Glasanje Vanredni konkurs za priču koja je inspirisana tekstom pesme, vaše omiljene, ili bilo koje, koja vas inspiriše

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
M

milance19

Hot, blue and righteous
VIP
Poruka
44.982
Samo minut da stavim sve priče
Nemoj da je neko glasao dok nisam reko 1,2,3,4,5 sad! 6,7,8,9,14 :D

Wait Goodbye GIF by Silicon Valley
 
priča br.1

Kad potražim put u središte sebe staze bivaju sve tešnje i tešnje. Balašević {nedostaje mi naša ljubav mila}​


Zagledan u svoju dušu shvatio sam da sam jedan od najgorih ljudi koje znam.
Licemerstvo je moj zanat, i hobi i razonoda.
Jednom rečju, loše sam svoju dušu negovao.
Nikom ne protvrečim, još potvđujem njihove priče iako se sa tim ne slažem.
Volim da misle da sam na njihovoj strani, a šta stvarno mislim to jedino Bog i ja znamo, a možda je đavo umešao svoje prljave prste sa crnim dugim noktima.
Voleo bi da sam drugačiji, ali nemogu da odolim da ne ispadnem licemer..
Očigledno da mi dobro ide...svako pre ili kasnije shvati da nešto nije u redu samnom i distancira se...
Žao mi ih je kad mi kažu da sam dobar čovek...
Ja znam da sam licemer prokleti zato mi život prepreke stavlja.
Ja kao na atletskog stazi sa preponama trčim svoju licemersku trku,
Mogao bi svako da me osudi i to bi mi teško palo da znam da taj što osuđuje nije isto to... Ovako se samo nasmejem i ne protvrečim mu...
 
priča br.2

Kraj reke Stiks​


"Jednom nas tu, gde nas ima,
Neće biti.
Mi smo niti
Koje vežu nerođene sa mrtvima.
-------------------------------------
Mi se kobno lelujamo
I slušamo vetar samo
I nit po nit kako puca…"

(Niti-S.Raičković)




Našla je slučajno neki svet u udolini .

Sa drvećem izvijenih deformisanih grana, bršljanom u treptaju senki, suvim prućima koje je nekada bilo nešto živo, a sada se kao vilinska trava rasteglo od debla do debla, načinilo zar od svojih suvih niti i u svojoj seni pustilo gljive da rastu.
Velike, sive, crvene i plave ..Gljive udoline.

Udolina tišine.
Oivičena močvarnim trskama i mekom zemljom koju je nekada grejala voda,

Mesto gde ptice ne dolaze .
Mesto gde trava posuta ljubičastim mrljama mestimično raste.
Mesto sa avetinjskim slomljenim ili napuklim stablima u čijim pukotinama borave mistične trave.

Skupljala je te trave rukama i mislima.Vlati su pekle ,širile smrad i nepoznate mirise
Ruke su bridele ,ali želja je bila ono što vodi,što mami i tera dalje.



Zasmrdela je reka Stiks koja je kraj udoline prolazila, milila ispod mosta od kamena,naizgled elegantno, ali zvuk je bio trom i gust i nije ta reka nudila ništa drugo no odrezane glave u svojem toku.Odrezane glave i smežurana osakaćena tela koja je valjala prema jugu.Izlazila je od niotkuda praćena galebovima koji su u letu sletali niže i kljucali delimično tečne oči , a onda odlazili sa resicama u kljunovima, dole, ka deponiji. Izlazila je niotkuda, primala u sebe otpadne vode i isto tako odlazila u nigde.

Crna reka Stiks.

Ponekada je njom prošao umorno splavar mrtvog pogleda, kukom grabio ostatke plutajućih tela, izvlačio ih na splav i prevrtao im ono što su nekada bili džepovi .I ona tela koja nisu imala ništa , snagom oluje bacao je na levu stranu da odu ka sečivima koja će ih preraditi i od njih stvoriti hranu za ribe.One druge je vukao za sobom do ušća u fekalno jezero koje je pulsiralo.Tamo ih je na gomili ostavljao .Zadržavao je za sebe ono malo mekog mozga koje je kukom izvlačio kroz nozdrve.

Nije to bila njegova volja.
Služio je Lucijanu, a Lucijanova naređenja su se morala izvršavati.



Stajala je kraj debla koje je vrištalo gušeno lijanama i pokušavala da ga ućutka.
No, nije drvo moglo bol da proguta
I nije Lucijan mogao to da ne čuje.
Video je trave u njenim rukama i mislima.
Trave pobrane u njegovom carstvu .

I bes mu je obojila oči do popucalih kapilara u crveno, crveno .
Rekao je samo -Gutaj to.
I ona je trpala u usta i sa mukom i gađenjem gutala onu memlu i smrad.

Biljke iz misli je snagom svog uma iščupao ,sažvakao i povratio i opet rekao -Gutaj to.
Reči su bile nešto što blokiraju razmišljanje.Progutala je sve što joj je rekao .Bez opiranja.Bez želje da nešto kaže.Nije pitala ni ko je on, jer je u tom trenutku i sama znala i bez pitanja.


U udolini je ostala da leži prekrivena gljivama i vilinskom travom.Da se stopi sa okolinom i postane deo nje.Da niknu na njenom telu nove biljke i mahovina da joj pokrije oči, da joj nokti postanu tanko korenje nekog novog čudovnatog stabla.
Ostao joj je beleg na leđima.
Lucijanov znak.
Potpis neizlaza.

Od belega će vremenom nastati novi izvor reke Stiks.
 
priča br.3

Through Her Eyes

Koliko puta sam nemo sedela u kakvom ćošku kuće pokrivajući uši rukama, osećala da je život previše bučan i imala utisak da će se sve oko mene raspasti zbog kakve oštre rečenice. Zbog toga sam naučila da govorim malo i promišljeno, da sebi priuštim vremena za razmišljanje pre bilo kakve reakcije. Navikla sam sebe da uvek sačekam da se svaka emocija primiri.

Isto toliko puta sam poželela da mogu da vrištim. Da nisam takva kakva jesam, da vrištim glasno, da opsujem sve, da molim, da kunem, da vratim vreme.
Istrgli su mi je i ostavili rupu, da se za celog života nicim ne da ispuniti. Da tugujem za deo sebe, koji se nikad ne može vratiti, a ipak, zauvek će ostati u meni. Da tugujem za nekim koga nikad nisam srela, dodirnula, pomirisala, a ipak volela svim srcem.

A onda se opet postidim sobom, ona nikad nije imala tu šansu. Ni jedan jedini dah, ni jedan jedini glas. Ni kamen, koji bi oprala mojim okamenjenim suzama.
Nije fer! Nije fer! Nije fer! Gutam te reci u sebi, zarijem nokte u svom stomaku, trepćem da oteram suze, i produžavam napred , produžavam da gledam svet kroz njene oči...

"She never really had a chance
On that fateful moonlit night...
It all seems so unfair"
 
priča br. 4


♡Zaboravljam pesmu
Misli u noc beze
Gromovi se ruse na kulama starim
I padaju kise,koracam sve teze
Jedna divna mladost za tebe me veze♡

Krckao je nasut put pod djonovima patika.Zvezdano nebo sa mnostvom zvezda padalica iznad,kao olicenje mira,beskrajnih mogucnosti vasione.
Huk reke u daljini.
Pozelela sam ga sebe zauvek.Toliko vremena je proslo ali mozda,mozda je imalo neke nade da se desi.Dzeni i Benu je uspelo,mozda ce i meni?
Toliko nade ulozene u to da se emotivna cuda dogadjaju - mozda drugima,ali meni ne.U danasnjem vremenu ne zna ni ko sam.Okrece ledja.Nece ni da se javi.Jedinu sansu za siguran zivot sam propustila.Uzalud nade,uzalud ocekivanja,prilicno uzaludno je sve.
Ponovo je vedra,zvezdana noc al' bez nade koja je suocena sa realnoscu nestala.Stari put nedostupan,isto kao sreca u svakodnevnici.Zauvek ostavljeno pitanje sta bi bilo da su se stvari odvijale drugacije.Vecna ziva rana koja krvari u mnostvu drugih o kojima se cuti dok zivot ide kako mora.

♡Ja moram da pijem
Da ublazim bol
O kako je tuzan ovaj zivot moj
O kako su noci duge Danka
Ja ispijam case bez prestanka
I sapucem Danka,Danka volim te ♡
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top