ИКОДИНОВИЋ: Без радикалних промена ватерполо ће се удавити
Ватерполо клуб Војводина у јубиларној 75. години постојања имао је најуспешнију сезону у историји. У години успеха стасавао је у руковођењу и нови генерални директор,
наш прослављени репрезентативац Данило Икодиновић. Популарни Дача сео је у фотељу пре нешто више од десет месеци пун амбиција и оптимизма.
- Урадили смо и више него што смо планирали. Када сам дошао у Војводину све је за мене било ново. Ватерполо игру држим у малом прсту, али сасвим је нешто друго када треба да бринеш о платама играча, тренера и осталим пословима који немају везе са игром. Верујем да сам се добро снашао у овим новим водама, лично сам задовољан, мада признајем да нисам урадио главну ствар - нисам пронашао генералног спонзора. Нас сезона кошта око 250 хиљада евра, што за озбиљније фирме и није неки новац. Јасно ми је да озбиљна фирма жели озбиљно да се рекламира улажући у фудбал и кошарку, но, мислим и да за нас има простора, јер ватерполо је наш најтрофејнији спорт, а Војводина је једини клуб из Покрајине који је играо у Лиги шампиона. У граду још једино одбојкашима могу да скинем капу пошто су освојили један трофеј - Куп Србије - каже Икодиновић.
Да ли је проналажење генералног спонзора и даље актуелно?
- Наравно, али то је у данас веома тешко. Имао сам нека обећања, чак доста чврста, али онда су ти људи једноставно нестали. Онда су ми искуснији у овом послу рекли да је то код нас најнормалнија ствар. Пошто сам веома амбициозан и оптимиста нисам се превише разочарао, што не значи да ми није криво што нисам успео да урадим све што сам замислио. Но, најважније је да смо затворили ову сезону по свим питањима, од резултата, преко плата, до враћања дуговања. Када сам дошао у клуб затекао сам једну здраву средину, али са дугом од око 40.000 евра. Све смо то успели да испегламо и сада никоме ништа не дугујемо. Од када сам дошао тренери на време добијају плату и без обзира на ситуацију они ће увек први бити намирени, а играчи ће морати понекад да чекају. Колико сам обавештен раније је било обрнуто, мислим да то није поштено, јер тренери стварају играче.
Градски челници су вам доста помогли.
- Да, јако смо захвални градским челницима на помоћи, с тим што смо имали и велику подршку покрајинске Владе. Свима им хвала, а најважније је да је то клуб оправдао добрим резултатима.
Војводина је расадник талената, што значи да се у клубу ваљано ради.
- Кад год имам прилику понављам да је од актуелних репезентативаца, освајача светског злата, чак пет њих поникло у Воши. Браћа Гојко и Душко Пијетловић, Слободан Соро, Никола Рађен и Бранислав Митровић селектирани су у Војводини, а онда су напредовали и у другим клубовима.
Какви сте према играчима, с обзиром да сте до пре две године и ви били у базену?
- Када је то требало да их хвалим то сам чинио, а када су заслужили да их грдим грдио сам их. И то је део мог посла. Пред одлазак на квалификациони турнир за Евролигу у Атину одржао сам конструктивни разговор са њима, а они знају зашто је то било тако.
То је очигледно уродило плодом, јер се Војводина у Атини и пласирала у Евролигу.
- Међусобно се поштујемо, продукт тога су добри резултати, као што су пласман у Евролигу, друга места у Купу и првенству Србије и одличан пласман у Евроинтер лиги.
Колико други базен значи за водене спортове у Новом Саду?
- Много, почевши од деце непливача, преко грађана, па до нас спортиста. Базен на Спенсу био је пребукиран. Реално нама ватерполистима највише значи, јер имамо простор за несметани рад свих селекција, с тим што остали нису закинути. Многи причају како је базен на Сланој бари нама дат, што није тачно. Покрајинска и градска власт су помогли да се базен, који је јако пуно коштао, заврши, а уговором је прецизирано да ми с њим управљамо. Проба је трајала шест месеци, показало се да ми то добро радимо па је уговор продужен на пет година.
Новом Саду недостаје још базена.
- Камо среће да овај град добије још два базена. Треба завршити онај на Спенсу који 30 година стоји недовршен. Погледајте Мађарску, па само Сегедин, који је доста мањи од Новог Сада, има велики број базена. Мађари имају културу одласка на базен и пливања за разлику од нас.
Парадоксално је то да у Србији нема базена, а имамо светске прваке у ватерполу и пливању. Шта мислите о томе?
- Да, имамо светске прваке у ватерполу и пливању, а ја питам где ће они да тренирају. Једноставно немамо праве услове за водене спортове. Сви својатамо Чавића а заборављамо да је он пливачки стасао у Америци. По мени је погрешно то што Министарство спорта гради Кућу фудбала и помаже ФСС, а фудбал као спорт је рудник злата и производи много новца. Боље да помажу спортове као што су џудо, карате, бокс, па и ватерполо у који мало ко улаже.Неопходни су базене и сале да успешни у њима тренирају и такмиче се.
Какви су вам планови за следећу сезону?
- Да поновимо резулатет из ове сезоне што неће бити лако. Треба проћи квалификације за Евролигу и гледаћемо да тај турнир ми организујемо.
Где ћете играти- на Спенсу или на Сланој бари?
- Ја сам за Слану бару. Морам да кажем, мада не желим никога да увредим, да овде мало провејава провинцијски менталитет. По њима Спенс је центар града, али ако смо се определили да радимо на Сланој бари, тамо треба и да играмо. То знам из искуства. Док сам био у Про Реку, једне сезоне смо тренирали у Реку а утакмице играли у Ђенови и тада смо изгубили титулу. Играчи имају проблем када промене амбијент. Када смо већ добили базен на управу, онда он треба да буде наша кућа.
Како коментаришете то да се врхунски ватерполо клубови, па и освајачи европских титула гасе због недостатка новца? Последњи у низу је сплитски Пошк.
-Уколико не дође до драстичних промена ватерполо ће нестати као професионални спорт. Због тога су неопходне драстична промена. Требало би такмичење пребацити на лето, када је пауза у осталим спортовима. На базенима се може направити леп угођај, тако бисмо привукли већи број гледалаца, медије, а тиме и спонзоре. Почетком деведесетих одбојка и ватерполо били су на истом по организацији, али су сада они светлосну годину испред нас у сваком погледу, пошто су одбојку преузели маркетиншки стручњаци. Клупска сезона требало би да траје од марта до октобра и да се игра на отвореном колико год је то могућности, јер скоро свако село има отворени базен, а затворени нема. Треба потпуно променити правила и доследно их примењивати, а не да их одокативно сваки судија тумачи на свој начин.
За шта сте ви- за Евроинтер или Јадранску лигу?
- За нас је наступ у Интерлиги био пун погодак. Играти са хрватским и црногорским клубовима било би веома позитивно, али они нису желели да играју са нама. Уколико се и следеће године буде играла Евроинтер лига ја сам за, јер су људима из Војводине, потенцијалним спонзорима, много интересантније Мађарска, Румунија и Словачка од Хрватске и Црне Горе - сматра Данило Икодиновић.
Гордана Маленовић
