Večera

  • Začetnik teme Začetnik teme Red
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Ja spremam samo večeru jer sam se pomirila sa činjenicom da najviše volim da jedem uveče. Preko dana samo lagana klopa u malim količinama, a uveče je ono pravo jelo koje ti verovatno ispucaš za ručak. Upravo sam pojela pola pleha lazanje :rumenko:
 
Sve sto ostane od rucka
drag.gif
 
Ja spremam samo večeru jer sam se pomirila sa činjenicom da najviše volim da jedem uveče. Preko dana samo lagana klopa u malim količinama, a uveče je ono pravo jelo koje ti verovatno ispucaš za ručak. Upravo sam pojela pola pleha lazanje :rumenko:
Pa da, kod nas je ručak nekako glavni, za tad skuvam uvek nešto konkretno, ali za večeru često ne znam šta ću.
 
http://www.politika.rs/scc/clanak/452999/Istrazivanja-potvrdila-blagodeti-povremenog-gladovanja

Истраживања потврдила благодети повременог гладовања

Аутор: С.П.С.недеља, 26.04.2020. у 22:28
piksabej-casa-vode.jpg

(Фото Пиксабеј)
Повремено гладовање једна је од најчешћих дијета за мршављење. Често се истиче и повољан утицај уздржавања од хране на здравље, па чак и лечења неких болести. У студији, која је недавно објављена у престижном медицинском часопису „Њу Ингланд Џорнал ов Медисин” (New England Journal of Medicine), неуронаучник Марк Матсон из болнице „Џон Хопкинс”, једне од водећих америчких болница, закључује да за благотворни утицај повременог гладовања (intermittent fasting) постоје докази. И сам Матсон се дуже од 20 година придржава повременог поста, а већ 25 година проучава његов утицај на здравље.
Гладовање подразумијева суздржавање од узимања хране и било ког пића осим воде. Најчешће се практикује такозвана 5-2 дијета. Она подразумијева пет дана у недељи нормалну исхрану и након тога два дана гладовања, односно унос само по 500 калорија дневно. У облике гладовања убрајају се и дневни режими, најчешће суздржавање од оброка барем 13 сати на дан, односно да се после 18 сати ништа не једе до доручка наредног дана.
Многе студије на животињама, и нека истраживања на људима, показала су да је повремени пост подршка ћелијском здрављу, вероватно захваљујући активирању наше давнашње способности прилагођавања на несташице хране - а што се назива метаболичком скретницом. До тог скретања или пребацивања долази онда кад ћелије троше своје залихе брзо доступног горива (на бази шећера) и започну претварање масти у енергију у споријем метаболичком процесу. Према Матсоновим речима, истраживања су показала да овај пребацивач побољшава регулацију шећера у крви, повећава отпорност на стрес и сузбија упалне процесе. Матсон такође напомиње да су четири студије, и на животињама и на људима, установиле да повремени пост снижава крвни притисак, као и ниво липида у крви и брзину откуцаја срца у мировању. Све је више доказа и да повремено гладовање може да модификује факторе ризика који су повезани са гојазношћу и дијабетесом, преноси часопис „Њу ингланд Џорнал ов Медисин”.
Две студије Универзитетске болнице Јужног Манчестера, које су обухватиле 100 жена са прекомерном телесном тежином, показале су да су жене на 5-2 дијети изгубиле исту тежину као жене које су ограничиле унос калорија, али су, за разлику од њих, имале боље резултате у погледу инсулинске осетљивости и мање количине стомачног сала.
Има и скоријих прелиминарних студија које сугеришу да би повремени пост могао да поспеши рад мозга.
У историји су забележени бројни примери добровољног уздржавања од хране јер су појединци желели да постигну духовни и телесни напредак. Не постоји религија која не препоручује гладовање, пост и чишћење душе преко чишћења тела, што изискује чврсту одлучност и снагу воље.
Теорија гладовања, у свету алтернативне медицине, пре свега се односи на пост који помаже да се регенерише читав организам и отклоне неке од многих тегоба с којима се савремени човек бори.
Што се тиче тврдњи да ће повремено гладовање успорити процесе старења, нутриционисти препоручују усвајање здравих животних навика, а не повремено гладовање, посебно ако особа у међувремену живи нездраво (седилачки начин живота, пушење, прекомерна телесна тежина). У сваком случају, периоди гладовања или рестрикције појединих намирница у краћем периоду неће бити од користи за оне који се поново врате на дотадашњи нездрав начин живота.
 
Nikako da probam sočivo, stalno zaboravim na njega...
Kako ga spremaš?
Ja kuvam samo tu čorbu od crvenog sočiva, zato što se ono brzo skuva. Recept je jednostavan, a ti možeš da dopuniš povrće ili meso po želji, mada je meni ovaj osnovni recept sasvim OK.

Jedna čaša sočiva je otprilike za četiri porcije, iseckaš glavicu crbog luka, šargarepu, so, biber, ja stavljam i nanu, propržiš na ulju, dodaš (isprano) sočivo, sve zajedno malo popržiš, dodaš vodu i skuvaš dok se ono ne raskuva (to je otprilike 15-20 minuta) i onda izmiksuješ u blenderu. Znam da recept zvuči krajnje minimalistički, ali jako je ukusna i sita. Može da se doda malo limuna kad se servira.
 
Откад је проблем шта јести за вечеру... Пржена јаја, сардине са луком, макароне са сиром или већ са чим хоћеш, топли сендвичи из рерне итд итд...
Тако је некако и код мене. Ручак ми је увек мало јачи, вечера је углавном лагана.
 
S obzirom da retko doručkujem u pravom smislu te reči, tj uglavnom na poslu ili kad izađem sa istog "na teren" često i podne prođe,(a doručak mi ponekad uključi i punokrvni roštilj btw znači ručak praktično), a posle toga kada se vratim kući bude već kasno popodne, ja na neki način objedinim ručak i večeru kao pravi puni obrok u tom nekom terminu 5-6 sati.

Tj u normalnim uslovima ja svejedno imam dva obroka bilo da spojim doručak i ručak ili ručak i večeru. U svakom slučaju jedan je lakši drugi pravi tako da ono baš baš uveče uglavnom ako treba dopunim sa nečim iz frižidera,ili salatom ili supom. Kada sam u fazi da pazim na kilažu onda zaista posle 8 ne jedem ništa ali to je kod mene ono kao krajnja mera kada baš preteram.
 

Back
Top