(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
VAJARI
Eh, kad bi bilo tako jednostavno
da bilo je... a da nije
da bili smo....a da nismo
ipak......jesmo postojali
dok trajalo je trajanje
a sada.....sada imamo
sopstvenih uspomena vajanje.
Dva vajara bez kajanja
Izdavali sva davanja
Nema više uzimanja
Nema više ni žaljenja.
Ko dve biste u sećanju
Osunčane prošlom strašću
Dok po njima bršljen raste
Sećanjima vreme vaju
Sami sebi to sad daju.
Svako drži dleto svoje
Kamen kleše prošlo zove
Dodaje mu svoje boje
Sećanjima kamen poje
Da bršljen im bude jači
Kamen dušo …ajd’ sad plači.
Bršljen pije suze njine
Jecaj guta od oboje
Dva vajara bez kajanja
Da, bilo je….da, bili smo...
Samo inspiracija kod Slovenska na njenom blogu"Kraj" 16.05.2011.tamo je napisana pva strofa ...posle čuh ovu staru prelepu pesmu....i dodje nastavak
PS Dobro vam jutro blogeri.....napokon sunce....napokon
