Vaše mišljenje o načinu upisivanja djaka u srednje škole i fakultete

[Holy1]

Dobar dan.

Zanima me vaše mišljenje o tome kako je školski sistem odredio da se vrše kriterijumi za upis djaka u srednje škole i na fakultete.. Svi smo to prošli.
Kada sam bar ja išao u školu , pri upisu u srednju školu kriterijum je bio: prolazna godisnja ocena od 5. do 8. razreda + prijemni ispit iz matematike i srpskog. Dok je uslov za fakultet bio prolazna godisnja ocena svih predmeta iz 4 godine srednje škole + prijemni iz matematike i opšteg znanja.

Da li je ovo pravedno ocenjivanje? Da li su ovo validni kriterijumi po vama?
Mere naše znanje kroz nekakve brojke. Ko može da utvrdi da je svaki od profesora ocenio naše znanje po savesti i ispravno? Samim tim remati se pogled na godisnju prolaznu ocenu. Dakle postoji nekakva standardizovana skala za merenje, koja meri šta?

 

[zofr]

У моје време били су само пријемни испити, прилагођени школи или факултету који уписујеш. Минули рад се није бодовао.

 

[sasasta]

najpostenije svakako jeste

jer onaj ko je imao slabe ocene moze da se izvuce

dok onaj koji je imao dobre moze da ide dalje iako ima los dan

veci problem skolstva je nejednak kriterijum nastavnika

pa jedan ne da vecu ocenu od 4 lako daje 1

dok drugi deli 5 sakom i kapom

treba naci modalitet, tako da retko ko ima 1 iz nekog predmeta.

ako nekom ne ide geografija ili hemija ne mora da zaglavi na tome , daj mu 2 , mozda je matematicki genije

 

[Holy1]

najpostenije svakako jeste

jer onaj ko je imao slabe ocene moze da se izvuce

dok onaj koji je imao dobre moze da ide dalje iako ima los dan

veci problem skolstva je nejednak kriterijum nastavnika

pa jedan ne da vecu ocenu od 4 lako daje 1

dok drugi deli 5 sakom i kapom

treba naci modalitet, tako da retko ko ima 1 iz nekog predmeta.

ako nekom ne ide geografija ili hemija ne mora da zaglavi na tome , daj mu 2 , mozda je matematicki genije

Ovo sto si napisao je paradoks. Jer su prva i treca recenica su u suprotnom reciprocitetu.
U prvoj kazes kako je najposteniji nacin, a u trecoj kako je najveci problem skolstva nejednak kriterijum nastavničkog ocenjivanja.
Jedna školska godina sastoji se od nekoliko predmeta, svaki taj predmet ocenjuje neki profesor. Kako pouzdano da znamo da se neki profesor nije ogresio o neko dete ili da je pošteno ocenjivao gradivo? Posto profesor ocenjuje po subjektivnom osecaju.
Dakle sve ocene u toku jedne godine iz razlicitih predmeta su sumnjičave, samim tim ceo prosek na kraju godine je takav, a posle se to odražuje na bodove za upis škole ili fakulteta.

 

[sasasta]

Ovo sto si napisao je paradoks. Jer su prva i treca recenica su u suprotnom reciprocitetu.
U prvoj kazes kako je najposteniji nacin, a u trecoj kako je najveci problem skolstva nejednak kriterijum nastavničkog ocenjivanja.
Jedna školska godina sastoji se od nekoliko predmeta, svaki taj predmet ocenjuje neki profesor. Kako pouzdano da znamo da se neki profesor nije ogresio o neko dete ili da je pošteno ocenjivao gradivo? Posto profesor ocenjuje po subjektivnom osecaju.
Dakle sve ocene u toku jedne godine iz razlicitih predmeta su sumnjičave, samim tim ceo prosek na kraju godine je takav, a posle se to odražuje na bodove za upis škole ili fakulteta.

nije najveci ali jeste veci problem.

a postenije je dvojako vrednovanje znanja , preko ocena i preko polaganja maturskog testa.

jer znaci i znanje tokom skolovanja i znanje na taj dan.

postenije nego da neko ima vezu pa ima sve petice a nema znanje

 

[Holy1]

nije najveci ali jeste veci problem.

a postenije je dvojako vrednovanje znanja , preko ocena i preko polaganja maturskog testa.

jer znaci i znanje tokom skolovanja i znanje na taj dan.

postenije nego da neko ima vezu pa ima sve petice a nema znanje

Ko uopšte može da tvrdi da su ti zadaci na prijemnom merilo neophodnog znanja koje je potrebno za upis u neku srednju školu. Kako da znamo da li je to zaista dovoljno i potrebno.

 

[sasasta]

Ko uopšte može da tvrdi da su ti zadaci na prijemnom merilo neophodnog znanja koje je potrebno za upis u neku srednju školu. Kako da znamo da li je to zaista dovoljno i potrebno.

time sto deca znaju da ih urade dolazimo do toga da se te oblasti obradjuju tokom skolovanja.

a to dal je program dobar,jeste najveci problem skolstva, po meni.

jer mislim da je los, sa gomilom suvisnih obaveza

 

[cronnin]

Ko uopšte može da tvrdi da su ti zadaci na prijemnom merilo neophodnog znanja koje je potrebno za upis u neku srednju školu. Kako da znamo da li je to zaista dovoljno i potrebno.

Није, то је само оптимум који може да се извуче на толико великом узорку.
На неким страним факултетима идеш на разговор који је много озбиљнији од разговора за посао. Може им се. Хоће само најбоље.