Вампири

Kraški lovac

Kraški lovac

Poznat
Banovan
Poruka
7.308
Желео бих да отворим пре свега једну историјску тему која би се бавила вампирима али и осталим натприродним бићима, а са једног историјског аспекта.

Ево, почећу од првог српског(могуће, и европског) вампира Петра Благојевића.

Петар Благојевић, у аустријским изворима Peter Plogojowitz, био је сељак у Србији, за којег су многи веровали да је после смрти постао вампир. Живео је крајем 17. века, почетком 18. века, умро негде 1725 у селу Kisilova, можда данашње Кисиљево код Пожаревца. Северна централна Србија била је тад део аустријског царства (од 1718 до 1739).

Након његове смрти људи у његовом крају су почели после кратке болести да умиру. Настала је сумња да је вампир. Пре њихове смрти многи су тврдили, да им се умрли Благојевић у ноћи указивао и давио. Његова супруга је побегла непосредно после тих чудних збивања изјавивши да јој је у сну дошао мртав муж тражећи јој своје опанке. Најзад му је отворен гроб, тело му наводно није трулило а на уснама је имао свежу крв. Мештани његовог краја су пробили колац кроз његово мртво срце и спалили тело. Одговорни службеник аустријске управе нерадо је допустио поступак, али је пристао због "страха" мештана да цело њихово село буде уништено од вампира, и њиховог захтева да учине све потребно као што у "турска времена", то јест кад је село било под османлијској власти.

Извештај аустријског службеника спада у прва помињања вампиризма у Европи новијег доба, преведено је на више језика и учествовало у "вампирској манији" у Енглеској, Француској и Немачкој. Догађај је био сличан ономе са Арнолд Паоле пар година касније, што је изазвало и једно званично истраживање аустријске владе. Феномени или изгледи наводне нетрулежности тела, "нова" коса, кожа и нокти, надувена и румена лица те и крв на уснама данас су објашњени и део су једне фазе посмртног остатка. Народу непознате болести и епидемије могле су да створе веровање у дејствовање натприродних сила.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Питање је, када је забележен први случај вампира(или нечег сличног) у историји?

Зашто је народ пробадао потенцијалне вампире'баш глоговим колцем?
 
Evo preneo sam ovo sa druge teme Lužičkih Srba ali zapravo ovde mu je mesto:

izgleda da je ovonema konkretno onoga što tražim jer sam to gledao na history chanel)

Ali ni ovo nije zanemarljivo.....

Etymology

The Oxford English Dictionary dates the first appearance of the word vampire in English from 1734, in a travelogue titled Travels of Three English Gentlemen published in the Harleian Miscellany in 1745.[12][13] Vampires had already been discussed in German literature.[14] After Austria gained control of northern Serbia and Oltenia with the Treaty of Passarowitz in 1718, officials noted the local practice of exhuming bodies and "killing vampires". These reports, prepared between 1725 and 1732, received widespread publicity.

The English term was derived (possibly via French vampyre) from the German Vampir, in turn derived in the early 18th century from the Serbian вампир/vampir,[15][16][17][18][19] when Arnold Paole, a purported vampire in Serbia was described during the time Serbia was incorporated into the Austrian Empire.

The Serbian form has parallels in virtually all Slavic languages: Bulgarian and Macedonian вампир (vampir), Croatian upir /upirina, Czech and Slovak upír, Polish wąpierz, and (perhaps East Slavic-influenced) upiór, Ukrainian упир (upyr), Russian упырь (upyr'), Belarusian упыр (upyr), from Old East Slavic упирь (upir'). (Note that many of these languages have also borrowed forms such as "vampir/wampir" subsequently from the West; these are distinct from the original local words for the creature.) The exact etymology is unclear.[20] Among the proposed proto-Slavic forms are *ǫpyrь and *ǫpirь.[21] Another, less widespread theory, is that the Slavic languages have borrowed the word from a Turkic term for "witch" (e.g., Tatar ubyr).[21][22]

Peter Plogojowitz

Петар Благојевић, у аустријским изворима Peter Plogojowitz, био је сељак у Србији, за којег су многи веровали да је после смрти постао вампир. Живео је крајем 17. века, почетком 18. века, умро негде 1725 у селу Kisilova, можда данашње Кисиљево код Пожаревца. Северна централна Србија била је тад део аустријског царства (од 1718 до 1739).

Након његове смрти људи у његовом крају су почели после кратке болести да умиру. Настала је сумња да је вампир. Пре њихове смрти многи су тврдили, да им се умрли Благојевић у ноћи указивао и давио. Његова супруга је побегла непосредно после тих чудних збивања изјавивши да јој је у сну дошао мртав муж тражећи јој своје опанке. Најзад му је отворен гроб, тело му наводно није трулило а на уснама је имао свежу крв. Мештани његовог краја су пробили колац кроз његово мртво срце и спалили тело. Одговорни службеник аустријске управе нерадо је допустио поступак, али је пристао због "страха" мештана да цело њихово село буде уништено од вампира, и њиховог захтева да учине све потребно као што у "турска времена", то јест кад је село било под османлијској власти.

Извештај аустријског службеника спада у прва помињања вампиризма у Европи новијег доба, преведено је на више језика и учествовало у "вампирској манији" у Енглеској, Француској и Немачкој. Догађај је био сличан ономе са Арнолд Паоле пар година касније, што је изазвало и једно званично истраживање аустријске владе. Феномени или изгледи наводне нетрулежности тела, "нова" коса, кожа и нокти, надувена и румена лица те и крв на уснама данас су објашњени и део су једне фазе посмртног остатка. Народу непознате болести и епидемије могле су да створе веровање у дејствовање натприродних сила.

The first recorded use of the Old Russian form Упирь (Upir') is commonly believed to be in a document dated 6555 (1047 AD). It is a colophon in a manuscript of the Book of Psalms written by a priest who transcribed the book from Glagolitic into Cyrillic for the Novgorodian Prince Volodymyr Yaroslavovych. The priest writes that his name is "Upir' Likhyi " (Оупирь Лихыи), which means something like "Wicked Vampire" or "Foul Vampire". This apparently strange name has been cited as an example both of surviving paganism and of the use of nicknames as personal names.

Another early use of the Old Russian word is in the anti-pagan treatise "Word of Saint Grigoriy", dated variously to the 11th–13th centuries, where pagan worship of upyri is reported.
 
Арнолд Паоле

Арнаут Павле
Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Арнолд Паоле)


Арнаут Павле (у западној литератури познат као Арнолд Паоле (Arnold Paole)) је био српски хајдук за кога се веровало да је након своје смрти постао вампир. Прича о Павлу је једна од раних прича о вампирима, која се очувала годинама без промене. Сматра се да део његовог имена „Арнаут“ означавало његову војну службу у османлијској војсци, јер су хришћанске најамнике у турској војсци тада називали „арнаутима“.

Ране 1725. Арнаут Павле се вратио из турске војске у свој родни крај код Мораве. Северна централна Србија била је од 1718 под аустријском влашћу. Село се у каснијем извештају комесара Јоханеса Фликингера звало "Meduegia" (Медвеђа?), које се у првим тумачењима често повезивало са данашњом Медвеђом. Међутим, данашња Медвеђа (у Јабланичком округу) се није налазила под аустријском влашћу. Истраживања новијег датума су накнадно утврдила да је поменута Медвеђа село у околини Свилајнца, на путу према Деспотовцу, у Поморављу. Бивши најамник је купио нешто земље, окренуо се пољопривреди и био је брзо познат сеоској заједници. Могуће да је добијао новчану подршку аустријске војне управе, која је тежила да на граници према Османлијама држи војну милицију упозната тереном, околностима и турском војском. Заволео је ћерку једног комшије и убрзо су се венчали.

Павле је говорио својој жени о свом страху да умре рано. Кад је служио турску војску био је постављен "код Косова у турској Србији" (у оригиналу „bey Gossowa in dem türckischen Servien“), где је владало сујеверје да проклетство нађе оног ко би извршио самоубиство; тај би се вратио из мртвих, то јест као мртвац не би нашао мир. Такође је говорио да је у Грчкој имао сусрет са вампиром, који га је пратио до „турске Србије“ где га је Павле убио. Павле је отворио гроб вампира и спалио га. Осим тога је јео од земље испод које је лежао вампир да би се заштитио од будућих напада. Доживљај је толико утицао на њега да је напустио војску и вратио се родном крају.

1725. или 1727. Павле је пао са велике висине и однесен онесвешћен кући. Имао је вероватно тешке унутрашње повреде, те је брзо умро. По Јоханесу Фликингеру пао је са сењака и сломио врат. Сахрањен је на месном гробљу. Након кратког времена почеле су вести о њему. Виђен је више пута у свом крају, увек ноћу. Једни су тврдили да их је посећивао и давио. Међутим, нико није говорио да је хтео да сиса крв. Неколико недеља касније више људи који су тврдили да су га видели су нађени мртвим, са нејасним узроком смрти. Број умрлих је бројао око четири. Мештани су на предлог свог „хаднука“ (хајдук, врачар, лекар?), који је раније присуствовао истим догађајима, отворили његов гроб, пробили колац кроз његово мртво тело и спалили га. Исто су учинили са телима жртава. (Исте године 1725. је у селу Кисиљеву код Пожаревца умро и Петар Благојевић, човек за кога се такође сумња да је након смрти постао вампир. Јако мала раздаљина између ова два случаја доводи их у директну везу, тј. да је Павле узрок посмртних дешавања са Петром).

1731. почело је ново умирање у Павловом крају. Умрло је седамнаесторо људи, опет са нејасним узроком смрти. Прва која је умрла била је 60-годишња Милица, затим једно осмогодишње дете, двадесетогодишња Стана (умрла при порађају, говорила да се мазала вампирском крвљу) и њено новорођено дете, један шеснаестогодишњи момак (умро после три дана болести), једна десетогодишња девојчица, седамнаестогодишњи Јоаникије (умро после три дана болести), онда „хаднукова“ супруга, затим Ружа (умрла после десет дана болести), шездесетогодишњи Станче, двадесетпетогодишњи хајдучки син Милоје (умро после три месеца болести), Ружино дете (осамнаест дана старо), двадесетједногодишњи Раде (умро после три месеца болести), жена локалног хајдучког барјактара са њеним дететом, дете „хаднукове“ супруге, и двадесетогодишња снаја хајдука Јовице Станојка (умрла после три дана болести). Задња која је умрла, Станојка, говорила је да се петнаестак дана раније пробудила ноћи гушена те да је била дављена од Милоја. Прва која је умрла, Милица, јела је говеђе месо чију је крв наводно пио пет година раније Арнаут Павле.

Аустријска војна управа у Београду послала је званичну комисију да разјасни ситуацију, сачињену од комесара Јоханес Фликингер (Johannes Flückinger), леутнанта Бутенер (Buttener) и Ј. Х. фон Линденфелс (Ј.H. von Lindenfels), два војних лекара, Исак Зигел (Isaac Siegel) и Јохан Фридрих Баумгертнер (Johann Friedrich Baumgärtner), и једног свештеника. Отворили су уз присуство месних старешина, међу њима хајдучки капетан "Gorschitz Haduck" (Горшић хајдук?), и локалних Рома гробове умрлог Радета, "хаднукове" жене и детета и барјактарове жене и детета, да ексхумирају њихова тела.

Што су нашли зачудило их је: њихова мртва тела су изгледала да нису трулила, а коса и нокти као да су порасли. Лица су била румена и надувена. Али доказ о наводном вампиризму била је свежа крв на њиховим уснама. Аустријски комесари су наредили Ромима да свим лешевима са истим знаковима одсеку главе и спале. Јоханес Фликингер је послао опширни извештај у Беч, у којим је дао преглед и покушавао да објасни поменута дешавања.

Његов извештај је био објављен у више новина и изазвао је у Европи дугогодишњу дискусију о вампирима. Објављење су за неколико година више од двадесет радова. Центар дискусије био је протестантски део Немачке, у којем теолошком учењу није смело да буде такозваних повратника, који би се после њихове смрти показивали живима и њима чинили штету. Сам Фликингер био је скептичан према натприродним дешавањама па тако завршава свој извештај са: Да ли је то вампирство било од сотоне? Зашто се онда није отерао молитвама? Да ли је било природно (мисли на епидемију), зашто се на (њиховим) телима извшила таква казна или призор? Великим, неправедним и живим вампирима нек се одсеку главе и мртве нек се оставе на миру. Није ли међу вампирима био један разуман човек? Одакле доказати супротно? Како да се његовој родбини не урачуна у срамоту?
 
Da, Petar Blagojevic je prvi. Bilo je jednom prilikom o njemu i na vestima RTS-a. Dakle taj slucaj je stvarno zabelezen od strane austrijskih vlasti.

Mnogo poznatiji srpski vampir je Sava Savanovic ali on je samo lik iz pripovetke Milovana Glisica, Posle 90 godina.

Ima jedan dobar dokumenatarac na ovu temu, samo trebace mi vremena da se setim imena.

Ako se ne varam jos u Dusanovom zakoniku postojao je neki clan koji spominje vampire.

Zanimljiva tema, u svakom slucaju :)
 
Poslednja izmena:
Što se tiče glogovog kolca iz prve ruke što mislim kada budem imao vremena potražiću.

Mislim da je koren toga u Slovenskoj mitologiji recimo kod Slovena je postojao Vukodlak kao stvor koji hoda kao čovek polu vuk polu čovek ali se ne transformiše na pun mesec već je tako stalan.
Onda zmaj je u Slovenskoj mitologiji i bajkama kao čovekoliko zmijoliko lice koje komunicira i učestvuje u razgovoru sa čovekom mistko ali ne nesvesno čudovište koje napada ljude već mitsko biće nalik čoveku ali sa zmijolikim karakteristikama.

Mislim da su vampiri bili česta pojava kod Slovena ja sam tako i došao do ove informacije preko History gde su radili eksperimente naime kada su ljudi verovali u Poljskoj i Češkoj da je vampir otkopavali bi grob i ako bi videli da su mu krvava usta ili ima modre podlive ili je promenio položaj automatski bi bio označen kao vampir pa bi se koliko znam prvi spaljivao uz neki ritual kao što je verovatno bio i glogov kolac.

Ljudi tj Sloveni bi dolazili do ovakvih ideja ako bi se pojavila neka čudna epidemija i zaraza sa manifestacijom slabosti malokrvnosti i slično kod više ljudi u selu sumnjali su u vampirizam pa su redom pretraživali skorašnje pokojnike.

Ova hajka na vampire organizovana je kasnije u Poljskoj i Češkoj , Moravskoj uz prisustvo sveštenika gde bi ovaj uz Hrišćanski ritual radio isto oslobađao dušu pokojniku koji je zarobljen između 2 sveta.
To se dešavalo masovno pod okriljem crkve do 17 ili 18 veka dok Papa nije doneo crkveni akt zabrane ovog rituala od strane crkve ali je narod nastavio po svome!

Pošto su tražili korene dalje izjavili su da u starijim spisama ne mogu da definišu ovu pojavu jer je termin Vampir ušao u Evropske jezike preko nekog Lućičkog Srbina koji je pisao hroniku o njima i o njihovim osobinama pošto imena ne mogu da se setim ne mogu ni da nađem te hronike ali ću probati da pregledam history preko you tube ako ima sačuvanih emisija pa je nađem , pričaćemo još...

Pozdrav!
 
Zaista su naučnici nalazili takva tela sa modrim podlivima na stomaku i krvarenjem iz usana i objasnili su naučno hipotetički ali nisu baš nešto ubeđivali niti delovali da su sigurni u to što pričaju već kao predpostavku.

Trag ih je odveo iz Amerike gde su našli čudne oznake u kovčezima spaljene kosti i znak sa lobanjom i kostima na sanduku kao piratski tu im je počeo trag našli su prve Američke vampire i tragove ceremonija pa ih je trag odveo u Evropu pa se priča nastavlja sa ovim što sam napisao.

Treba tražiti Papinu zabranu ovog rituala i ako postoji neka datoteka Rimskih crkvenih knjiga i dnevnika na internetu!
 
Ник, Нешо, хвала вам!;)

Вампири и приче о њима су иначе карактеристични за Источну Србију и сав тај крај делује некако магично. Међутим, Сава Савановић је био из Бајине Баште, што ће рећи да су ''вампири'' карактеристични за све наше крајеве. А да нису везани искључиво за Влахе и просторе које су они насељавали.:)


Јован Мемедовић је исто правио репортажу о вампирима. Ако нађем, поставићу.
 
Kraški lovac:
Ник, Нешо, хвала вам!;)

Вампири и приче о њима су иначе карактеристични за Источну Србију и сав тај крај делује некако магично. Међутим, Сава Савановић је био из Бајине Баште, што ће рећи да су ''вампири'' карактеристични за све наше крајеве. А да нису везани искључиво за Влахе и просторе које су они насељавали.:)




Јован Мемедовић је исто правио репортажу о вампирима. Ако нађем, поставићу.
Kliknite za proširenje...

Nema na čemu ali ako posmatraš taj fenomen kod "Vlaha" imaj u vidu da su živeli u mirnoj zajednici sa Slovenima 4 veka na Karpatima i da je Istočna Srbija odnosno Homoljske planine su obronci Karpata!
 
Шта мислите, може ли ова одредба из Душановог законика имати везе са народним веровањем о повампиривању мртвих?
20. О врачарима, који тела мртвих спаљују:
И људи, који враџбинама узимају из гробова, те их спаљују, то село, које то учини, да плати вражду, а ако буде поп на то дошао, да му се узме поповство.
Kliknite za proširenje...
 
Bajo Pivljanin:
Шта мислите, може ли ова одредба из Душановог законика имати везе са народним веровањем о повампиривању мртвих?
Kliknite za proširenje...

Мени изгледа као да има. То је старо веровање, а и не видим други разлог да ископавају тело покојника и да га спаљују, ако су то радили, посреди је био очигледан страх од тих ''мртвих људи''.
 
Pa naravno odkud slava kult mrtvih bacanje sena po podu za Božić i oraha i žirova običaj prema etnolozima datira iz persijskog kulta mrtvih kada se na taj dan ravnodnevice ili rađanja sunca ili šta već jelo sa poda verujući da gozbu dele sa mrtvima!
 
to sto su kod friskih mrtvih videli da rastu nokti i kosa,te da im curi ponekad i krv iz usta to je normalno i dokazano da kosa i nokti rastu po smrti

to sto su ljudi umirali,ponajpre da je rec o nekoj bolestini,nekoj koleri ili sta ti ja znam,tada je narod bio mnogo prljav

a kult zivih mrtvih,tih,nazovi vampira ima medju svim narodima na svetu,nisu srbi excluziva...no,danas su najpoznatiji muceni rumuni zbog drakule :):)
 
ljuta_mamba:
to sto su kod friskih mrtvih videli da rastu nokti i kosa,te da im curi ponekad i krv iz usta to je normalno i dokazano da kosa i nokti rastu po smrti

to sto su ljudi umirali,ponajpre da je rec o nekoj bolestini,nekoj koleri ili sta ti ja znam,tada je narod bio mnogo prljav

a kult zivih mrtvih,tih,nazovi vampira ima medju svim narodima na svetu,nisu srbi excluziva...no,danas su najpoznatiji muceni rumuni zbog drakule :):)
Kliknite za proširenje...

Naravno nego je fenome što je reč vampir ušla preko sprpskog u sve jezike u 18 veku jer su tu prvi put dokumentovali pojavu AU to sm gledao na History a nisam znao zakleo bih se pre ovoga da je reč germanskog ili engleskog porekla ali nije!

Nisu Srbi ekskluziva što se tiče vampira ali su kao pojavu Nemci prvi put dokumentovali kod Srba!
 
Po meni je to glupost ne posotje nikakvi vampiri ili vukodlaci.Samo su onog grofa Drakulu zvali tako jer je nabadao turske glave na kolac pored stola i onda pozivao turke na pregovore i pijo krv valjda.A njegovo pravo ime am Zaboravio bio je Srbin i jedina Srpska rec u Engleskom jeziku je Vampir
 
Не постоје вампири?!??!?!!11!! ДАЈ НЕ ЛУПАЈ!"!!!!

Каквих све пајсера има, упадне у тему, не зна ни о чему се ради, и налупета нешто...
Прво, овде се не прича има ли вампира или нема, наравно да их нема, него о томе како је тај мит настао. Као друго, тај гроф се звао Влад Цепеш, са надимком Дракул, што на румунском значи змај. Није био Србин, већ Румун из Влашке. Као треће бар једном је у овој теми поменуто да је у стране језик реч "вампир" дошла управо из српског.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top