- Poruka
- 95.555
https://en.wikipedia.org/wiki/Elizabeth_Báthory
Eržebet Batori ( Báthory Erzsébet, 1560 —1614) je bila mađarska grofica,
jedna od najpoznatijih serijskih ubica u istoriji.
Optužena je zajedno sa 4 saučesnice za mučenje i smrt od 300 do 2.000 devojaka
(u zavisnosti od izvora). Većinu svog života provela je u zamku Čahtice u Slovačkoj,
dok je poslednje 4 godine svog života provela u zatvoru.
Eržebet su sa 11 godina verili za Ferenca Nađaždija,mađarskog vojnika,a1575 se i udala za njega.
Pre udaje rodila je ćerku Anastasiju i smatra se da je otac ovog deteta jedan od sluga.
Kao svadbeni poklon Eržebet je dobila zamak Čahtice, koji se nalazio na vrhu brda i bio je okružen selom.
Eržebet i Ferenc imali su šestoro dece od kojih je dvoje umrlo vrlo rano.
Eržebetin muž ubijen je 1602 godine .
Nije poznato kada je Eržebet počela ubijati devojke.
Isto tako se smatra da su njen muž i rođaci znali za ubistva, ali da niko nije hteo da interveniše.
Kao jedan od motiva Eržebete Batori navodi se da je preko krvi želela da očuva svoju lepotu.
Prema legendi, nakon što ju je sluškinja iz dvorca iznervirala nekvalitetnom uslugom,
Eržebet joj je zabila makaze u glavu.
Devojčina krv pala je na Eržebetine ruke.
Kada je Eržebet oprala tu krv, učinilo joj se da je tamo gde je bila krv koža postala mlađa.
Tada je smislila plan kako da povrati svoju mladalačku lepotu.
Mislila je da bi, ako se bude kupala u krvi lepih, mladih devojaka ili čak pila njihovu krv,
mogla postati lepša nego ikad.
Eržebet je pozivala mlade, najčešće nevine, devojke u svoj zamak,
surovo ih mučila, pila im krv, a zatim ih ubijala.
Posle nekog vremena shvatila je da krv seljačkih devojaka nema efekta na njenu kožu.
Zaključila je da joj treba kvalitetnija krv i 1609 godine je otvorila akademiju u svom zamku.
Tu su imućniji roditelji iz svih predela slali svoju decu kako bi se učili plemićkim manirima.
Eržebet je mučila žrtve makazama, iglama, užarenim gvožđem i kolčevima.
Čahtice, ruševine zamka
Eržebet Batori ( Báthory Erzsébet, 1560 —1614) je bila mađarska grofica,
jedna od najpoznatijih serijskih ubica u istoriji.
Optužena je zajedno sa 4 saučesnice za mučenje i smrt od 300 do 2.000 devojaka
(u zavisnosti od izvora). Većinu svog života provela je u zamku Čahtice u Slovačkoj,
dok je poslednje 4 godine svog života provela u zatvoru.
Eržebet su sa 11 godina verili za Ferenca Nađaždija,mađarskog vojnika,a1575 se i udala za njega.
Pre udaje rodila je ćerku Anastasiju i smatra se da je otac ovog deteta jedan od sluga.
Kao svadbeni poklon Eržebet je dobila zamak Čahtice, koji se nalazio na vrhu brda i bio je okružen selom.
Eržebet i Ferenc imali su šestoro dece od kojih je dvoje umrlo vrlo rano.
Eržebetin muž ubijen je 1602 godine .
Nije poznato kada je Eržebet počela ubijati devojke.
Isto tako se smatra da su njen muž i rođaci znali za ubistva, ali da niko nije hteo da interveniše.
Kao jedan od motiva Eržebete Batori navodi se da je preko krvi želela da očuva svoju lepotu.
Prema legendi, nakon što ju je sluškinja iz dvorca iznervirala nekvalitetnom uslugom,
Eržebet joj je zabila makaze u glavu.
Devojčina krv pala je na Eržebetine ruke.
Kada je Eržebet oprala tu krv, učinilo joj se da je tamo gde je bila krv koža postala mlađa.
Tada je smislila plan kako da povrati svoju mladalačku lepotu.
Mislila je da bi, ako se bude kupala u krvi lepih, mladih devojaka ili čak pila njihovu krv,
mogla postati lepša nego ikad.
Eržebet je pozivala mlade, najčešće nevine, devojke u svoj zamak,
surovo ih mučila, pila im krv, a zatim ih ubijala.
Posle nekog vremena shvatila je da krv seljačkih devojaka nema efekta na njenu kožu.
Zaključila je da joj treba kvalitetnija krv i 1609 godine je otvorila akademiju u svom zamku.
Tu su imućniji roditelji iz svih predela slali svoju decu kako bi se učili plemićkim manirima.
Eržebet je mučila žrtve makazama, iglama, užarenim gvožđem i kolčevima.
Čahtice, ruševine zamka
