Vanzemaljac ili vremenski putnik

[Black_star]

Ko je bio `300-godišnji` pacijent čije su poreklo i genijalnost zbunili doktora koji ga je lečio?​

http://www.pozitivno.ba/vanzemaljac...dZDSV0UFj3QEc2o_VTtLKVaX-KvkgFYRPipnth33k1ovw

Mladi doktor Francois Gellier nije imao sreće. Tek što je diplomirao, poslali su ga da stažira u ‘klanici’ Prvog svetskog rata. Toliko mu se sve to zgadilo, da je posle rata tražio da se zaredi i postane sveštenik. Crkva to nije prihvatila, ali mu je predložila da radi u jednoj bolnici za umobolne. Sa zadovoljstvom je to prihvatio.​

U bolnici, u brdima Bretagne, radili su stari Berget, psihijatar, još stariji Nene, neka vrsta domara i upravnika, bolničar Gourin, nema grdosija iz obližnjeg sela i sestre karmelićanke. Francois nije primećivao sestre, a dugo ni pacijente.

Spavao je u bolnici i nije odlazio u obližnje selo Graonran. Pacijenti su bili neizlečivi slučajevi. Za sve vreme boravka u bolnici Gellier se nije sećao da je bilo ko dolazio da vidi svoje bližnje. Njihovi pacijenti trebalo je da umru što brže, po mogućnosti u miru. Gellier je radio sa pitomim pacijentima, trudeći se da ih proučava kada već nije mogao da ih leči. Doktor Berget i nemi bolničar Gourin radili su sa opasnim pacijentima, koji su bili smešteni u malim, neudobnim i mračnim ćelijama, vezani lancima.

Tek 1932. godine Gellier je uspio da prevlada emocionalni šok iz rata i kontaktira sa raznim medicinskim ustanovama u vezi sa psihijatrijom. Prvi put pokušao je da nešto učini za bolesnike. Godine 1937. umro je doktor Berget i Gellier ulazi među opasne bolesnike. S užasom je shvatio da je među životinjama a ne među ljudima. Shvatio je i to da nehumano postupanje sa njima može biti i jedini razlog njihovog ludila. Jedan ga je čovek ipak iznenadio. Bio je neverovatno miran, ali ipak odsutan. Razlog je Gellier otkrio u ‘lečenju’ koje je primenjivao njegov stariji kolega. Svi ‘ludi’ pacijenti bili su stalno drogirani.

 

[Baby Yoda]

Ko je bio `300-godišnji` pacijent čije su poreklo i genijalnost zbunili doktora koji ga je lečio?​

Mladi doktor Francois Gellier nije imao sreće. Tek što je diplomirao, poslali su ga da stažira u ‘klanici’ Prvog svetskog rata. Toliko mu se sve to zgadilo, da je posle rata tražio da se zaredi i postane sveštenik. Crkva to nije prihvatila, ali mu je predložila da radi u jednoj bolnici za umobolne. Sa zadovoljstvom je to prihvatio.​

U bolnici, u brdima Bretagne, radili su stari Berget, psihijatar, još stariji Nene, neka vrsta domara i upravnika, bolničar Gourin, nema grdosija iz obližnjeg sela i sestre karmelićanke. Francois nije primećivao sestre, a dugo ni pacijente.

Spavao je u bolnici i nije odlazio u obližnje selo Graonran. Pacijenti su bili neizlečivi slučajevi. Za sve vreme boravka u bolnici Gellier se nije sećao da je bilo ko dolazio da vidi svoje bližnje. Njihovi pacijenti trebalo je da umru što brže, po mogućnosti u miru. Gellier je radio sa pitomim pacijentima, trudeći se da ih proučava kada već nije mogao da ih leči. Doktor Berget i nemi bolničar Gourin radili su sa opasnim pacijentima, koji su bili smešteni u malim, neudobnim i mračnim ćelijama, vezani lancima.

Tek 1932. godine Gellier je uspio da prevlada emocionalni šok iz rata i kontaktira sa raznim medicinskim ustanovama u vezi sa psihijatrijom. Prvi put pokušao je da nešto učini za bolesnike. Godine 1937. umro je doktor Berget i Gellier ulazi među opasne bolesnike. S užasom je shvatio da je među životinjama a ne među ljudima. Shvatio je i to da nehumano postupanje sa njima može biti i jedini razlog njihovog ludila. Jedan ga je čovek ipak iznenadio. Bio je neverovatno miran, ali ipak odsutan. Razlog je Gellier otkrio u ‘lečenju’ koje je primenjivao njegov stariji kolega. Svi ‘ludi’ pacijenti bili su stalno drogirani.

Rade svasta ljudima koji nemaju nikoga, a zaglave tamo. Svi smo culi za przenje mozga elektrosokovima.
Ne znam cemu to eksperimentisanje.

 

[Black_star]

Gellier je naredio da se većem delu pacijenata ne daju nikakva umirujuća sredstva, promenio im je hranu, počeo da umobolne izvodi u šetnju i da im daje sitne poslove. Sedi i bledi, mirni ‘opasni’ pacijent ubrzo je povratio sjaj očiju i lekar je zaželeo da razgovara sa njim. Znacima, Gourin mu je objasnio da ni pacijent ne može da govori, da je nem, a možda i gluvonem.

Stari Nene rekao mu je da je taj ludak odavno tu, bar šezdeset godina i da mu je ime Jacques. Pomalo ironično dodao je da taj verovatno i nije lud, već su ga roditelji dali u bolnicu kao malog, samo zato što nije govorio. Rekao je još i to da je stari Fontain, koji je tu bio pre njega, govorio o Jacquesu uvek biranim rečima. Živeo je tu, u Graonranu, pa je to bila prilika da Gellier prvi put poseti selo.

Javio se seoskom starešini, spreman da nastavi posao doktora Bergeta u selu i sa Neneom se uputio kod mnogo starijeg Fontaina. Vratio se vrlo začuđen. Fontain je tvrdio da je Jacques bio izuzetno star, najmanje sto godina. Pomenuo je i to da je čitavu dokumentaciju poslao bratstvu u Brestu tokom Prvog svetskog rata. Gellier je sutra napisao pismo bratstvu u Brestu i molio ih da mu napišu sve o Jacquesu. Bilo je jasno da taj umobolnik nije opasan. Bez dvoumljenja dr Francois Gellier prebacio ga je u prvi deo i dao mu čistu i svetlu prostoriju. Promena je bila vidljiva i Jacques je, pokretima zatražio olovku i papir, mnogo papira. Umobolnik je pisao matematičke jednačine, crtao tehničke kontrukcije, ispisivao rečenice nepoznatog jezika. Uvek bi svoje crteže teatralno davao već srednjovečnom dr Gellieru, sa izgledom nadanja. Ovaj sve to nije razumeo i samo je slagao crteže.

Odgovor bratstva iz Bresta ga je dotukao! Mada su naglasili da je u pitanju verovatno greška, napisali su da je Jacques u bolnici već više od tri stotine godina, da se ne zna ni ko je on, niti ko ga je doveo i da za njega nikad nije postavljena dijagnoza. Neki sveštenik, koji ga je primio, napisao je da je izuzetno opasan i da ga treba izolovati. Gellier je bio zaprepašćen. Tog jadnika držali su kao životinju toliko dugo a da ga niko nije lečio. Pokušao je da sa njim razgovara, ali je Jacquesu, izgleda, bilo stalo samo da mu objasni crteže. Crtao je, pisao i crtao tada već neprekidno.

Jednog dana, dr Gellier ga je izveo iz bolnice. Prošetali su kroz šumu i popeli se na obližnje brdo. Jacques je tada seo i nepomično gledao u nebo. Plakao je bez glasa, krupnim suzama. Iznenada, naišli su oblaci i prolila se letnja kiša. Pokisli ali srećni, vratili su se nazad u bolnicu. Doktor je bio uveren da će se nešto značajno desiti.

Nažalost, tako je i bilo. Te noći, od upale pluća, umro je Jacques. Iz očaja, ali i iz znatiželje, dr Gellier je izvršio obdukciju, prvi put posle studija. Jacques je imao dva srca, drugačiju jetru, kratka creva i nije imao nikakve vidljive polne organe. Dr Gellier je to sve lepo zapisao, snimio i poslao na Medicinski fakultet u Parizu. Nikakav odgovor ili komentar nije stigao.

Kada se tokom Drugog svetskog rata, jedan inžinjer iz fabrike ‘Mirage’ krio u njegovoj bolnici, dr Gellier mu je pokazao Jacquesove crteže. Uzbuđen, inžinjer je prepoznao crteže reaktora, podmornice, nosača aviona, aviona-cisterni, teških bombardera, tehniku zamrzavanja, vasionskih brodova i baza. Mnogo toga i pored svog znanja (formule su ga izluđivale) - nije uspeo da shvati. Kada se povratio od čuda, rekao je da je taj stari umobolnik bio genije.

Ali, ko je on bio? Neobičan izdanak ljudske vrste ili vanzemaljac? Na to pitanje do dan danas odgovora nema.

 

[Soradze]

Gellier je naredio da se većem delu pacijenata ne daju nikakva umirujuća sredstva, promenio im je hranu, počeo da umobolne izvodi u šetnju i da im daje sitne poslove. Sedi i bledi, mirni ‘opasni’ pacijent ubrzo je povratio sjaj očiju i lekar je zaželeo da razgovara sa njim. Znacima, Gourin mu je objasnio da ni pacijent ne može da govori, da je nem, a možda i gluvonem.

Stari Nene rekao mu je da je taj ludak odavno tu, bar šezdeset godina i da mu je ime Jacques. Pomalo ironično dodao je da taj verovatno i nije lud, već su ga roditelji dali u bolnicu kao malog, samo zato što nije govorio. Rekao je još i to da je stari Fontain, koji je tu bio pre njega, govorio o Jacquesu uvek biranim rečima. Živeo je tu, u Graonranu, pa je to bila prilika da Gellier prvi put poseti selo.

Javio se seoskom starešini, spreman da nastavi posao doktora Bergeta u selu i sa Neneom se uputio kod mnogo starijeg Fontaina. Vratio se vrlo začuđen. Fontain je tvrdio da je Jacques bio izuzetno star, najmanje sto godina. Pomenuo je i to da je čitavu dokumentaciju poslao bratstvu u Brestu tokom Prvog svetskog rata. Gellier je sutra napisao pismo bratstvu u Brestu i molio ih da mu napišu sve o Jacquesu. Bilo je jasno da taj umobolnik nije opasan. Bez dvoumljenja dr Francois Gellier prebacio ga je u prvi deo i dao mu čistu i svetlu prostoriju. Promena je bila vidljiva i Jacques je, pokretima zatražio olovku i papir, mnogo papira. Umobolnik je pisao matematičke jednačine, crtao tehničke kontrukcije, ispisivao rečenice nepoznatog jezika. Uvek bi svoje crteže teatralno davao već srednjovečnom dr Gellieru, sa izgledom nadanja. Ovaj sve to nije razumeo i samo je slagao crteže.

Odgovor bratstva iz Bresta ga je dotukao! Mada su naglasili da je u pitanju verovatno greška, napisali su da je Jacques u bolnici već više od tri stotine godina, da se ne zna ni ko je on, niti ko ga je doveo i da za njega nikad nije postavljena dijagnoza. Neki sveštenik, koji ga je primio, napisao je da je izuzetno opasan i da ga treba izolovati. Gellier je bio zaprepašćen. Tog jadnika držali su kao životinju toliko dugo a da ga niko nije lečio. Pokušao je da sa njim razgovara, ali je Jacquesu, izgleda, bilo stalo samo da mu objasni crteže. Crtao je, pisao i crtao tada već neprekidno.

Jednog dana, dr Gellier ga je izveo iz bolnice. Prošetali su kroz šumu i popeli se na obližnje brdo. Jacques je tada seo i nepomično gledao u nebo. Plakao je bez glasa, krupnim suzama. Iznenada, naišli su oblaci i prolila se letnja kiša. Pokisli ali srećni, vratili su se nazad u bolnicu. Doktor je bio uveren da će se nešto značajno desiti.

Nažalost, tako je i bilo. Te noći, od upale pluća, umro je Jacques. Iz očaja, ali i iz znatiželje, dr Gellier je izvršio obdukciju, prvi put posle studija. Jacques je imao dva srca, drugačiju jetru, kratka creva i nije imao nikakve vidljive polne organe. Dr Gellier je to sve lepo zapisao, snimio i poslao na Medicinski fakultet u Parizu. Nikakav odgovor ili komentar nije stigao.

Kada se tokom Drugog svetskog rata, jedan inžinjer iz fabrike ‘Mirage’ krio u njegovoj bolnici, dr Gellier mu je pokazao Jacquesove crteže. Uzbuđen, inžinjer je prepoznao crteže reaktora, podmornice, nosača aviona, aviona-cisterni, teških bombardera, tehniku zamrzavanja, vasionskih brodova i baza. Mnogo toga i pored svog znanja (formule su ga izluđivale) - nije uspeo da shvati. Kada se povratio od čuda, rekao je da je taj stari umobolnik bio genije.

Ali, ko je on bio? Neobičan izdanak ljudske vrste ili vanzemaljac? Na to pitanje do dan danas odgovora nema.

Prelepo...

 

[4thman]

Ne treba mi sažaljenje nego Ti majmune.


To je hteo da mi poruči... Ah..
Bio je nem, ne sećam mu se imena(lekovi i moja zaluđenost samim sobom). A ja slep iako fizički funkcionalan.

Eh. Yahtzee-ja nam....

 

[Truman]

Lepa pričica. Voleo bih link ka stranom izvoru.

 

[a bre Milun]

Rade svasta ljudima koji nemaju nikoga, a zaglave tamo. Svi smo culi za przenje mozga elektrosokovima.
Ne znam cemu to eksperimentisanje.

"let iznad kukavicjeg gneza"..............?

 

[a bre Milun]

Gellier je naredio da se većem delu pacijenata ne daju nikakva umirujuća sredstva, promenio im je hranu, počeo da umobolne izvodi u šetnju i da im daje sitne poslove. Sedi i bledi, mirni ‘opasni’ pacijent ubrzo je povratio sjaj očiju i lekar je zaželeo da razgovara sa njim. Znacima, Gourin mu je objasnio da ni pacijent ne može da govori, da je nem, a možda i gluvonem.

Stari Nene rekao mu je da je taj ludak odavno tu, bar šezdeset godina i da mu je ime Jacques. Pomalo ironično dodao je da taj verovatno i nije lud, već su ga roditelji dali u bolnicu kao malog, samo zato što nije govorio. Rekao je još i to da je stari Fontain, koji je tu bio pre njega, govorio o Jacquesu uvek biranim rečima. Živeo je tu, u Graonranu, pa je to bila prilika da Gellier prvi put poseti selo.

Javio se seoskom starešini, spreman da nastavi posao doktora Bergeta u selu i sa Neneom se uputio kod mnogo starijeg Fontaina. Vratio se vrlo začuđen. Fontain je tvrdio da je Jacques bio izuzetno star, najmanje sto godina. Pomenuo je i to da je čitavu dokumentaciju poslao bratstvu u Brestu tokom Prvog svetskog rata. Gellier je sutra napisao pismo bratstvu u Brestu i molio ih da mu napišu sve o Jacquesu. Bilo je jasno da taj umobolnik nije opasan. Bez dvoumljenja dr Francois Gellier prebacio ga je u prvi deo i dao mu čistu i svetlu prostoriju. Promena je bila vidljiva i Jacques je, pokretima zatražio olovku i papir, mnogo papira. Umobolnik je pisao matematičke jednačine, crtao tehničke kontrukcije, ispisivao rečenice nepoznatog jezika. Uvek bi svoje crteže teatralno davao već srednjovečnom dr Gellieru, sa izgledom nadanja. Ovaj sve to nije razumeo i samo je slagao crteže.

Odgovor bratstva iz Bresta ga je dotukao! Mada su naglasili da je u pitanju verovatno greška, napisali su da je Jacques u bolnici već više od tri stotine godina, da se ne zna ni ko je on, niti ko ga je doveo i da za njega nikad nije postavljena dijagnoza. Neki sveštenik, koji ga je primio, napisao je da je izuzetno opasan i da ga treba izolovati. Gellier je bio zaprepašćen. Tog jadnika držali su kao životinju toliko dugo a da ga niko nije lečio. Pokušao je da sa njim razgovara, ali je Jacquesu, izgleda, bilo stalo samo da mu objasni crteže. Crtao je, pisao i crtao tada već neprekidno.

Jednog dana, dr Gellier ga je izveo iz bolnice. Prošetali su kroz šumu i popeli se na obližnje brdo. Jacques je tada seo i nepomično gledao u nebo. Plakao je bez glasa, krupnim suzama. Iznenada, naišli su oblaci i prolila se letnja kiša. Pokisli ali srećni, vratili su se nazad u bolnicu. Doktor je bio uveren da će se nešto značajno desiti.

Nažalost, tako je i bilo. Te noći, od upale pluća, umro je Jacques. Iz očaja, ali i iz znatiželje, dr Gellier je izvršio obdukciju, prvi put posle studija. Jacques je imao dva srca, drugačiju jetru, kratka creva i nije imao nikakve vidljive polne organe. Dr Gellier je to sve lepo zapisao, snimio i poslao na Medicinski fakultet u Parizu. Nikakav odgovor ili komentar nije stigao.

Kada se tokom Drugog svetskog rata, jedan inžinjer iz fabrike ‘Mirage’ krio u njegovoj bolnici, dr Gellier mu je pokazao Jacquesove crteže. Uzbuđen, inžinjer je prepoznao crteže reaktora, podmornice, nosača aviona, aviona-cisterni, teških bombardera, tehniku zamrzavanja, vasionskih brodova i baza. Mnogo toga i pored svog znanja (formule su ga izluđivale) - nije uspeo da shvati. Kada se povratio od čuda, rekao je da je taj stari umobolnik bio genije.

Ali, ko je on bio? Neobičan izdanak ljudske vrste ili vanzemaljac? Na to pitanje do dan danas odgovora nema.

da je ta osoba bila stara i samo 100 godina, to bi vec tada nekome palo u oci i ne bi se cekalo 300 godina da svet sazna za njega.
Neverovatno je da , od kada se pojavio internet, da je svet preplavljen vanzemaljcima, putnicima kroz vreme, vampirima, djavolima, duhovima.......I OPTICKIH DOKAZA ZA NJIHOVO POSTOJANJE JE PREPUN INTERNET.
.................toliko ih je mnogo da sam poceo da sumnjam da su te informacije deo nekog programa , testiranja, psiholskog nadzora i priprema ..........javnog mnenja.

 

[Truman]

Pogledajte samo Varginha incident...dugo sam se lozio na tu pricu a onda skontao da je rec o cistoj izmisljotini. Ali deluje mocno i prenosi se preko internet medija.

 

[Black_star]

"let iznad kukavicjeg gneza"..............?

toliko ih je mnogo da sam poceo da sumnjam da su te informacije deo nekog programa , testiranja, psiholskog nadzora i priprema ..........javnog mnenja.

Pogledajte samo Varginha incident...dugo sam se lozio na tu pricu a onda skontao da je rec o cistoj izmisljotini. Ali deluje mocno i prenosi se preko internet medija.

Ne znam za Varginha incident, ali sad se pitam da li je ova nesumnjivo stara prica inspiracija za ovaj film, ili mislite da je obrnuto?

 

[Black_star]

Lepa pričica. Voleo bih link ka stranom izvoru.

...dodao u zaglavlju.

 

[Truman]

Nisam mislio na .ba izvor.

 

[Black_star]

Nisam mislio na .ba izvor.

Ne mogu trenutno nista da pronadjem, kucam kljucne reci na Guglu ali svakakvi rezultati. Probaj ti.