hanibal77:
potpuno te razumem,ja imam devojcicu od dve i po.istina je da im je potrebno mnogo paznje ali to je isto period otkrivanja granica pa treba jasno da ih postavis.zna se sta moze a sta ne.kad su u pitanju neke sitnice pusti je,ja npr svoju pustam da skace po trosedu da se maze hranom i slicno,ali kad je u pitanju struja,drzanje za ruku na ulici nema rasprave.uhvatis je za ruku i ne svadjas se pa moze da place koliko hoce.ali ne brini to ce ubrzo da prodje.potrudi se da vreme koje provodite bude kvalitetno crtajte,igrajte ringe ringe raja,to ce pomoci da ona potrosi svoju energiju i posle ce biti zadovoljnija.pricaj sa njom kao sa odraslom,to sto ponovo prica kao beba govori da joj nedostaje paznja,ne obracaj paznju na to to bi trebalo da joj kaze da time ne postize reakciju i prestace da jo bude zanimljivo.nadam se da ce se javiti withdrawnwater koja je psihijatar,meni je ona pomogla svojim savetima pa se nadam da ce ti reci nesto korisno!
Neko je protrljao carobnu lampu?!
Evo mene!
7sins, sve sto kaze Hanibal uglavnom stoji tako, deca u ovom rezvojnom periodu izmedju 2. i 3. godine zaista umeju da budu za roditelje nepodnosljiva: naime, ovo je vreme kada ona otkrivaju da imaju svoju sopstvenu licnost i svoju sopstvenu volju, da odredjenim ponasanjima mogu da Vas kazne ili nagrade, da nesto mogu da Vam daju ili uskrate. U tom trazenju granica trazi se odgovro na pitanje 'Dokle se prostirem JA a gde pocinje neko/nesto drugo?' i to trazenje granica cesto se odvija kroz metod probe u praksi. Ono sto je bitno jeste da dete oseca rec 'Ne!' u svom vokabularu kao izuzetno mocnu rec, i ona mu daje moc da VAm nesto uskrati i da se (naizgled) ravnopravno nosi sa Vasom moci koja je jos uvek neprikosnovena i enormna u ocima deteta ali je ovo trenutak kada se ta VAsa moc dovodi pod znak pitanja i testira. BEskonacno ponavljanje reci 'ne!' VAseg deteta mozda VAs nervira ali je svakako delom usvojena i od stalnog roditeljskog 'Ne moj...ne diraj...ne idi...ne guraj...ne pipaj...ne...ne...NE!' Nemojte za sve vikati NE, ali se isto tako mora znati da kad kazete NE to znaci ne, a kad kazete DA to znaci da, i u VAsim najgorim danima, i u VAsim najboljim danima poruke moraju da budu jasne i uvek kristalno postojane, ispracene adekvatnom mimikom i telesnim jezikom (ako vicete 'ne, ne!' a smejete se, ili govorite 'ne...ne....' zadubljeni u televizor, dete VAs nece shvatiti ozbiljno; ako jednom kazete 'Ne!' za nesto a za dva sata ili dan kazete 'Dobro ajde...' opet Vas nece shvatiti, ako Vi kazete 'Ne!' a otac kaze 'Da!' - dete Vas opet nece jasno shvatiti! Dakle - jasne, kontinuirane, i dosledne poruke su NEOPHODNE!) NE pominjete nigde oca? Od druge godine deteta tata postaje veoma vazna figura u njihovom zivotu. Da li Vase dete ima oca i da li je prisutan u njenom zivotu? Cinjenica da dete nece da se odvoji od Vas kada ste kod kuce i da je pocela da ponovo tepa, govori u prilog tome da joj nedostajete i da Vas mozda ima manje u njenom zivotu nego sto bi ona zelela i sto joj je potrebno. Ne ocekujte od svog trogodisnjeg deteta da bude uredno i mirno, ono je prosto kao razigrano stene: u svojoj razigranosti oborice stari koje joj se nadju na putu, isprljace se, umazace se blatom ili bojama. Ne dozvolite namerno destruktivno ponasanje (d anesto razbija ili unistava ili cepa namerno - to je znak protesta, ljutnje ili jednostavno trazenja granice) ali ne nervirajte se ako slucajno obori casu, tanjir. vaznu....zgazi do pola nogu u vodu da vidi kako je biti mokar ili strpa punu saku peska usta da proveri kakav mu je ukus! Njena dobra adaptiranost u vrticu govori u prilog tome da je Vase dete itekako naucilo da se socijalno prihvatljivo ponasa, da odlozi zadovoljenje potreba (ceka na red), da deli sa drugima (igracke i da se ne svadj sa drugom decom) - iz nekog razloga dete postaje nemoguce u Vasem prisustvu i to moze da bude protest zbog necega bilo u VAsoj realnoj situaciji u kojoj zivite, ili u fantazionom svetu Vaseg deteta.
I ova faza ce proci, budite strpljivi, puno pricajte sa njom, puno citajte, puno se bavite onim stvarima koje angazuju njenu paznju (pravite kuce od kocki, pravite zivotinje od plastelina, igrajte se kreativno sa njom) - znam da ste umorni kada dodjete sa posla, ali Vase dete to ne zna i nije duzno da zna: za nju njen dan sa Vama pocinje onog trenutka kada se pojavite na vratima i od Vas se ocekuje da budete potpuno odmorni i spremni na akciju! Tako je to kad se imaju trogodisnjaci u kuci, sta da radite! Ako je za utehu, i ta faza ce ubrzo proci, trudite se da postavite jasne granice, da saljete jasne poruke sta je dozvoljeno a sta ne, pohvalite je za svaku dobro uradjenu stvar, demotivisite svako negativno ponasanje, ali nikad sa recima 'Ne volim te kad nisi dobra!' Dete se uvek voli, ne voli se ponasanje, i to detetu uvek treba naglasavati ('Tebe volim uvek, ali ne svidja mi se kad si bezobrazna i kad se tako nevaljalo ponasas!')
JEdini savet koji mogu da Vam dam je - puno strpljenja, i krajnje jasne, jednostavne, i vise puta ponavljane poruke sta je prihvatljivo a sta neprihbatljivo ponasanje, bez preteranih zahteva.
Pozdrav i srecno!
Mada sva su deca drugačija na svoj način. Napisali ste:,, ...čak i kad je pljusnem...'' Deca se ne smeju tući. Vi kada nju udarite, ona ne razume motiv tog udarca, jer ona je trogodišnje dete. Možda, ali da velikom potvrdom je problem u Vama. Dete se vaspitava na miran način, kako bi vas dete kopiralo i razumelo kako i da ono postupa. Što ste Vi agresivniji, dete će postati još više nepodnošljivo. Zato, savetodavno, preispitajte sebe. Možda se to dete tako ponaša zbog Vas, jer znam mnoge pripere poput Vašeg, čak i gore. Pozdrav!
