesti. To se: naprezanje, kretanje, opaćanje, osećanje, pamćenje, mišljenje i razumevanje.

2. ŠTA JE SVEST
Deffinicija; Svest je ono koje je sposobno da dovede sebe u stanje svesnosti. Da bi u tome uspela, Svest mora da raspolaže psihičkim sposobnostima opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja, Kao i fizičkim sposobnostima naprezanja i jretanja, pomoću kojih poproma fizička svojstva sile i mase i tako postaje materijalčna, tj. postaje predmetom svog opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja, tj. postaje predmetom svoje svesbosti.

3. ŠTA JE ŽUVOT
To su visoko razvijene organizacije kretanja i rada živih i svesnih čestica i poljja Kvantnog vakuuma, poput atoma, nebeskih tela, galaksija, te tela ćečoka biljaka. žovptonja i ljudi.

4. ŠTA JE BOG
Bog, za kojega se veruje da je stvorio svet iz ništa, je nematerijalni Kvamtni vakuum koji postoji u vidu polja nematerijalne Svesti.Kkoja raspolaže sa sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti, bez kojih njene materijalizacije i evolucije nee bi moglo da bude..

 

[Bodulica]

VEEČITA ISTINA - SAŽETAK


ŠTA POSTOJI
Odgovor = Nematerijalni Kvantni vakuum.

MANIFESTACIJA KVANTVOG VAKUUMA
1. Energija
Energija se manifestuje kao svetlost i elektricitet, odnosno, kao fizička radnja naprezanja i kretanja čestica i polja Kvantnog vakuuma..
2. Psiha
Psiha se manifestuje u vidu 5 psihičkih radnji čestica i polja Kvantnog vakuuma. To su: opqžqnje, osečanje, pamćenje, mišljenje i razumevanje naprezanja i kretanja.

ŠTA NAUČNO JOŠ UVEK NIJE OBJAŠNJENO
1. Fizika - Kvantni vakuum;
2. Psihologija - Svest:
3. Biologija - život
4. Religija - Bog

OBJAŠBJENJA;

1. ŠTA JE KVANTNI VAKUUM
Kvantni vakuum je polje nematerijalne Svesti, zato jer raspolaže sa sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti, koje su osnovni faktori Svesti. To se: naprezanje, kretanje, opaćanje, osećanje, pamćenje, mišljenje i razumevanje.

2. ŠTA JE SVEST
Deffinicija; Svest je ono koje je sposobno da dovede sebe u stanje svesnosti. Da bi u tome uspela, Svest mora da raspolaže psihičkim sposobnostima opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja, Kao i fizičkim sposobnostima naprezanja i jretanja, pomoću kojih poproma fizička svojstva sile i mase i tako postaje materijalčna, tj. postaje predmetom svog opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja, tj. postaje predmetom svoje svesbosti.

3. ŠTA JE ŽUVOT
To su visoko razvijene organizacije kretanja i rada živih i svesnih čestica i poljja Kvantnog vakuuma, poput atoma, nebeskih tela, galaksija, te tela ćečoka biljaka. žovptonja i ljudi.

4. ŠTA JE BOG
Bog, za kojega se veruje da je stvorio svet iz ništa, je nematerijalni Kvamtni vakuum koji postoji u vidu polja nematerijalne Svesti.Kkoja raspolaže sa sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti, bez kojih njene materijalizacije i evolucije nee bi moglo da bude..

Šta je sudbina?

 

[Ljubo2]

Šta je sudbina?

Ne znam šta je sudbina, ali znam šta sudbinu određuje. Sudbinu određuje informacija, tj. znanje koje nosumo u svojoj memoriji. To je još pre više od 2.500 godina znao kineski filozof Lao Ce kada je rekao sledeće:

!Pazite na svoja znanja, ona postaju vaše misli;
Pazite na vaše misli, one postaju vaše želje;
Pazite na vaše želje, one postaju vaša dela;
Pazite na vaša dela, ona postaju vaše navike;
Pazite na vaše navike, one postaju vaša sudbina.

 

[Bodulica]

Ne znam šta je sudbina, ali znam šta sudbinu određuje. Sudbinu određuje informacija, tj. znanje koje nosumo u svojoj memoriji. To je još pre više od 2.500 godina znao kineski filozof Lao Ce kada je rekao sledeće:

!Pazite na svoja znanja, ona postaju vaše misli;
Pazite na vaše misli, one postaju vaše želje;
Pazite na vaše želje, one postaju vaša dela;
Pazite na vaša dela, ona postaju vaše navike;
Pazite na vaše navike, one postaju vaša sudbina.

Više sam pokušala da shvatim ako postoji samo jedna Božija ili svijest Univerzuma onda se nas ona navodi i kojim putem da idemo a da mi toga nismo ni svjesni.

 

[Ljubo2]

Više sam pokušala da shvatim ako postoji samo jedna Božija ili svijest Univerzuma onda se nas ona navodi i kojim putem da idemo a da mi toga nismo ni svjesni.

Ovo pitanje više spada u oblast metafizike i vere , nego nauke i filozifije, koja je meni draža. Mada i metafizika je deo ljudskog iskustva, pa je zato i deo nauke, ali metafizika još uvek nije priznata kao naučna metoda, jer naučnici još mnogo toga ne znaju.

Sa stanovišta metafizile i vere, trebalo bi d svaki čpvek ima svog "anđela čuvara", koji brine da njegov štićenika živi i radi u skladu sa svojim zaaadatko, koji treba da izvrši u materijalnom svetu. Taj zadatak se uvek odnosi na ono što ćovek treba kroz životno iskustvo da nauči u materijalnom svetu u vezi dobra i zla. S obzirom sa sva znanja koja uopšte mogu da se steknu su uvek znanja o dobru i zlu, imajući na umu da se život manifestuje kao nagon samoodržabha, sa značenjem večote težnje od nepostojanja, sa značenjem nezadovoljstva i zla, ka postojanju sa značenjem zadovoljstva i dobra.

U tom smoslu, ja ,na primer, znam da imam svog "anđela ćuvara" (Svetlosno biće"), koje mo je omogućilo mnoge izlaske iz tela i pomoglo mi da razumem osnovni prirodni Zakon po kojem postoje materija, život i univerzum. To je ono što je bio moj životni zadatako zbog kojeg sam rpđen. Takođe mi je moj "anđeo ćuvar" objasnilo kako se te telepatski komunicira. Nekoliko puta sam na čudan način izbegao neke neugodne životne situacije. Jednom sam telepatski bio obavešten o jednom događaju u vezi sa mojom porodicom, koji se posle dve goine nakon obaveštenja zaista i desio.

Sve ovo upućuje na zaključak da svako ima svog "anđela čuvara" i svoju sudbinu. Koja, makar bila i najgora, na kraju uvek ima neko pozitivno značenje i korist. Sve u skladu sa onom narpdnom izrekom: "Svako tlo, za neko dobro". A to znači, prepustiti se životu, ma kakav da je i ne brinuti ništa, jer na kraju posle sbake kiše sunce uvek ogreje.

 

[Bodulica]

Ovo pitanje više spada u oblast metafizike i vere , nego nauke i filozifije, koja je meni draža. Mada i metafizika je deo ljudskog iskustva, pa je zato i deo nauke, ali metafizika još uvek nije priznata kao naučna metoda, jer naučnici još mnogo toga ne znaju.

Sa stanovišta metafizile i vere, trebalo bi d svaki čpvek ima svog "anđela čuvara", koji brine da njegov štićenika živi i radi u skladu sa svojim zaaadatko, koji treba da izvrši u materijalnom svetu. Taj zadatak se uvek odnosi na ono što ćovek treba kroz životno iskustvo da nauči u materijalnom svetu u vezi dobra i zla. S obzirom sa sva znanja koja uopšte mogu da se steknu su uvek znanja o dobru i zlu, imajući na umu da se život manifestuje kao nagon samoodržabha, sa značenjem večote težnje od nepostojanja, sa značenjem nezadovoljstva i zla, ka postojanju sa značenjem zadovoljstva i dobra.

U tom smoslu, ja ,na primer, znam da imam svog "anđela ćuvara" (Svetlosno biće"), koje mo je omogućilo mnoge izlaske iz tela i pomoglo mi da razumem osnovni prirodni Zakon po kojem postoje materija, život i univerzum. To je ono što je bio moj životni zadatako zbog kojeg sam rpđen. Takođe mi je moj "anđeo ćuvar" objasnilo kako se te telepatski komunicira. Nekoliko puta sam na čudan način izbegao neke neugodne životne situacije. Jednom sam telepatski bio obavešten o jednom događaju u vezi sa mojom porodicom, koji se posle dve goine nakon obaveštenja zaista i desio.

Sve ovo upućuje na zaključak da svako ima svog "anđela čuvara" i svoju sudbinu. Koja, makar bila i najgora, na kraju uvek ima neko pozitivno značenje i korist. Sve u skladu sa onom narpdnom izrekom: "Svako tlo, za neko dobro". A to znači, prepustiti se životu, ma kakav da je i ne brinuti ništa, jer na kraju posle sbake kiše sunce uvek ogreje.

Hvala gospodine Ljubo!
Strašno mi je teško ponekad naći smisao
na primjer teških sudbina nekih nedužnih ljudi.

Što neka majka prodje sretno da je nadžive djeca a neke nose teški bol gubitka do kraja svog života?

Iz ove perspektive ne nalazim smisao kako i zašto nam se tako djele karte sudbine.

 

[Ljubo2]

Hvala gospodine Ljubo!
Strašno mi je teško ponekad naći smisao
na primjer teških sudbina nekih nedužnih ljudi.

Što neka majka prodje sretno da je nadžive djeca a neke nose teški bol gubitka do kraja svog života?

Iz ove perspektive ne nalazim smisao kako i zašto nam se tako djele karte sudbine.

Smisao života ne tražimo i ne nalazimo u onome što za naašu okolinu ili za nas ima značenje zla, već u otkrivanju uzroka zla i traženju rešenja i radu na tome da se svi uzroci zla uklone i prevaziđu i umesto njih zavlada zadovoljstvo, sreća i dobro. To je težnja svih stvari u Univerzumu i ona je osnoivni pokrretač njegove evolucije.

Kada je reć o nama ljudima na Zemlji, najveći deo prevazilaženja onih najgorih mogućih oblika zala je u našim rukama, prosto iz razloga što smo mi sami uzroci onih najgorih mogućih zala koja nam se dešavaju.

Postoji univerzalno rešenje o tome kako se sva zla najlakše prevazilaže, sadržano u Hristovoj zapovesti: "ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe#. Međutim, tragedija je što hrišćani tu Hristvi zapovest buukvalno shvataju, misleći da će zla da nestanu ako ljudi počnu da se vole.

Jeste, to je tačno da ljudi treba da se vole, ali pitanje je zbog koga treba da volimo ljude, da li zbog njih ili zbog sebe samih. U čemu je razlika?

AKo ljude volimo zbog njih samih, to neće za njih ništa da znači jer im to neće da bude ni od kakve pomoći, ni koristi, jer oni će i dalje da nastave da se pate. Jedina korist od naše ljubavi prema ljudima će da bude ako ih budemo večeli zbog nas samih, sa ciljem da ublažimo našu vlastitu patnju zbog toga što ljudi pate. Pa kad oni, zahvaljujući našoj pomoći prestanju da pate, tada ćemo i mi da prestanemo da patimo.

A da bi se u tome uspelo, ne postoji drugu način već da se svi ljudi sveta ujedine, naprave trajni svetski mir i jedinstveni pravedni društvbeni i ekonomski poreka. U kojem su maksimalno primenjeni i poštovani svi oni princopi po kojima, na primer ćelije i organi grade ljudski organizam i kojem svaka ćelija voli sve druge ćelije i ceo organizam kao što voli samu sebe. Što je i razumljivo, jer opstanak svake ćelije je osiguiran samo ako je osiguran opstabnak celog organizna. Što se postiže besprekornim izvršavanjemonog dela rada koji je svakoj ćeliki pripao prema podeli rada u orgamizmu. Kao zbog neuzvršenja radnih zadataka ne bi bio ugrožem ceo organizam, a sa organizmom i one ćelijje zbog čijeg nerada je stradao organizam. I upravo to je glavni razlog i način zbog kojeg treba voleti druge ljude. Ne znog njih, već zbog sebe, jer čovek je društveno biće i može da opstane i uživa sve blagodeti života samo uz pmoć cele ljudske zajednice, a nikako sam na pustom ostvrvi. Na kojem bi mu pećina bila jedini dom, smokvin list jedina odeća i jedina hrana gloginje.

Razlog što apel hrišćamske crkve na ljude da se vole, nije ni nakon 2000 godina posle Hrista dao nikakve razuletate, upravo je to što ni hriščanska crkva, ni hrišćani i dalje ništa ne preduzimaju da sagledaju uzroke ljudske patnje i ništa ne preduzimaju da se ti uzroci prevaziđu.

A ne treba biti posebno nudar da bi ti uzroci mogli da se otkriju i imenuju, kao ni da se pronađu rešenje da se oni prevaziđu.

Ti uzroci su, naravno, svetski nepravedni drištveni i ekonomski poreci - robovlasništvo, feudalzam, kapitalizam, fašizam i komunizam, U kojima su ljudi podeljeni politički, verski, nacionalno i klasno. Podečjeni su na robovlasnike i robove, na gospodare i sluge, na eksploatatore i eksploatisane, na nadređene i podređene, na uzvišene i ponižene itd. i sva moguća svetska zla su iz toga proistekla i još uvek proistču. U u tajvim uslovima je smešno otići u crkvu i slušati sveštenike kako apeluju na ljude da se vole, kad i vrapci znaju da je u uslovima takvuh oblika podeljenosti ljubav mešu ljudima nemoguća. A sveštenici ni jedne svetske religije nikada niisu učinili ništa da se takve vrste podela među ljudima prevaziđu. I ako to znamo, to je dovoljno da shvatimo da svetske verske institucije, ni za Boga, ni za ljude na Zemlji, nemaju apsolutno nikakvu praktičnu vrednost i da je krajnje besmisleno biti pripadnikom bilo koje svetske religije i posećivati verske hramove i davati im podršku bilo koje vrste.

 

[Omni]

Šta je sudbina?

Ne znam šta je sudbina, ali znam šta sudbinu određuje. Sudbinu određuje informacija, tj. znanje koje nosumo u svojoj memoriji. To je još pre više od 2.500 godina znao kineski filozof Lao Ce kada je rekao sledeće:

!Pazite na svoja znanja, ona postaju vaše misli;
Pazite na vaše misli, one postaju vaše želje;
Pazite na vaše želje, one postaju vaša dela;
Pazite na vaša dela, ona postaju vaše navike;
Pazite na vaše navike, one postaju vaša sudbina.

Sudbina (reč staro-slovenskog porekla) dolazi od reči sud ili suditi (donositi odluku).

Na engleskom je Destiny ili Destination. Put, odrednica, destinacija.

Na engleskom i na srpskom, a verovatno i na mnogim drugim jezicima (pretpostavljam latinski kao izvorni), konotacija reči ukazuje da akter određuje svoju sudbinu, sudom, izborom ili donošenjem odluke kojom određuje svoju sudbinu ili destinaciju.

 

[Omni]

Više sam pokušala da shvatim ako postoji samo jedna Božija ili svijest Univerzuma onda se nas ona navodi i kojim putem da idemo a da mi toga nismo ni svjesni.

Da, to u filozofskom smislu ostaje otvoreno pitanje.

Ako kažemo da čovek kao živo biće ima slobodu izbora, ima moć odlučivanja, to znači da čovek svojom odlukom može da menja sudbinu odnosno destinaciju ka kojoj ide.

A pitanje je možda da li zaista ima slobodu izbora? Možda svaka opcija vodi ka istoj destinaciji. Tako da šta god da uradiš, kakvu god odluku da doneseš, od subine ne možeš pobeći, završićeš na istom. Tako da je slobod izbora možda samo farsa.

Na primer, svi ćemo umreti. To je univerzalna istina. Šta god da uradimo pre ili kasnije završićemo isto. Ništa što uradimo ne može da promeni tu sudbinu da ćemo jednog dana umreti.

Ali isto tako, primer života i smrti, možeš danas da odlučiš da izvršiš samoubistvo i da odmah dođeš na tu krajnju destinaciju, ali možeš da odlučiš i da ne izvršiš samoubistvo niakada i možda tako doživiš 90 godina. Poznu starost. Tako da su to dve različite sudbine, dve destinacije isključivo bazirane na odluci, a ne na sudu neke više sile.

A ako svako pogleda svoj život, koliko si odluka u životu donosio koje su te dovele do ovoga gde si sada, mogao si upisti neku drugu školu, otići negde na neko treće radno mesto, naći nekog potpuno drugog partnera, možda se preseliti u drugu zemlju, koliko je to odluka, neke smo odluke doneli da ih nismo ni svesni koliki su uticaj imali na ovo gde smo sada... A ako pogledaš u nazad, da li su te već donete odluke bile predvidive ili možda bolje reći sudbinski predvidive? Možda si imao 100 opcija, ali si na kraju odabrao samo onu 1 i tako linerano te to dovelo tu gde jesi.

Znakovi pored puta. Ako na to misliš. Možda te nešto navodi, signalizirati se nešto. Pojavljuje se neka osoba ili sasvim "slučajno" sretneš neku dragu osobu. Čuješ neki razgovor nepoznatih ljudi u javnom prevozu koji kao da je bio tebi upućen. Pročitaš u novinama članak nasumično koji ti daje odgovor na neka pitanja koja su te mučila.

 

[Bodulica]

Da, to u filozofskom smislu ostaje otvoreno pitanje.

Ako kažemo da čovek kao živo biće ima slobodu izbora, ima moć odlučivanja, to znači da čovek svojom odlukom može da menja sudbinu odnosno destinaciju ka kojoj ide.

A pitanje je možda da li zaista ima slobodu izbora? Možda svaka opcija vodi ka istoj destinaciji. Tako da šta god da uradiš, kakvu god odluku da doneseš, od subine ne možeš pobeći, završićeš na istom. Tako da je slobod izbora možda samo farsa.

Na primer, svi ćemo umreti. To je univerzalna istina. Šta god da uradimo pre ili kasnije završićemo isto. Ništa što uradimo ne može da promeni tu sudbinu da ćemo jednog dana umreti.

Ali isto tako, primer života i smrti, možeš danas da odlučiš da izvršiš samoubistvo i da odmah dođeš na tu krajnju destinaciju, ali možeš da odlučiš i da ne izvršiš samoubistvo niakada i možda tako doživiš 90 godina. Poznu starost. Tako da su to dve različite sudbine, dve destinacije isključivo bazirane na odluci, a ne na sudu neke više sile.

A ako svako pogleda svoj život, koliko si odluka u životu donosio koje su te dovele do ovoga gde si sada, mogao si upisti neku drugu školu, otići negde na neko treće radno mesto, naći nekog potpuno drugog partnera, možda se preseliti u drugu zemlju, koliko je to odluka, neke smo odluke doneli da ih nismo ni svesni koliki su uticaj imali na ovo gde smo sada... A ako pogledaš u nazad, da li su te već donete odluke bile predvidive ili možda bolje reći sudbinski predvidive? Možda si imao 100 opcija, ali si na kraju odabrao samo onu 1 i tako linerano te to dovelo tu gde jesi.

Znakovi pored puta. Ako na to misliš. Možda te nešto navodi, signalizirati se nešto. Pojavljuje se neka osoba ili sasvim "slučajno" sretneš neku dragu osobu. Čuješ neki razgovor nepoznatih ljudi u javnom prevozu koji kao da je bio tebi upućen. Pročitaš u novinama članak nasumično koji ti daje odgovor na neka pitanja koja su te mučila.

Baš to je ono što me navelo da pitam sve ovo.
U tvom prvom komentaru sam dobila odgovor na situaciju a u drugom i na pitanje znakova pored puta.
Desilo se prije sedmicu dana. Obično ja i prija zajedno čuvamo unuku i krenemo malo kolicima do radnji ali smo planirale preći cestu nakon toga koja ima po 3 trake u oba smjera. U tom momentu mi stiže poruka o nesreći mladog tate i sinčića koji su stradali prelazeći ulicu ali nisam imala vremena da vidim o kome se radi. Prolazim 10 koraka do ceste da predjemo a prija kaže:” jesi čula kako su stradali mlad tata i beba prelazeći ulicu?”
Dva puta dovoljno da čujem istu stvar da sam joj rekla da sam se predomislila i da idemo nazad.

Usput sam pročitala članak o njima i shvatila da su stradali tata i beba prijatelji moje ćerke, divni ljudi. Sva se ta tragedija desila pred očima te mlade ženice.
Još me drži i tuga i muka na sudbinu što se njoj desilo.

Jel kriv sud u momentu i loša procjena nesretnog čovjeka? Jel neka viša sila mogla nešto učiniti? Koliko puta smo svi napravili pogrešan sud pa nas neka sreća spasila..

 

[Ljubo2]

Sudbina (reč staro-slovenskog porekla) dolazi od reči sud ili suditi (donositi odluku).

Pokušavaš da objasniš šta reč o pojam "Sidbima" znači. To znamo. Pitanje je da li sudbina postoji?

Već sam gore objasnio da sudbimu određuje inaformacija, tj, znanje koje stoji u memoriji. Koje se u subjektu manifestuje kao misao. Zatim se misao transformišr u želju da se radi u skladu sa mišljenjem. Nakon čega sledi delovanje u skladu sa mišljenjem. Zatim delovanje v remenom postaje navika. I na kraju navika postaje sudbina. Ovo objašnjenje sudbine je dao kineski filozof Lao Ce.

Moguće je navesti mnogo primera gde informacije, tj. znanja, na kraju uvek imaju značenje sudbine. Ako su nekome ootac i majka Srbi, onće od njih da primi znanje da je i on Srbin i njegova sudbima će da bude Srbim. Akona uzoranju njivu bacimo deset različitih semenki biljaka, sa različitim informacijama o deser različitih niljaka, tada će sudbina minerala koje te različite semenke koriste kao hranu da bude neka od različitih biljaka koju će semenka da gradi. Ako jedan narod nosi u sebi informaciju o katolicizmu, a drugi o pravoslavlju, njihova sudbina će da bude da će oni lad-tad da zarate i da se poubijaju utd.

Iz svih ovih primera može se izvući zaključak da sami možemo da biramo svoju sudbinu, zj. znaje kojim ćemo da okitimo našu memoriju. Što podrazumeva, ako ne želimo da nam sudbina bude pogana, moramo paziti da našu memoriju ne zagadimo nekakvim poganim informacijama Kojih ima mnogo svidgde oko nas - da ne nabrajam.

 

[Bodulica]

Pokušavaš da objasniš šta reč o pojam "Sidbima" znači. To znamo. Pitanje je da li sudbina postoji?

Već sam gore objasnio da sudbimu određuje inaformacija, tj, znanje koje stoji u memoriji. Koje se u subjektu manifestuje kao misao. Zatim se misao transformišr u želju da se radi u skladu sa mišljenjem. Nakon čega sledi delovanje u skladu sa mišljenjem. Zatim delovanje v remenom postaje navika. I na kraju navika postaje sudbina. Ovo objašnjenje sudbine je dao kineski filozof Lao Ce.

Moguće je navesti mnogo primera gde informacije, tj. znanja, na kraju uvek imaju značenje sudbine. Ako su nekome ootac i majka Srbi, onće od njih da primi znanje da je i on Srbin i njegova sudbima će da bude Srbim. Akona uzoranju njivu bacimo deset različitih semenki biljaka, sa različitim informacijama o deser različitih niljaka, tada će sudbina minerala koje te različite semenke koriste kao hranu da bude neka od različitih biljaka koju će semenka da gradi. Ako jedan narod nosi u sebi informaciju o katolicizmu, a drugi o pravoslavlju, njihova sudbina će da bude da će oni lad-tad da zarate i da se poubijaju utd.

Iz svih ovih primera može se izvući zaključak da sami možemo da biramo svoju sudbinu, zj. znaje kojim ćemo da okitimo našu memoriju. Što podrazumeva, ako ne želimo da nam sudbina bude pogana, moramo paziti da našu memoriju ne zagadimo nekakvim poganim informacijama Kojih ima mnogo svidgde oko nas - da ne nabrajam.

Došla sam do istog zaključka i slažem se.
Imam slobodnog vremena pa rek’o da na brzaka rješim većinu tajni života , Univerzuma i Boga

Još me zanima taj Astralni svijet kako izgleda. Boje, detalji, intenzitet doživljaja..

 

[Ljubo2]

Još me zanima taj Astralni svijet kako izgleda. Boje, detalji, intenzitet doživljaja..

Ovo su moji diživljaji i to je tako.

 

[Bodulica]

Ovo su moji diživljaji i to je tako.

Mislim da sam našla odgovor i na pitanje tog drugog svijeta. Na teoriji zavjere pod temeom “Bila je mrtva 8 minuta”.
To je zapravo svijet gdje ae seeću svijest i podsvjest a može se do njega doći na više načina.
Neki ga opisuju kao raj jer u njemu uglavnom nema straha i možeš sve.

 

[Ljubo2]

Mislim da sam našla odgovor i na pitanje tog drugog svijeta. Na teoriji zavjere pod temom “Bila je mrtva 8 minuta”.
To je zapravo svijet gdje se sreću svijest i podsvjest a može se do njega doći na više načina.
Neki ga opisuju kao raj jer u njemu uglavnom nema straha i možeš sve.

Ne može se naći odgovor o ničemu samo pomoću viđenja i opisivanja raznih fenomena, već samo pomoću razumevanja svih fenomena. Tako, "Razumevanje" je traženje odgovora na pitanje kako su fenomeni uopšte mogući ? To saznajemo tek otkrivajući ono što fenomene uzrokuje. Pa i dalje od toga, otkrivajući uzroke samih tih uzroka. Sve dok ne dođemo do prvog uzroka kojeg nije uzrokovao niko, koji postoji sam po sebi, od uvek, neuzrokovan, jer nije mogao da nastane iz ništa.

Ljudi taj Prvi uzrok nazivaju imenom "Bog", a pojma nemaju šta bi on mogao da bude, niti čak imaju bilo kakav dokaz da Bog uopšte postoji.

Na drugoj strani naučnici, konkretno, fizičari, otkrivši da samo energija postoji i da je od energije sagrađen ceo Univerzum, zaključili su da je energija taj Prvi uzrok, ali još uvek nisu uspeli da objasne energiju, jer su ustanovili da ona nastaje iz nematerijalnog i neopažljivog Kvantnog vakuuma, po načinu njegovog samopokretanja, kojom prilikom čestice i polja samopokrenutog Kvantnog vakuuma poprimaju fizička svojstva sile i mase i tako postaju energija koja može da se opaža. Koja je svojim kretanjem i radom od sebe same stvorila sve materijalne oblike u Univerzumu kao visoko razvijene organizacije svog kretanja i rada.

Ipak, fizičari i dalje nemaju odgovor na a pitanje šta je nematerijalni Kvantni vakuum iz kojeg je nastala energija i kako je njena evolucija u vidu stvaranja i Uniiverzuma i života u univerzumu, moguća: Da bi se odgovorilo na ovo pitanje ostaje da se naučno i logički reši još samo jedan mali problem, pa da nam istina o postojanju celokupne stvarnosti postane do kraja razumljiva i poznata. To je naravno fenomen zvani "Svest", o kojem još uvek ni jedan čovek na svetu ništa ne zna, a bez kojeg ništa ne bi bilo moguće.

Kad kažem da ni jedan čovek na svetu o Svesti ništa ne zna, mislim na sve ljude sem mene samoga i još nekolicine koji su uspeli do kraja da razumeju činjenice i logiku u vezi postojanja Svesti, u kojoj su sadržani odgovori, ne samo na pitanja šta je Svest, kako ona postoji i zašto, već i odgovori na pitanje šta uopšte postoji, kako postoji to što postoji i zašto. Koji se svode na to da samo Svest postoji i njenih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji. To su: naprezanje, kretanje, opažanjke, osećanje, pamćenje, mišljenje i razumevanje tog njegog naprezanja i kretanja.

Evo ti link u na kojem su date sve šinjenice i logički zaključci pomoću kojih do kraja može da se razume da samo Svest postoji i njenih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti. I onaj ko to uspe da razume , taj će da zna i razume Večitu i konačnu istinu o postojanju materije, života i Univerzuma. Kad ovu istinu budu razumeli svi ljudi sveta, sve pogrešne naučne teorije, filozofije, religije, ideologije i politike po kojima smo do danas živeli pogrešno i na svoju štetu, će da padnu i svet će da bude spašen od propasti.

Hajde, ti. Bodulica, potrudi se da ovu večitu istinu o postojanju sveta razumeš i potrudi se da je preneseš svojim bližnjima da je i oni razumeju i potrude se da je i oni prenesu dalje, jer to je jedini način da se spasemo od opšteg svetskog neznanja i neznalica koje na pogrešan način upravljaju svetom.

https://docs.google.com/document/d/1dWWe4JBO2nKb9I9fziXCOaH-6D0CACIn/edit

**********************************

 

[Bodulica]

Ne može se naći odgovor o ničemu samo pomoću viđenja i opisivanja raznih fenomena, već samo pomoću razumevanja svih fenomena. Tako, "Razumevanje" je traženje odgovora na pitanje kako su fenomeni uopšte mogući ? To saznajemo tek otkrivajući ono što fenomene uzrokuje. Pa i dalje od toga, otkrivajući uzroke samih tih uzroka. Sve dok ne dođemo do prvog uzroka kojeg nije uzrokovao niko, koji postoji sam po sebi, od uvek, neuzrokovan, jer nije mogao da nastane iz ništa.

Ljudi taj Prvi uzrok nazivaju imenom "Bog", a pojma nemaju šta bi on mogao da bude, niti čak imaju bilo kakav dokaz da Bog uopšte postoji.

Na drugoj strani naučnici, konkretno, fizičari, otkrivši da samo energija postoji i da je od energije sagrađen ceo Univerzum, zaključili su da je energija taj Prvi uzrok, ali još uvek nisu uspeli da objasne energiju, jer su ustanovili da ona nastaje iz nematerijalnog i neopažljivog Kvantnog vakuuma, po načinu njegovog samopokretanja, kojom prilikom čestice i polja samopokrenutog Kvantnog vakuuma poprimaju fizička svojstva sile i mase i tako postaju energija koja može da se opaža. Koja je svojim kretanjem i radom od sebe same stvorila sve materijalne oblike u Univerzumu kao visoko razvijene organizacije svog kretanja i rada.

Ipak, fizičari i dalje nemaju odgovor na a pitanje šta je nematerijalni Kvantni vakuum iz kojeg je nastala energija i kako je njena evolucija u vidu stvaranja i Uniiverzuma i života u univerzumu, moguća: Da bi se odgovorilo na ovo pitanje ostaje da se naučno i logički reši još samo jedan mali problem, pa da nam istina o postojanju celokupne stvarnosti postane do kraja razumljiva i poznata. To je naravno fenomen zvani "Svest", o kojem još uvek ni jedan čovek na svetu ništa ne zna, a bez kojeg ništa ne bi bilo moguće.

Kad kažem da ni jedan čovek na svetu o Svesti ništa ne zna, mislim na sve ljude sem mene samoga i još nekolicine koji su uspeli do kraja da razumeju činjenice i logiku u vezi postojanja Svesti, u kojoj su sadržani odgovori, ne samo na pitanja šta je Svest, kako ona postoji i zašto, već i odgovori na pitanje šta uopšte postoji, kako postoji to što postoji i zašto. Koji se svode na to da samo Svest postoji i njenih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji. To su: naprezanje, kretanje, opažanjke, osećanje, pamćenje, mišljenje i razumevanje tog njegog naprezanja i kretanja.

Evo ti link u na kojem su date sve šinjenice i logički zaključci pomoću kojih do kraja može da se razume da samo Svest postoji i njenih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti. I onaj ko to uspe da razume , taj će da zna i razume Večitu i konačnu istinu o postojanju materije, života i Univerzuma. Kad ovu istinu budu razumeli svi ljudi sveta, sve pogrešne naučne teorije, filozofije, religije, ideologije i politike po kojima smo do danas živeli pogrešno i na svoju štetu, će da padnu i svet će da bude spašen od propasti.

Hajde, ti. Bodulica, potrudi se da ovu večitu istinu o postojanju sveta razumeš i potrudi se da je preneseš svojim bližnjima da je i oni razumeju i potrude se da je i oni prenesu dalje, jer to je jedini način da se spasemo od opšteg svetskog neznanja i neznalica koje na pogrešan način upravljaju svetom.

https://docs.google.com/document/d/1dWWe4JBO2nKb9I9fziXCOaH-6D0CACIn/edit

**********************************

Mi zapravo mislimo isto samo što ja opisujem svoj put shvatanje na meni najbliži način a ti kroz kvantnu fiziku.

Igra li ulogu i ima li smisla pitanje koliko procentualno sunčeve energije mi na zemlji proslijedimo dalje u kosmos?

 

[Ljubo2]

Mi zapravo mislimo isto samo što ja opisujem svoj put shvatanje na meni najbliži način a ti kroz kvantnu fiziku.

Od naučne činjenice koju je utvrdila kvantna fizika da postoji samo energija, koja nastaje samopokretanjem nematerijalnog Kvantnog vakuuma, koji izgleda kao ništa, i treba da se krene u izvođenju zaključaka o postojanju materije. života i Univerzuma.

Prvi zaključak koji iz toga može da se uzvede jeste da energija nema značenje postojanja Sama definicija energije nam to govori, koja glasu da je energija sposobnost kretanja i rafa, koja je nepotpuna, jer u njoj nema podatka ko ili šta je to koje postoji i raspolaže sposobnošću kretanuja i rada. To su, prema kvantnoj fizici, nematerijalne čestice i polja samopokrenutog Kvantnog vakuuma, koje kad se napregnu i pokrenu, postaju opažljive i spoznatljive i koje se ponovo pretvaraju u ništa kad se opuste i prestanu da se naprežu i kreću, tj. ponovi postaju nematerijalni i neopažljivi Kvantni vakuum, za kojeg mi i dalje ne znamo šta je.

Dakle, mi uvek opažamo energiju kao radnju kretanja, a ne i kretača koji se kreće. A on je ipak jedini koji postoji, jer da ne postoji ne bi mogao da se napreže i kreće i fizički se manifestuje kao energioja, život i Unverzum. Tako da se iz te činjenice nikako ne može izvesti zaključak da energija kao fizička radnja kretanja postoji, već čestice i polja nematerijalnog kvantnog vakuuma koje poprimaju fizička svojstva sile i mase kad se napregnu i pokrenu.

A šta jje uistinu Kvantni vakuum, saznaćemo tek kad se setimo da čestice i polja Kvantnog vakuuma ne raspolažu samo fizičkim sposobnostima naprezanja i kretanja, već i psihičkim sposobnostima opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja. U fizici, niologiji i psihilogiji, kao i metafizici, postoje neoborivi dokazi da ebergija u svoj najšrostojem obliku raspolaže i tim psihičkim sposobnostima, koje su osnovni faktori Svesti. Iz čega sledi zaključak da je Kvantni vakuum polje mirujuće nematerijalne Svesti, koja, kad se napregne i pokren, pretvara se u materiju, život i Univerzum. Jer ništa drugo ne postoji do napregnute i pokrenute čestice i polja kvantnog vakuuma, koje bi bile u stanju da puten kretanja i samoorganizovanja, uz pomoć svojih psihičkih sposobnosti i znanja koja stiću uz pomoć njih o svojim kretanjima, putem samoorganizovanja stvore apsolutno sve - i atome i nebeska tela i galaksije i tela ćelija, biljak, životinjna i ljudi. To i danas, pred našim očoma i očima svioh svetskih naučnika, rade. Ko drugi stvara čoveka u majčinoj utrob,i do iste te ćestice i polja Kvantnog vakuuma, koje i iz nerganske prirode, u vidu minerala, vode i bazduha, preko biljnog i životinjskog sveta, kao hrana u majčin organizam ulaze.

Dakle, ne postoji nikakvo drugo rešenje, ni razumevanje postojanja materije, života i Univerzuma, već da u osnovi sveta stoni nematerijalna Svest, koja sa stanovišta fizile izgleda kao ništa, koja raspolaže sa sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti, pomoću kojih je od sebe same, svojim kretanjem i radon, stvorila ceo Univerzum i koja ga svojim kretanjem i radom i održava da bude ovakav kakav jeste, Tako da danas svaki čoveu na svetu može i da proveri i razume da jedini Bog koji postoji, koji je stvorio svet iz ništa, je Svest.

I to je cela,Vvečita i Konačna istima o postojanju materije, života i Univerzuma i pred čpvekom, u vezi postojanja života i sveta, više nikakvih tajni nema. Svest je nestvoriva i neuništiva. Postoji večno tako što se uz6 pomoć svojih sedam fizičkih i peihičkih sposobnosti pretače kroz svoja tri prirodna oblika i stanja, sve po principu "jaje-pile-koka", igrajuć na taj način naizmenično ulogu i sebe kao svog uzroka i sebe kao svoje posledice.

I to je sve - spašeni smo, jer Svest koja život znači, je večana. Sada sve znamo i i razumemo, pa pravilo "biće sapašen ko veruje", više ne važi.

Igra li ulogu i ima li smisla pitanje koliko procentualno sunčeve energije mi na zemlji proslijedimo dalje u kosmos?

Prvi put čujem da mi prosleđujemo Sunčevu ebergiju u Kosmos. Sunce samo svoju energiju emenira u Kosmos. A onaj mali deo Sunčeve energije koji do nas stigne, zadržavamo i koristimo za sebe i nigde je ne prosleđujemo. Ja tako mislim