Kralju ovako je bilo... 50 i 60 godina prošloga veka SFRJ beleži visoku stopu privrednog rasta i razvoja, i kao socijalistička zemlja, Jugoslavija je bila jedistvena po tome... u 50 i 60 godinama SFRJ ulaže mnogo u poljoprivredu... dok u 70 skoro i ne ulaže cena poljoprivrednih proizvoda niža je od realne cene, pa narod više skoro i ne želi da se bavi poljoprivredom i mahom se seli u grad. Nakon ovoga Jugoslavija zbog još mnogo što šta obilato koristi inostrane kredite... međutim javnosti nikada nije saopštavana javna cifra, već verovatno dupla umanjena cifra od stvarne... narod diže kredite ko nenormalan, građevinska industrija gotovo zamire, ulagalo se samo u industriju, poljoprivredu nikako i Jugoslavija počinje sa uvozom hrane i ostalih poljoprivrednih proizvoda iz inostranstva. Kako je privredni rast i razvoj u toku perioda od 1952 - 1964 bio u porastu u toku 70 i 80 on je stagnirao. Jugoslovenska privreda je bila u svojevrsnoj krizi, a inače je poznato da ako se jedna zemlja raspadne otpisuju se dugovi te zemlje, ili se ravnomerno zadužuju bivše republike te zemlje. Međutim zbog rata i ostalih dešavanja, privreda na prostorima SCG što zbog sankcija skoro i zamire.... sada jasnije malo
Nakon Privredne i drustvene reformr iz 1965. Jugoslavija je promenila dotadasnju ekonomsku politiku. Do tada siromasna i pretezno poljoprivredna zemlja usmerava se ka industrijalizaciji, jer se broj stanovnika povecavao, pa je bila nuzna i promena privredne strukture, tj. industrijalizacija.
Tada pocinje i ekspanzivno kreditno zaduzivanje. Medjutim, to je sasvim normalno, jer krediti i postoje da bi se obavili poslovi za koje trenutno nema visoke sume novca u gotovini. Da bi se obezbedila radna snaga za industriju, a i zbog agrarne prenaseljenosti, stimulisano je preseljenje stanovnistva iz sela u gradove. Gradjeni su i dodeljivani stanovi, a i odobravani krediti pod povoljnim uslovima za stambenu izgradju.
Uporedo sa time je podizana i privreda, koja bi bila kreditno sposobna da sve te dugove vrati, da kasnije nije doslo do politickih previranja i razbijanja SFRJ.
Gotovo sve zemlje u svetu su dosta zaduzene, neke i prezaduzene. I same SAD su dosta zaduzene. To nije nikakvo cudo.
Tacno je da je 70-tih i 80-tih stopa privrednog rasta bila niza nego 50-tih i 60-tih, ali i to je normalno, jer tako visoka stopa privrednog rasta ne moze da traje predugo. To je kao sto i dete do nekog perioda raste, pa se to polako vremenom usporava i zaustavlja.
1990. Jugoslavija je bila u relativno dobroj ekonomskoj situaciji. Upravo te godine je doslo do presecanja hiperinflacije iz druge polovine 80-tih i da nije doslo do razbijanja zemlje, ona bi isla jasno trasiranim putem daljag razvoja, narocito kada se uzme u obzir da je 1988. godine znacajan deo spoljnih dugova bio reprogramiran do 1995.
Strategijom razvoja zemlje, bilo je predvidjeno da do 1995. privreda ojaca do te mere, da joj ti dugovi ne predstavljaju veliki teret i nema sumnje da bi tako i bilo, da nije doslo do krvavavog razbijanja SFRJ.
pitam se shto li
a gde to u svetu danas postoji samoupravljanje?
