![re[ ]De](/data/avatars/m/223/223033.jpg?1299370416){kind=avatar}
re[ ]De
Aktivan član
- Poruka
- 1.743
Deca su dotrčala i rekla: „Tata, gori Rtanj!“ Međutim, nije goreo Rtanj. To je bila vatra, vatrena kugla. Dok je gledamo kroz dvogled, padamo unazad. Toliko je jaka ta energija
„Svi me znaju. Samo pitaj za Šoua u Sokobanju. U Nikolince. U Boljevac. Na Dorćol pitaj. I tako dalje.
Lako će’ me nađeš. Ja sam radio u ‘Galenici’, pa onda na estradi, i tako dalje. Sto dvadeset pet puta sam dao krv. I tako dalje. Prođeš Nikolince i kad uđeš u rudarsko naselje Rtanj, kreneš prema Boljevcu, prvog koga pitaš će ti kaže za Dragana Šoua. Samo pitaj za Dragana Šoua. Ja sam ostavio Dorćol zbog Rtnja. Ostavio sam sve, bre.“
„Postoji priča da je Teuta, ilirska kraljica čija je prestonica bio Perast, često pohodila Rtanj. Idem prema čudesnoj piramidi Rtnja, odakle je prilikom stvaranja sveta Svetlosno Duhovno Biće upravljalo svetom. Ulazak u rtanjsku piramidu je moguć samo vodenim putem. I to sa tri strane: Kroz Mirovsko vrelo, kroz Vrmačko jezero ili kroz Sinji vir. To mogu samo gnjurci u odelima“, potvrdio mi je Dragan Šou.
Kad je zatvoren rudnik, stao je i život koji je naselju davala utroba planine. Otišli su ljudi.
„Priča je počela ovde na Rtnju negde osamdesetih godina“, kaže mi, „kad sam se ja doselio ovamo. Da li je to bio maj? S prijateljima sam sedeo unutar mog ugostiteljskog objekta, s obzirom da je maj ovde još hladan. Bilo je to negde oko deset, jedanaest časova. Deca su dotrčala i rekla: ‘Tata, gori Rtanj!’“
Međutim, nije goreo Rtanj. To je bila ta prva fotografija koju smo slikali. Bila je vrlo jaka ultraljubičasta svetlost, vatra, vatrena kugla. Dok je gledamo kroz dvogled, padamo unazad. Toliko je jaka ta energija.
Pre jedno sedam, osam godina, devet ili deset, dolazili su mnogi novinari, njih 64, iz domaćih i stranih redakcija.
Nikakve ružne posledice nisam imao do danas iako sam često viđao te vatrene kugle. Treće, nisam samo ja to viđao. Čitav ovaj deo je viđao. Ali, ne može svako da ih vidi. Mene je neka viša sila dovela ovde, i tako dalje...
Ovde mogu da se nađu trave od raskovnika do raščinke.“
Šta je raščinka?
„To je mnogo fina i dobra trava. Mnogi od nas su vrlo nezgodni ljudi i znaju svakojake bajalice, i tako dalje. I upućuju drugom čoveku negativnu energiju. Ali ko ima raščinku, ta negativna energija neće uticati na njega... Rastura čini. Raščinku je teško naći.
Zatim trava iva, za koju kažu - trava iva od mrtva pravi živa.
Zatim očajnica, pa rusavela.
Najblagotvornije trave imate na ovoj planini.“
Dok s Rtnja duva hladan vetar, krećemo ka kući Milorada Grgurova Popa, travara, oca sedmoro dece.
„Zovem se Milorad Grgurov Pop, s Rtnja sam. Pop mi je nadimak jer sam bio iskušenik u manastiru Vođani. Travar sam dvadeset godina na ovim prostorima. Bavim se lekovitim biljem. Lečim razne vrste bolesti, šećernu bolest, prostatu, štitastu žlezdu, aritmiju i radim sa energijom. Znači, jedno bez drugog je teško. Na ovoj planini ima osam stotina hektara samoniklog lekovitog bilja. Inicijator sam ideje da se napravi sušara u podnožju Rtnja, da se uposle desetine ljudi. Prekjuče smo imali sastanak američke nevladine organizacije koja će donirati i sprovesti infrastrukturu kroz naselje Rtanj i najverovatnije ispuniti moju želju, koja se davno u meni probudila, da se napravi mini-sušara u podnožju Rtnja, kako za moje potrebe tako i za čitavo ovo stanovništvo, da može da živi od prirodnog bogatstva s planine Rtanj. Ja sam rodom iz Vojvodine, opština Odžaci, selo Lalić.“ Jovan Cvijić je ovo mesto nazvao krovom Srbije.
http://www.kurir-info.rs/clanak/reportaza/kurir-18-04-2010/rtanj-dobre-nade
„Svi me znaju. Samo pitaj za Šoua u Sokobanju. U Nikolince. U Boljevac. Na Dorćol pitaj. I tako dalje.
Lako će’ me nađeš. Ja sam radio u ‘Galenici’, pa onda na estradi, i tako dalje. Sto dvadeset pet puta sam dao krv. I tako dalje. Prođeš Nikolince i kad uđeš u rudarsko naselje Rtanj, kreneš prema Boljevcu, prvog koga pitaš će ti kaže za Dragana Šoua. Samo pitaj za Dragana Šoua. Ja sam ostavio Dorćol zbog Rtnja. Ostavio sam sve, bre.“
„Postoji priča da je Teuta, ilirska kraljica čija je prestonica bio Perast, često pohodila Rtanj. Idem prema čudesnoj piramidi Rtnja, odakle je prilikom stvaranja sveta Svetlosno Duhovno Biće upravljalo svetom. Ulazak u rtanjsku piramidu je moguć samo vodenim putem. I to sa tri strane: Kroz Mirovsko vrelo, kroz Vrmačko jezero ili kroz Sinji vir. To mogu samo gnjurci u odelima“, potvrdio mi je Dragan Šou.
Kad je zatvoren rudnik, stao je i život koji je naselju davala utroba planine. Otišli su ljudi.
„Priča je počela ovde na Rtnju negde osamdesetih godina“, kaže mi, „kad sam se ja doselio ovamo. Da li je to bio maj? S prijateljima sam sedeo unutar mog ugostiteljskog objekta, s obzirom da je maj ovde još hladan. Bilo je to negde oko deset, jedanaest časova. Deca su dotrčala i rekla: ‘Tata, gori Rtanj!’“
Međutim, nije goreo Rtanj. To je bila ta prva fotografija koju smo slikali. Bila je vrlo jaka ultraljubičasta svetlost, vatra, vatrena kugla. Dok je gledamo kroz dvogled, padamo unazad. Toliko je jaka ta energija.
Pre jedno sedam, osam godina, devet ili deset, dolazili su mnogi novinari, njih 64, iz domaćih i stranih redakcija.
Nikakve ružne posledice nisam imao do danas iako sam često viđao te vatrene kugle. Treće, nisam samo ja to viđao. Čitav ovaj deo je viđao. Ali, ne može svako da ih vidi. Mene je neka viša sila dovela ovde, i tako dalje...
Ovde mogu da se nađu trave od raskovnika do raščinke.“
Šta je raščinka?
„To je mnogo fina i dobra trava. Mnogi od nas su vrlo nezgodni ljudi i znaju svakojake bajalice, i tako dalje. I upućuju drugom čoveku negativnu energiju. Ali ko ima raščinku, ta negativna energija neće uticati na njega... Rastura čini. Raščinku je teško naći.
Zatim trava iva, za koju kažu - trava iva od mrtva pravi živa.
Zatim očajnica, pa rusavela.
Najblagotvornije trave imate na ovoj planini.“
Dok s Rtnja duva hladan vetar, krećemo ka kući Milorada Grgurova Popa, travara, oca sedmoro dece.
„Zovem se Milorad Grgurov Pop, s Rtnja sam. Pop mi je nadimak jer sam bio iskušenik u manastiru Vođani. Travar sam dvadeset godina na ovim prostorima. Bavim se lekovitim biljem. Lečim razne vrste bolesti, šećernu bolest, prostatu, štitastu žlezdu, aritmiju i radim sa energijom. Znači, jedno bez drugog je teško. Na ovoj planini ima osam stotina hektara samoniklog lekovitog bilja. Inicijator sam ideje da se napravi sušara u podnožju Rtnja, da se uposle desetine ljudi. Prekjuče smo imali sastanak američke nevladine organizacije koja će donirati i sprovesti infrastrukturu kroz naselje Rtanj i najverovatnije ispuniti moju želju, koja se davno u meni probudila, da se napravi mini-sušara u podnožju Rtnja, kako za moje potrebe tako i za čitavo ovo stanovništvo, da može da živi od prirodnog bogatstva s planine Rtanj. Ja sam rodom iz Vojvodine, opština Odžaci, selo Lalić.“ Jovan Cvijić je ovo mesto nazvao krovom Srbije.
http://www.kurir-info.rs/clanak/reportaza/kurir-18-04-2010/rtanj-dobre-nade
! Inace, Rtanj je prelepa planina i da, ima puno lekovitih travcica od kojih su neke endemske vrste.Poznat je rtanjski caj.
