(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
VAŠKASTI RAČUN
Bila jednom davno jedna zemlja, lepa, bogata, plodna i rodna. U njoj živeše neobični ljudi. Neobični, zato što je u njima živeo osećaj zajedništa i pripadanja, tradicije. Onda su ti ljudi umrli, što prirodnom smrću duha, što neprirodnom. Tada je umrla i ta zemlja. Slava joj.
Ovo sad.......svaka vaška obaška, a kao sve skupa……de da nije....i svaka se vaška vazda obrće oko svoje ose da je slučajno ne zaebe neka druga vaška koja se takođe obrće oko svoje ose iz istih, samobezbedonosnih razloga.....i tako dobismo novokomponovani pro-evropsko-američko-rusko-kinesko-arapski (a po potrebi i svaki drugi) ringišpil u originalnom srpskom frankenštaj izvodjenju. E, na taj ringišpil se kači svako bre i crno i belo, i žuto i sivo, i plavo i garavo, a najviše naše, domaće, šućmurasto čeljade. Oće deca da se voze, pa to ti je. Ta sorta je, kao i sve hibridne sorte kod životinjskog i biljnog sveta…….tako je….hibrid
I kao takav dovoljno je neizučen, da ne kažem, nepredvidiv, jer nikad ne znaš koje će od smućkanog da iskoči. Jedno je sigurno, to će uvek biti samointeres.Još od one smrti, on ne zna za boje u toj zemljici. U drugim zemljama je imao boje svoje zemlje, tj. ljudi te zemlje. Analogno tome, interesni račun zemljice nam treba da ima boje reka, planina, ravnice, žitnih polja, jezera, vode, neba, trave, šuma, kamena i srpskog životnog semena. Zaključak, interes je ovdena daltonista. Eto…..PS Dobro vam veče blogeri....zaboravih da kažem.....od sve silne raznobojne vaške, češanje nam postalo refleksna radnja na nervnoj bazi
... jedino im zajednicko, mnoštvo tekucih racuna i to podebelih...
