gost 434706
kajillionaire
- Poruka
- 3.837
Vandalizam umetnosti je namerno oštećivanje umetničkih dela:
https://en.wikipedia.org/wiki/Vandalism_of_art
Fenomen je poznat među zaposlenima u umetničkom svetu. Ponekad su napadi politički motivisani, ali uglavnom ljudi iz neobjašnjivih razloga napadaju skulpture u muzejima, slike u galerijama, i ta vrsta politički nemotivisanog vandalizma je ovde tema. Jedan od primera vandalizma umetnosti je i napad kamenom na Mona Lizu iz 1956, što je ostavilo oštećenje na njenom levom laktu:
Napad na Moneovu sliku u galeriji u Irskoj 2012. takođe nije imao politički motiv:
Određena dela ili umetnici su predmet ponovljenih napada, npr 2007. je u pariskom muzeju napadnut i Moneov Most u Arženteju.
Kod skulptura su česti napadi na lica i dekapitacija, recimo dekapitacija Eriksenove Male sirene.
Kod vandalizma kao političkog protesta je jasno - napada se nasleđe i najcenjenije u nečijoj kulturi, ali koje je objašnjenje u slučajevima kada ne postoji takva motivacija? Da li je u pitanju odbrana ega od sopstvene neadekvatnosti koja dolazi do izražaja pred lepotom umetničkog dela (i lepotom uopšte), pokušaj da se odbrani napadajući to što ga lepotom ugrožava (meni lično to objašnjenje ima smisla, jer je vrlo slično fenomenu akutnih psihoza turista kada se nađu u nekom od kulturnih i umetničkih centara sveta), ili nešto drugo?
Treba li vandalizam umetnosti posmatrati kao deo vandalizma lepote uopšte? Poznata je ljudska tendencija uništavanja lepih stvari i nepodnošenja njihove uređenosti.
https://en.wikipedia.org/wiki/Vandalism_of_art
Fenomen je poznat među zaposlenima u umetničkom svetu. Ponekad su napadi politički motivisani, ali uglavnom ljudi iz neobjašnjivih razloga napadaju skulpture u muzejima, slike u galerijama, i ta vrsta politički nemotivisanog vandalizma je ovde tema. Jedan od primera vandalizma umetnosti je i napad kamenom na Mona Lizu iz 1956, što je ostavilo oštećenje na njenom levom laktu:
Napad na Moneovu sliku u galeriji u Irskoj 2012. takođe nije imao politički motiv:
Određena dela ili umetnici su predmet ponovljenih napada, npr 2007. je u pariskom muzeju napadnut i Moneov Most u Arženteju.
Kod skulptura su česti napadi na lica i dekapitacija, recimo dekapitacija Eriksenove Male sirene.
Kod vandalizma kao političkog protesta je jasno - napada se nasleđe i najcenjenije u nečijoj kulturi, ali koje je objašnjenje u slučajevima kada ne postoji takva motivacija? Da li je u pitanju odbrana ega od sopstvene neadekvatnosti koja dolazi do izražaja pred lepotom umetničkog dela (i lepotom uopšte), pokušaj da se odbrani napadajući to što ga lepotom ugrožava (meni lično to objašnjenje ima smisla, jer je vrlo slično fenomenu akutnih psihoza turista kada se nađu u nekom od kulturnih i umetničkih centara sveta), ili nešto drugo?
Treba li vandalizam umetnosti posmatrati kao deo vandalizma lepote uopšte? Poznata je ljudska tendencija uništavanja lepih stvari i nepodnošenja njihove uređenosti.
