Vasina mehanika :)

1676. godine. Đovani Domeniko Kasini[6] je, posmatrajući pomračenja Jupiterovog satelita Io-a između 1666. i 1668. godine primetio različite rezultate i izneo hipotezu da je brzina svetlosti konačna. Remer je to potvrdio u čuvenoj opservatoriji Uraniborg u blizini Kopenhagena, primetivši zajedno sa Žanom Pikarom[7] da su vremenski periodi između pomračenja Io-a kraći kada se Zemlja približava Jupiteru, a duži kada se udaljava (vidi sliku). Ustanovio je da je četrdeset perioda obilaska Io-a oko Jupitera (koji iznosi 42.5 h u položaju H) za 22 minuta kraća kada se Zemlja približava Jupiteru (F-G) nego četrdeset perioda kada se Zemlja udaljava (L-K). To znači da svetlosnim zracima treba oko 22 minuta da pređu rastojanje koje Zemlja prevali za 80 obilazaka Io-a oko Jupitera, odnosno dvostruku vrednost astronomske jedinice (H-E). Godine 1675. u svom radu je napisao: „Druga nejednakost je izgleda zbog toga što svetlosti treba vremena da stigne od satelita do nas; svetlosti treba oko 10 do 11 minuta da pređe rastojanje poluprečnika Zemljine orbite.“
http://www.astronomija.co.rs/nauka/astronomija/2679-astronomske-metode-merenja-brzine-svetlosti.html
 
Najtačnije je izmerena laserskim interferometrom. 1972. godine je tom metodom izmereno 299.792.456,2±1,1 m/s. Merenja do 1975. godine su to potvrđivala i onda je predloženo da se promeni definicija metra tako da je 1 metar definisan kao dužina koju svetlost pređe za 1/299.792.458 sekunde što je zvanično prihvaćeno 1983. godine. Time je brzina svetlosti fiksirana na tačno 299.792.458 m/s i svako buduće povećanje tačnosti merenja zapravo predstavlja povećanje tačnosti definicije metra a ne brzine svetlosti.
 
fosilvaso:
Ja čit'o, i smislio (još?) jedan test za Michelson-Morley eksperiment:
http://www.inet.hr/~brvasilj/relativ/michelson.html

Molim stručna mišljenja
Kliknite za proširenje...

Stručno mišljenje: Besmislica. Ti ne znaš ni gde udaraš.

image001.jpg


Sunce se kreće relativno u odnosu na centar glaksije po nekoj kružnoj putanji nekom brzinom u nekom pravcu. Ti is prvo taj pravac odabrao potpuno proizvoljno, drugo i zemlja se takođe sa suncem kreće istom tom brzinom oko centra galaksije. No to je nebitno i na kraju krajeva, kada bi ti lepo izveo sve jednačine kretanja, dobio bi veoma zanimljivu putanju kojom se zemlja kreće oko glaktičkog centra. Ali to uopššte ne bi menjalo na stvari.

Ovde se posmatra inercijalni sistem Sunce Zemlja i relativno kretanje zemlje u odnosu na sunce. Popuno je nebitno da li se i taj inercijalni sistem relativno kreće u o dnosu na neki drugi, ili je eventualno stacionaran.

Otprilike uporedi to sa pokušajem da izmeriš brzinu komarca koji leti kroz voz koji prži 100km/h po brzim prugama Srbije. :) Ti si u vozu, i komarac je u vozu, i unutra se ništa ne kreće sem komarca. Iznutra gledano, on leti nekih 10km/h... I leti tom brzinom nevezano da li se voz kreće ili ne. Isto je i ovde.
 
Zar nije brzina svetla jednaka za svakog posmatraca bilo kojom on brzinom da ide, menja se valjda tok vremena pormatraca, brzina udara svetlosi je uvek ista.
Trebalo bi da je brzina svetlosti fiksna, a prostor i vreme se menjaju. BIlo koliko da ide zemlja brzinom ili stoji, svetlost joj se priblizava istom brzinom.
 
ristob:
I slično tome skoro svi kosmički objekti. A to znači da su u pozadini sve veći i veći centri masa. I tome nikad kraja! :lol:
Kliknite za proširenje...

Suštinska razlika između Njutna i Ajnštajna je u tome što kod Njutna postoji jedna apsolutno nepokretna tačka, u odnosu na koju sve drugo miruje ili se kreće (apsolutni koordinatni sistem), a kod Ajnštajna takva tačka ne postoji, već se svaka pojedinačna tačka u univerzimu samo relativno kreće ili miruje u odnosu na neku drugu tačku. Ajnštajn je izbrisao pojam apsolutnog mirovanja.
 
fosilvaso:
Ja čit'o, i smislio (još?) jedan test za Michelson-Morley eksperiment:
http://www.inet.hr/~brvasilj/relativ/michelson.html

Molim stručna mišljenja
Kliknite za proširenje...

Još da dodam, tu brzinu koju si dodelio suncu u njegovom kretanju moraš dodeliti i Zemlji jer se kreću zajedno. A onda opet dobijaš istu stvar kao da nisi ni uvodio kretalje sunca oko galaksije. Suštinski za Majkelson morlijev eksperiment je dovoljno da možemo da opazimo neko, bilo kakvo kretanje zemlje... Nebitno je kolika je ta brzina. Da brzina svetlosti nije konstanta ti bi opazio nekakvu razliku u refleksiji talasa, a to se ne događa....
 
Paganko:
Još da dodam, tu brzinu koju si dodelio suncu u njegovom kretanju moraš dodeliti i Zemlji jer se kreću zajedno. A onda opet dobijaš istu stvar kao da nisi ni uvodio kretalje sunca oko galaksije. Suštinski za Majkelson morlijev eksperiment je dovoljno da možemo da opazimo neko, bilo kakvo kretanje zemlje... Nebitno je kolika je ta brzina. Da brzina svetlosti nije konstanta ti bi opazio nekakvu razliku u refleksiji talasa, a to se ne događa....
Kliknite za proširenje...

Bitna je! O njoj zavisi koliku razliku u refleksijama trebamo očekivati. A biće dodano: Zamisli najgori slučaj da je vektor brzine normalan na ravninu interferometra! Koliku razliku češ imati, uzrokovanu tom brzinom pri okretanju ravnine? NULA!;)
 
Paganko:
Stručno mišljenje: Besmislica. Ti ne znaš ni gde udaraš.

Sunce se kreće relativno u odnosu na centar glaksije po nekoj kružnoj putanji nekom brzinom u nekom pravcu. Ti is prvo taj pravac odabrao potpuno proizvoljno, drugo i zemlja se takođe sa suncem kreće istom tom brzinom oko centra galaksije. No to je nebitno i na kraju krajeva, kada bi ti lepo izveo sve jednačine kretanja, dobio bi veoma zanimljivu putanju kojom se zemlja kreće oko glaktičkog centra. Ali to uopššte ne bi menjalo na stvari.

Ovde se posmatra inercijalni sistem Sunce Zemlja i relativno kretanje zemlje u odnosu na sunce. Popuno je nebitno da li se i taj inercijalni sistem relativno kreće u o dnosu na neki drugi, ili je eventualno stacionaran.

Otprilike uporedi to sa pokušajem da izmeriš brzinu komarca koji leti kroz voz koji prži 100km/h po brzim prugama Srbije. :) Ti si u vozu, i komarac je u vozu, i unutra se ništa ne kreće sem komarca. Iznutra gledano, on leti nekih 10km/h... I leti tom brzinom nevezano da li se voz kreće ili ne. Isto je i ovde.
Kliknite za proširenje...

Namerno! Kao da oni koji izvode taj eksperiment znaju brzinu i 3D položaj vektora u odnosu na ravninu interferometra!
 
darko darko:
Zar nije brzina svetla jednaka za svakog posmatraca bilo kojom on brzinom da ide, menja se valjda tok vremena pormatraca, brzina udara svetlosi je uvek ista.
Trebalo bi da je brzina svetlosti fiksna, a prostor i vreme se menjaju. BIlo koliko da ide zemlja brzinom ili stoji, svetlost joj se priblizava istom brzinom.
Kliknite za proširenje...

Mi i pričamo o eksperimentu koji je doveo do tih teorija!;)
 
Paganko:
Suštinska razlika između Njutna i Ajnštajna je u tome što kod Njutna postoji jedna apsolutno nepokretna tačka, u odnosu na koju sve drugo miruje ili se kreće (apsolutni koordinatni sistem), a kod Ajnštajna takva tačka ne postoji, već se svaka pojedinačna tačka u univerzimu samo relativno kreće ili miruje u odnosu na neku drugu tačku. Ajnštajn je izbrisao pojam apsolutnog mirovanja.
Kliknite za proširenje...

Skeptičan sam po tom pitanju, kao i Stevo iz BG-a koji piše u svom članku da je apsolutno kretanje utvrđeno preko pozadinskog zračenja:
http://www.scribd.com/doc/108034817/Stevina-Teorija-Razresenje-Michelson-Morley%E2%80%99s-eksperimenta
 
Selkhet:
Ybt danas svaka šuša 'oće da ruši Ajnštajna. :lol:
Kliknite za proširenje...

Ne bi trebao biti veliki problem!? Citat iz njegove biografije:
Zaposlio se u (1902.-1909.) u Patentnom zavodu u Bernu (Švicarska) kao ispitivatelj patenata. To mu je dalo vremena posvetiti se vlastitim radovima.....

Posvetiti, ili uzimati ideje ( konzultirati se:D) od ljudi koji su predavali patentne prijave!? Ali je možda od krivih prepisivao!?:zcepanje:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top