Vakcinacija štiti pse i mačke

[RužnaKoLopov]

Vakcinacija je efikasna profilaksa protiv zaraznih bolesti kod pasa i mačaka. Psi i mačke sada se mogu vakcinisati protiv skoro svake opasne zarazne bolesti. Vakcinacija je stoga neophodna iz razloga dobrobiti životinja.

Koje vakcine postoje?

Dostupne su vakcine protiv virusa, bakterija, gljivica i nekih protozoa parazita. Postoje dve klase vakcina - takozvane "žive vakcine" i "ubijene vakcine".

Žive vakcine:

Žive vakcine su zasnovane na patogenima koji se mogu razmnožavati. U većini slučajeva, to su virusi koji su modifikovani na takav način da se mogu razmnožavati u domaćinu, ali više ne mogu izazvati bolest. Virus vakcine se umnožava u domaćinu, širi po celom organizmu i takođe se izlučuje. U ovom slučaju, vakcinacija je stoga slična infekciji virusom na terenu. Zato je imunitet generalno veoma dobar nakon vakcinacije živim vakcinama.

Inaktivirane vakcine (inaktivirane vakcine):

Patogeni u inaktiviranim vakcinama su ubijeni i više se ne mogu razmnožavati kod vakcinisane osobe. Ali oni takođe pokreću odbrambenu reakciju (imunu reakciju). Pošto se patogeni ne mogu razmnožavati, ubrizgana količina je takođe maksimum na koji vakcinisani može da reaguje. Iz ovih razloga, imuni odgovor je obično slabiji nego kod žive vakcine. Imuni odgovor se može poboljšati upotrebom adjuvansa. Imunitet se mora pojačati revakcinacijom.

Kako treba sprovesti vakcinaciju?

Pravi se razlika između osnovne imunizacije u prvoj i drugoj godini života i revakcinacija, koje se obično sprovode u godišnjim intervalima. Ciljevi ovih vakcinacija su fundamentalno različiti. Osnovna imunizacija predstavlja prvi kontakt sa patogenom ili njegovim komponentama i obično se sastoji od nekoliko uzastopnih vakcinacija u prvih nekoliko nedelja života šteneta. On oblikuje imune ćelije za antigen i postavlja osnovu za otporan imunitet. Kada se primenjuje inaktivirana vakcina, nivo imunog odgovora (odgovor antitela) može da se poveća ako se drugi kontakt sa antigenom (npr. komponentama virusa) dogodi otprilike tri do četiri nedelje kasnije. To je razlog zašto se druga, a po potrebi i treća vakcinacija mora sprovesti u sklopu osnovne imunizacije i podjednako je važna kao i prva vakcinacija. Za većinu vakcina potrebna je dalja vakcinacija nakon godinu dana da bi se završila osnovna imunizacija. Revakcinacija, s druge strane, ima za cilj da osveži postojeću zaštitu od vakcinacije.


Preporuke za vakcinaciju za pse

Prema „Smernicama za vakcinaciju malih životinja“ (Stalna komisija za vakcinaciju za veterinarsku medicinu, StIKo Vet), psi u Nemačkoj generalno treba da se vakcinišu protiv zaraznog hepatitisa, leptospiroze, parvovirusa, kuge i besnila (obavezne vakcinacije, osnovne komponente). Veterinar vrši prvu vakcinaciju u dobi od 8 nedelja (osim besnila). Nakon toga neophodne su još tri vakcinacije sa 12 i 16 nedelja i sa 15 meseci, kojima se može dodati i vakcina protiv besnila. Osnovna imunizacija je tada završena. U zavisnosti od regionalnih okolnosti i/ili uslova uzgoja, mogu se savetovati dalje vakcinacije kao što su virus parainfluence pasa, virus herpesa kod pasa (CHV-1), Bordetella bronchiseptica ili Lajmska bolest. U zavisnosti od individualnog rizika životinje, postoji i mogućnost vakcinacije protiv gljivičnih oboljenja kože (dermatofitoza) ili, kada se putuje u južne zemlje, protiv lišmanijaze (elektivne vakcinacije, neosnovne komponente).

Preporuke za vakcinaciju mačaka


Prema „Smernicama za vakcinaciju malih životinja“ (Stalna komisija za vakcinaciju za veterinarsku medicinu, StlKo Vet), mačke u Nemačkoj treba generalno vakcinisati protiv bolesti mačaka i mačjeg gripa (osnovne komponente). Zbog bezbednosti mačke i sopstvene bezbednosti, preporučuje se i da se mačke na otvorenom vakcinišu protiv besnila. Veterinar vrši prvu vakcinaciju u dobi od 8 nedelja. Nakon toga su neophodne još tri vakcinacije u uzrastu od 12 i 16 nedelja i u dobi od 15 meseci. Tek tada se završava osnovna imunizacija. Pored objašnjenih vakcinacija, u zavisnosti od životnih uslova životinje i individualnog rizika od opasnosti, mogu biti korisne i druge vakcinacije, na primer protiv Bordetella bronchiseptica, klamidije, infektivnog peritonitisa kod mačaka (FIP), leukoze ili gljivičnih bolesti (neosnovne komponente) .

 

[RužnaKoLopov]

Kako treba zaštititi odrasle životinje?
Revakcinacije su sve vakcinacije koje se sprovode nakon završene osnovne imunizacije i imaju za cilj da osveže postojeću zaštitu od vakcinacije. Uvek se treba pridržavati navedenih intervala vakcinacije kako bi se obezbedila najbolja moguća zaštita. Preporuke se razlikuju u zavisnosti od patogena i vakcine. Životni uslovi životinje i pritisak infekcije takođe igraju ulogu. Psi i mačke sa mnogo društvenih kontakata moraju biti zaštićeni sveobuhvatnije nego životinje koje se drže same.

Za neke bolesti – prvenstveno vezane za viruse – moguće je koristiti serološki test da se proveri uspeh vakcinacije ili da se proceni odgovarajuće vreme vakcinacije za neophodne revakcinacije protiv ovih virusa. U tu svrhu, nivoi antitela protiv odgovarajućih patogena se određuju u uzorku krvi. Međutim, ovaj postupak pokriva samo ograničeni opseg vakcinacija i nije pogodan za vakcine protiv bakterija i parazita, na primer, tako da se generalno preporučuje održavanje prethodnih, dokazanih šema vakcinacije.

Prilikom vakcinacije protiv besnila važno je obezbediti poštovanje navedenih rokova za vakcinaciju zbog zakonskih propisa, na primer kada se putuje sa životinjom.


To je takođe razlog zašto je vakcinacija toliko važna
Zbog dobre prakse vakcinacije, mnoge bolesti se sada u Nemačkoj retko ili uopšte ne javljaju. U dobro vakcinisanoj populaciji može biti potpuno moguće da pojedinačna životinja ostane zdrava. Ovo se menja kada imunitet stanovništva oslabi usled pojave „umora od vakcine“. Ako se vakcinacija sprovodi u predugim intervalima ili se uopšte ne sprovodi, zaštita vakcinacijom se može čak i potpuno pokvariti. U svakoj životinjskoj populaciji najmanje 70 odsto životinja mora biti vakcinisano kako zarazne bolesti ne bi prerasle u epidemiju. Međutim, samo polovina svih nemačkih pasa i trećina svih mačaka i dalje imaju dovoljnu zaštitu od vakcinacije. Opasan razvoj događaja, jer ako se vakcinacija više ne sprovodi, infektivni agensi mogu nesmetano da se šire među velikim brojem osetljivih životinja.