Валута

Већина људи не зна шта је то валута и шта је то новац, иако се већи део њиховог живота управо врти око тога.
Већина људи по питању те чињенице могли би се назвати идиотима.

Валута је систем рачуна.

Pogledajmo istoriju novca da bi nam to bilo jasnije:

1.
U sistemu gde postoji samo roba(usluga) u funkciji novca je ona roba koja je na strani tražnje, odnosno sa kojom se traži zamena za drugu robu.
Ako je to jedna svinja onda kupac sa svinjom koju želi da razmeni na tržištu traži robu koju želi da dobije.
Tada je ta svinja u funkciji novca.
Ako je ta svinja jedinstvena onda je to valuta sa samo jednim računom, odnosno jedinstvena svinja je valuta, a taj primerak svinje račun na kome je broj jedan (koji se podrazumeva).


Ako je svinja neke rase, onda je to valuta sa više računa,
odnosno rasa svinje je valuta, a taj primerak svinje jedan od računa na kome je broj jedan (koji se podrazumeva).

2.
Zlato u funkciji novca:
Kao dragocenost, zlato se nametnulo u funkciji novca.
Zlato po jedinici je valuta, a svaki pojedinačni grumen je račun sa onoliko jedinica koliki je grumen zlata.

3.
Kovanice u funkciji novca:
Kovanice istog tipa su sistem računa odnosno valuta.
Svaka kovanica je jedan račun na kome je broj jedan (koji se podrazumeva)
Kovanice drugog materijala su druga valuta (iako se pogrešno verovalo da nisu)
Kovanice sa brojem na njima su račin na kome je taj broj.

4.
Papirne novčanice u funkciji novca:
Svaka novčanica je račun sa brojem koji na njemu piše i određene je valute.

5.
Novac na bankarskim računima:
Svaka banka ima svoj sistem računa što znači da ima svoju (skrivenu) valutu.
Na svakom računu je broj koji govori o količini novca u bančinoj valuti
(zvanično se predstavlja kao neka druga valuta jer se može prodati za drugu valutu i izneti iz banke).

6.
Novac organizacija za transfer novca:
Svaka takva organizacija ima svoj sistem računa znači svoju (skrivenu) valutu, (i kao i banke) svoje račune u drugim sličnim organizacijama.
Na svakom računu je broj koji govori o količini novca u njihovoj valuti
(zvanično se predstavlja kao neka druga valuta jer se može prodati za drugu valutu i izneti iz te organizacije).
 
Видимо да је различита валута на пример бакарни и златни новчић.
Такође, различита валута је и папирни новац и новац на рачунима у банкама.
Видимо да банка има своју сопствену валуту, која се мења по захтеву за националну папирну валуту у размени 1:1, јер та валута је скривена.
Свака хартија од вредности је рачун посебне валуте, са неком правном интервенцијом.
На пример обвезнице су рачуни посебне валуте, са којима тражимо у правно одређеном тренутку и по закону главницу са каматом, односно новац неке друге валуте, у размери 1:1.
Будући да свако може да емитује своју обвезницу, свако може да емитује и своју валуту.
Једина је разлика што та валута није законско средство плаћања.
Банкарске валуте, односно банкарски новац на рачунима у банкама, који се лажно представа као национална валута, по закону (који је опскуран) могу да се користе као средство плаћања иако су приватне.
Дакле једина национална валута је она у папирним и кованим новчаницама.
Банке емитују новац своје валуте, представљају га лажно као новац националне валуте зато што га мењају у размени 1:1, и тако повећавају количину лажног новца у оптицају.
Оне практично фалсификују нацонални новац.

Меница је такође рачун неке валуте са правном интервенцијом.
Са меницом тражимо у одређено време неку робу или услугу исто као и са другим новцем.
То првило важи за сваку хартију од вредности, било колико комплексна била.
Ако је на страни тражње, ако са њом тражимо нешто, онда је то рачун посебне валуте.

Јер новац је кванититативна страна тражње.
Из појма понуде и тражње дефинишемо појмове новца и робе и услуге.
Новац је увек на страни тражње.
Роба и услуга су увек на страни понуде.
 
Poslednja izmena:
Узмите на пример бит коин.
Он се рудари.
Зашто?
Можда зато што су они толико глупи да не знају да новац нема вредност, вредност је парадигма искључиво робе и услуга.
Они можда мисле да ако га рударе, а рударење је услуга, која као таква има вредност, и изрударени новац има вредност, бар колики је трошак рударења.
Какве будале.
Новац је квантитативна страна тражње, вредност је квантитативна страна понуде.

Друга ствар, је што они немају рачун, него имају "новчаник".
Чујемо да ће и фејсбук коин имати "новчаник".
То је зато да би правили будале од људи, да се не би сазнало да је валута систем рачуна.
Али ево ви умете да читате и сада знате да су то све будале, и да је валута систем рачуна.
Шта значи систем рачуна?
То значи да су рачуни из истог скупа.Ако је број на њима непроменљив онда се мења власник али су сви рачуни из истог скупа, као у папирном новцу.
Ако је број на њима променљив онда се мења број а власник остаје непроменљив, као у новцу преко информационих система.
 
Треба још рећи нешто око размене валута.
И то је све превара.Такозвани курсеви су сви намештени и служе за финасирање појединца у тајним криминалним операцијама, где они купују јефтиније а продају скупље.
Што се теорије тиче, не постоји трампа.Увек је неко иницијатор размене, он је на страни тражње а други је на страни понуде.
Дакле, нека валута је увек у функцији робе и нуди се у систему друге валуте која је у функцији новца.
Само тако и никако другачије.
 
Poslednja izmena:
Како треба да настаје нови новац?
Нови новац настаје као поклон, из организовања на страни тражње.
Сваки новац је настао као нови новац.
Дакле нови новац треба поклањати свима, или одабранима, који су у организацији на страни тражње, који дакле стварају ту валуту.
 
Poslednja izmena:
Поента приче је да валута мора бити демократизована.
Да би валута била демократизована, прво свако мора да зна шта је то и како настаје.
Затим мора да се ослободи организовање у стварању валута.
Ако је за то потребан одређени стандард односно богатство становника, онда прво треба сви да се обогате.
За то је довољно ослободити монетарни систем од приватних банкара и завереника.

На пример фејзбук коин није демократски.Организација је приватна, приватна фирма је власник валуте, а мора бити удружење грађана у коме су сви обавештени шта се дешава и како се дешава.
 
Свака банка има рачун у систему рачуна(валути) сваке друге банке.
И они се лепо договоре да размењују своје валуте 1:1, и да тако симулирају једну валуту - националну валуту.
Када неко хоће да пребаци новац из валуте једне банке у валуту друге банке, 1 за 1, прва банка пребаци новац са рачуна клијента на рачун друге банке у свом систему рачуна.А друга банка пребаци новац са рачуна прве банке на рачун клијента у свом систему рачуна, односно валути.
 
Poslednja izmena:
A ne znam kako ti je promaklo da demokratizacija valute automatski znaci spekulativni bum, jer osnova oportunizma nije trgovina nego spekulacija (u starom znacenju te reci, manipulativni odnos ciji je cilj maksimiziranje dobiti uz sto vecu nestabilnost trzista)
 
U berzantskom i trgovackom smislu ovo sto sam rekao se kaze na sledeci nacin....Na stabilnom trzistu cene su uvek iste, volatility je 0 pa je zarada trgovca, brokera 0. Postoji samo zarada magacina i zarada marze, i one su po pravilu jako nisko zbog konkurencije.
Nikom, ali nikom u savremenom svetu ne odgovara divljastvo da je 0, tj volatility=0.
Jer razvijeni oportunizam i ekonomski matematicki instrumenti pokazuju da je tada zarada mala....
Zato se uvodi borba, anksioznost, prevare, sve , samo da bi se proizvodjac potisnuo da utone u blagu izolaciju i udalji se od centra paznje i uvede posrednika.
Sa druge strane se prodavac, ponudjac konacnom korisniku takodje drzi na nivou maloprodaje, i takodje mu se uvodi posrednik.
Isto ovo vazi i za novac, a i za valutu.
Posrednik je onda onaj koji barata velikim zaradama i velikim ciframa i dovodi do velikih promena, divljastva i volatilnosti svega , proporcionalno snazi koju ima na globalnom posrednickom , berzantskom trzistu...

Komercijalizacija sluzi da se svaka roba, pa i valuta ucini primenjivom , pokretnom i slabo unistivom i naplativom.
Valuta ima posebnu osobinu , a to je da moze biti virtuelna pa se moze generisati potreba bez vezanosti za materiju i za vreme proizvodnje.

Oportunizam i ekonomska razvijenost aparata vuku u dogmu svakog ko je u kontaktu.
Vecina razloga je na psiholoskom nivou , ne na logickom ili razloznom.
Vecina pokazuje lopovsku i ratnicku sustinu ljudi , a ne usmerenost ka lepom zivotu i uzivanju u zivotu sa sto manje trzavica i gubljenja vremena.
Sukobi interesa ce uvek postojati jer su ljudi vaspitani od strane razlicitih roditelja, a i nivo straha i inteligencije im je razlicit...
To dovodi do lenjosti, i razlicitih precica...
A uvek vazi pravilo ako primenjujes sistem da su svi isti , a nisu, duvas u prazne gajde...nema zvuka.
 
Никога не интересује што приватне банке имају своје приватне валуте а представљају их као нацоналне валуте што је кривотворење новца,
од увек највећи прекршај после убиства.
 
tenor.gif
 
Поента приче је да валута мора бити демократизована.
Да би валута била демократизована, прво свако мора да зна шта је то и како настаје.
Затим мора да се ослободи организовање у стварању валута.
Ако је за то потребан одређени стандард односно богатство становника, онда прво треба сви да се обогате.
За то је довољно ослободити монетарни систем од приватних банкара и завереника.

На пример фејзбук коин није демократски.Организација је приватна, приватна фирма је власник валуте, а мора бити удружење грађана у коме су сви обавештени шта се дешава и како се дешава.
Требало би још нешто више рећи о систему стварања валуте.

Генерално постоје само две врсте организовања:
- организовање на страни акције (којим се врши нека акција)
- оганизовање на страни перцепције

Организовање на страни перцепције зовемо још и организовање на страни тражње.

Валута је једна од организација на страни тражње.
(друга организација на страни тражње је тржиште)
Дакле код књиговодствене валуте, (валуте у којој су власници рачуна фиксни а стање на њима промењиво),
постоји организација која је валута и она је организација на страни тражње, дакле не врши никакву акцију која је увек роба или услуга.
Али трансфери у књиговодственој валути су акција и према томе услуга.
Али предузеће које врши ту услугу трансфера или књиговодства не може бити власник система рачуна односно валуте.:zcepanje:

А то је управо сада случај.
Фејсбук је предузеће и као такво може само да врши услугу трансфера, али не може бити оснивач и власник валуте.


(Дакле, као на интернету, постоје телекомуникационе компаније, и то монополи, али оне нису власници интернета.
Јер и интернет је организовање на страни перцепције.)

Исто тако они који отварају рачуне у банци стварају систем рачуна, што значи да њима припада њихов рачун, а не банци, на пример.
И тако даље..

Чини ми се да је време превараната те врсте ипак прошло.:zcepanje:

Дакле, пошто предузеће постоји само да би правило робу и услуге, а валута није ни роба ни услуга, предузеће не може бити власник валуте.

Комерцијалне банке су предузећа и власници система рачуна, односно валуте, дакле ко је ту будала?
 
Poslednja izmena:
Дакле, пошто предузеће постоји само да би правило робу и услуге, а валута није ни роба ни услуга, предузеће не може бити власник валуте.
Ово је супротно чињеници да свако предузеће може да емитује хартије од вредности које су у ствари рачуни посебне валуте са правном интервенцијом.
Дакле, свако може да створи своју приватну валуту, већ сада и то легално.
Али валута би требало да буде друштвена категорија, парадигма посебног облика организовања.
 
Poslednja izmena:

Back
Top