banelup
Gost
- Poruka
- 37
Вандализам, нео-лудизам, или...?
Неколико година су Нишлије чекале да се на кеју у центру града поставе корпе за отпатке и када су радници јавног комуналног предузећа ''Медијана'' коначно поставили десет врло укусно урађених корпи од чврстог материјала, непознатим вандалима је било потребно само тридесетак дана да их потпуно униште. Неко ће помислити да је у питању рекорд у уништавању животне околине, али радници ''Медијане'' и Нишлије којима је градски кеј место за одмор и рекреацију знају да су ''ноћне утваре'' прошле године за само једну ноћ уништиле двадесетак корпи за смеће постављених на сијаличним стубовима између новог Панталејског моста и Ђачког острва. Осим тога није ретка појава да по нека клупа са кеја осване у реци, а они пажљивији шетачи ће приметити да им је стаза за шетњу све краћа јер је неко ноћу упорно разграђује и материјал баца у корито реке. Међутим, нису само Нишавски кеј и корпе за смеће на удару хулигана. Они, који за одмор користе тврђаву и друге градске паркове свакодневно наилазе на трагове ноћног оргијања као што су: разбијене ноћне светиљке, поломљене клупе, клацкалице и друге дечије играчке, оштећени културно-историјски и надгробни споменици, вулгарни графити /жврљотине/ на споменицима и новоокреченим фасадама, поломљене саднице, почупано цвеће и тд. и тд.
Но, није ова појава својствена само Нишу, што потврђују свакодневни наслови у средствима јавног информисања у читавом региону па и шире. Потсетимо се само неких: ''Вандали дивљали у дворишту основне школе'', ''Вандализам у вртићу у Мајданпеку'', ''Запаљене џамије у Београду и Нишу'', ''Очерупано старо нишко гробље'', ''Злокобна порука – оскрнављено 77 споменика на католичком гробљу у Новом Саду'', ''Осванули антимађарски графити у Новом Саду'', ''Срушен споменик палим борцима'', ''Каменоване просторије Џемата Нови Бар'', ''Вандализам на православном гробљу у Бихаћу'', ''Демолиране куће повратника у Задру'', ''Оскрнављени манастир Свети Јован Крститељ, Немачко гробље и Крст заштитник града у Битољу'', ''Вандализам на страним железничким вагонима'', ''Дерби у сенци убиства навијача'', ''Навијачи уништили јужну трибину'', ''Уништено неколико стотина аутомобила и аутобуса у протестима младих муслимана у Паризу'' ...
Ко су ови савремени вандали, или нео-лудисти, шта их тера на такво деструктивно понашање и како се борити против ове пошасти савременог друштва?
Дефиниција и порекло вандализма
У савременим енциклопедијама пише: Вандализам је уништавање јавне или приватне имовине, или масовно јавно вређање, понижавање и насиље. Глагол вандализовати (vandalisme) потиче из француског језика и први га је употребио Анри Грегоар, бискуп Блоа, почетком 1794.године, поредећи понашање француске републиканске војске са Вандалима приликом пљачке Рима 455 године.
Вандали су иначе једно од бројнијих германских племена чија је постојбина била на просторима Скандинавије и северне Немачке. У другој половини III века нове ере они су почели прелазити реку Дунав и пљачкати подручје Римског Царства. У намери да се реши тог вишедеценијског угрожавања северних граница Империје, Константин I. Велики је око 330.године допустио Вандалима да се населе у провинцији Панонија, на десној обали Дунава, где су они током IV. столећа почели прихватати хришћанство.
Међутим нова домовина и прихватање вере нису смирили духове и генетске пориве Вандала тако да су они већ почетком V. столећа кренули у нове пљачкашке походе по Европи, задржали се неко време у Шпанији, /сматра се да је шпанска регија Андалузија добила име по њима, односно да се некада звала Вандалузија/, да би коначно прешли и у Африку где су око 430.године на подручју бивше Картагине основали своју државу. У наредних тридесетак година Вандали су својим бродовима пљачкали источна и западна подручја Римског Царства.
Историја је забележила да се један од највећих ''подвига'' Вандала одиграо 455.године, када су успели првалити у Рим и у неких петнаестак дана пљачкали, палили и уништавали све што им је пало под руку.
До краја V. столећа Вандали су формирали краљевство и проширили своју државу која је укључивала већину подручја Северне Африке, Сицилију, Сардинију, Корзику и Балеарска острва. Међутим, услед међуплеменских сукоба ово краљевство се није дуго одржало. Забележено је да се његов последњи краљ Гелимер предао Бизантима 534.године.
Шта је лудизам
Развој друштвено економских односа и процват капитализма током 17. и 18. века, а поготову увођење машинског начина производње има за последицу масовно избацивање радника на улицу, у беду, глад и сиромаштво. Сматрајући да су за њихов тежак положај у друштву криве машине, а не актуелни друштвени односи, радници тог раног периода британске радничке класе организовано су се борили против капиталиста и машинског начина производње, паљењем складишта, ломљењем машина и рушењем фабричких зграда. Њихов организатор био је Ned Ludd, по коме је покрет и добио назив ''Лудистички покрет''.
Вандализам или лудизам у савременим условима
Обзиром да су Вандали као народ давно изумрли, а друштвени односи и свест радничке класе битно промењени у последњих 200 – 300 година, питамо се шта је то што одређену категорију људи, пре свега из редова млађе популације, практично у свим деловима света, тера на тако деструктивно понашање?
Као што су Вандали пљачкали првенствено из користољубља, а лудисти уништавали машине верујући да тако бране своју егзистенцију, савремени вандало-лудисти имају такође неке своје мотиве. Наиме, у свету није регистрован нити један случај оснивања организације или групе да би се бавила вандализмом. Анализе указују да је такво понашање углавном својствено одређеним интересним групама као што су неофашистичке, екстремне националистичке, клеро-националистичке, политичке, криминалне па и навијачке групације. Имајући у виду да се овакве групације највише експонирају у периоду великих друштвених промена, какве су иначе на овим просторима у последњих двадесетак година, онда није чудо што је дошло и до процвата вандалског понашања.
Носиоци оваквог понашања углавном су појединци, али њихово деловање посебно добија на значају када су у групама јер су у стању да подстакну чак и велике групе на масовно деструктивно понашање.
Када се у нашим условима помене вандалско понашање онда је прва асоцијација да иза тога стоје припадници или симпатизери skinsa, или екстремних навијачких група тзв. ultras-а.
Може ли се и како против вандализма?
Да се вратимо нишком кеју и домаћим вандалима с'почетка наше приче. Уништавање корпи за смеће, разграђивање стазе за шетњу, ломљење клупа, вулгарни графити и друге пакости које нишки вандали, углавном под окриљем ноћи, спроводе на градском кеју не могу бити мотивисани политичким, социјалним, националним, верским, или другим реалним мотивима. Једноставно нема логике, ту шетају они сами, њихови родитељи, пријатељи. Кеј није власништво послодавца који их је истерао са посла, није национално, верски, идеолошки ни клупски обојен... Шта је онда у питању? Преостају два ирационална мотива, болестан ум, или разврат потстакнута савременим стимулативним средствима. Пошто је болестан ум стварно ретка појава онда ће пре бити разврат, запуштеност, неваспитање, недовољно или неправилно ангажовање, односно манири који се стичу у кући, у основној и средњој школи. Дакле лоше васпитање и образовање потпомогнути мањкавостима система, као што су продаја алкохола на киосцима и продаја малолетницима, неограничен рад ноћних клубова и кафића и тд., директни су узроци вадалског понашања.
Како се онда борити и сузбијати вандализам у нашој средини? Ако смо добро дефинисали проблем и шта би могли бити мотиви таквог понашања одговор се сам намеће односно превентива је једини лек. Добро подржана медијска иницијатива усмерена на породично и школско васпитање, уз одређене корекције законске регулативе у области промета роба и услуга и ефикасније деловање полиције и других државних органа, сигурно би довели до значајнијег сузбијања вандализма у нашој средини.
И уместо закључка:
Роберт Ајнштајн је својевремено изјавио да фашизам и фашисти нису опасни већ је опасно друштво које то посматра и толерише. Нешто слично би се могло данас превести и на вандализам. Вандали су минорне групице и њихово понашање и учинак ће зависити од нашег понашања. Индоленција и забијање главе у песак пред вандалским понашањем ће им само давати крила и инспирацију за нове ''подвиге''.
Коме смета нишавски кеј – вандализам на делу
Неколико година су Нишлије чекале да се на кеју у центру града поставе корпе за отпатке и када су радници јавног комуналног предузећа ''Медијана'' коначно поставили десет врло укусно урађених корпи од чврстог материјала, непознатим вандалима је било потребно само тридесетак дана да их потпуно униште. Неко ће помислити да је у питању рекорд у уништавању животне околине, али радници ''Медијане'' и Нишлије којима је градски кеј место за одмор и рекреацију знају да су ''ноћне утваре'' прошле године за само једну ноћ уништиле двадесетак корпи за смеће постављених на сијаличним стубовима између новог Панталејског моста и Ђачког острва. Осим тога није ретка појава да по нека клупа са кеја осване у реци, а они пажљивији шетачи ће приметити да им је стаза за шетњу све краћа јер је неко ноћу упорно разграђује и материјал баца у корито реке. Међутим, нису само Нишавски кеј и корпе за смеће на удару хулигана. Они, који за одмор користе тврђаву и друге градске паркове свакодневно наилазе на трагове ноћног оргијања као што су: разбијене ноћне светиљке, поломљене клупе, клацкалице и друге дечије играчке, оштећени културно-историјски и надгробни споменици, вулгарни графити /жврљотине/ на споменицима и новоокреченим фасадама, поломљене саднице, почупано цвеће и тд. и тд.
Но, није ова појава својствена само Нишу, што потврђују свакодневни наслови у средствима јавног информисања у читавом региону па и шире. Потсетимо се само неких: ''Вандали дивљали у дворишту основне школе'', ''Вандализам у вртићу у Мајданпеку'', ''Запаљене џамије у Београду и Нишу'', ''Очерупано старо нишко гробље'', ''Злокобна порука – оскрнављено 77 споменика на католичком гробљу у Новом Саду'', ''Осванули антимађарски графити у Новом Саду'', ''Срушен споменик палим борцима'', ''Каменоване просторије Џемата Нови Бар'', ''Вандализам на православном гробљу у Бихаћу'', ''Демолиране куће повратника у Задру'', ''Оскрнављени манастир Свети Јован Крститељ, Немачко гробље и Крст заштитник града у Битољу'', ''Вандализам на страним железничким вагонима'', ''Дерби у сенци убиства навијача'', ''Навијачи уништили јужну трибину'', ''Уништено неколико стотина аутомобила и аутобуса у протестима младих муслимана у Паризу'' ...
Ко су ови савремени вандали, или нео-лудисти, шта их тера на такво деструктивно понашање и како се борити против ове пошасти савременог друштва?
Дефиниција и порекло вандализма
У савременим енциклопедијама пише: Вандализам је уништавање јавне или приватне имовине, или масовно јавно вређање, понижавање и насиље. Глагол вандализовати (vandalisme) потиче из француског језика и први га је употребио Анри Грегоар, бискуп Блоа, почетком 1794.године, поредећи понашање француске републиканске војске са Вандалима приликом пљачке Рима 455 године.
Вандали су иначе једно од бројнијих германских племена чија је постојбина била на просторима Скандинавије и северне Немачке. У другој половини III века нове ере они су почели прелазити реку Дунав и пљачкати подручје Римског Царства. У намери да се реши тог вишедеценијског угрожавања северних граница Империје, Константин I. Велики је око 330.године допустио Вандалима да се населе у провинцији Панонија, на десној обали Дунава, где су они током IV. столећа почели прихватати хришћанство.
Међутим нова домовина и прихватање вере нису смирили духове и генетске пориве Вандала тако да су они већ почетком V. столећа кренули у нове пљачкашке походе по Европи, задржали се неко време у Шпанији, /сматра се да је шпанска регија Андалузија добила име по њима, односно да се некада звала Вандалузија/, да би коначно прешли и у Африку где су око 430.године на подручју бивше Картагине основали своју државу. У наредних тридесетак година Вандали су својим бродовима пљачкали источна и западна подручја Римског Царства.
Историја је забележила да се један од највећих ''подвига'' Вандала одиграо 455.године, када су успели првалити у Рим и у неких петнаестак дана пљачкали, палили и уништавали све што им је пало под руку.
До краја V. столећа Вандали су формирали краљевство и проширили своју државу која је укључивала већину подручја Северне Африке, Сицилију, Сардинију, Корзику и Балеарска острва. Међутим, услед међуплеменских сукоба ово краљевство се није дуго одржало. Забележено је да се његов последњи краљ Гелимер предао Бизантима 534.године.
Шта је лудизам
Развој друштвено економских односа и процват капитализма током 17. и 18. века, а поготову увођење машинског начина производње има за последицу масовно избацивање радника на улицу, у беду, глад и сиромаштво. Сматрајући да су за њихов тежак положај у друштву криве машине, а не актуелни друштвени односи, радници тог раног периода британске радничке класе организовано су се борили против капиталиста и машинског начина производње, паљењем складишта, ломљењем машина и рушењем фабричких зграда. Њихов организатор био је Ned Ludd, по коме је покрет и добио назив ''Лудистички покрет''.
Вандализам или лудизам у савременим условима
Обзиром да су Вандали као народ давно изумрли, а друштвени односи и свест радничке класе битно промењени у последњих 200 – 300 година, питамо се шта је то што одређену категорију људи, пре свега из редова млађе популације, практично у свим деловима света, тера на тако деструктивно понашање?
Као што су Вандали пљачкали првенствено из користољубља, а лудисти уништавали машине верујући да тако бране своју егзистенцију, савремени вандало-лудисти имају такође неке своје мотиве. Наиме, у свету није регистрован нити један случај оснивања организације или групе да би се бавила вандализмом. Анализе указују да је такво понашање углавном својствено одређеним интересним групама као што су неофашистичке, екстремне националистичке, клеро-националистичке, политичке, криминалне па и навијачке групације. Имајући у виду да се овакве групације највише експонирају у периоду великих друштвених промена, какве су иначе на овим просторима у последњих двадесетак година, онда није чудо што је дошло и до процвата вандалског понашања.
Носиоци оваквог понашања углавном су појединци, али њихово деловање посебно добија на значају када су у групама јер су у стању да подстакну чак и велике групе на масовно деструктивно понашање.
Када се у нашим условима помене вандалско понашање онда је прва асоцијација да иза тога стоје припадници или симпатизери skinsa, или екстремних навијачких група тзв. ultras-а.
Може ли се и како против вандализма?
Да се вратимо нишком кеју и домаћим вандалима с'почетка наше приче. Уништавање корпи за смеће, разграђивање стазе за шетњу, ломљење клупа, вулгарни графити и друге пакости које нишки вандали, углавном под окриљем ноћи, спроводе на градском кеју не могу бити мотивисани политичким, социјалним, националним, верским, или другим реалним мотивима. Једноставно нема логике, ту шетају они сами, њихови родитељи, пријатељи. Кеј није власништво послодавца који их је истерао са посла, није национално, верски, идеолошки ни клупски обојен... Шта је онда у питању? Преостају два ирационална мотива, болестан ум, или разврат потстакнута савременим стимулативним средствима. Пошто је болестан ум стварно ретка појава онда ће пре бити разврат, запуштеност, неваспитање, недовољно или неправилно ангажовање, односно манири који се стичу у кући, у основној и средњој школи. Дакле лоше васпитање и образовање потпомогнути мањкавостима система, као што су продаја алкохола на киосцима и продаја малолетницима, неограничен рад ноћних клубова и кафића и тд., директни су узроци вадалског понашања.
Како се онда борити и сузбијати вандализам у нашој средини? Ако смо добро дефинисали проблем и шта би могли бити мотиви таквог понашања одговор се сам намеће односно превентива је једини лек. Добро подржана медијска иницијатива усмерена на породично и школско васпитање, уз одређене корекције законске регулативе у области промета роба и услуга и ефикасније деловање полиције и других државних органа, сигурно би довели до значајнијег сузбијања вандализма у нашој средини.
И уместо закључка:
Роберт Ајнштајн је својевремено изјавио да фашизам и фашисти нису опасни већ је опасно друштво које то посматра и толерише. Нешто слично би се могло данас превести и на вандализам. Вандали су минорне групице и њихово понашање и учинак ће зависити од нашег понашања. Индоленција и забијање главе у песак пред вандалским понашањем ће им само давати крила и инспирацију за нове ''подвиге''.
Коме смета нишавски кеј – вандализам на делу
Sve jedna do druge i imam utisak da je zivotinja birala najlepse odnosno najbujnije biljke. Pa da mi ga je zateci mogao bih ruku da mu slomim da mu onako visi kao one jadne biljke. Ovo govorim najozbiljnije i ako neko od tih ludaka cita ovo nase pisanije, /u sta sumnjam, taj nije imao vremena da nauci azbuku/, neka se sledeci put tri puta okrene oko sebe pre nego se uhvati za sadnicu jer bi mu to moglo biti poslednje podizanje ruke.
