Када се о овој теми говори, ваља раздвојити шта је узрок а шта повод великом рату. А онда узроци самог рата који су сложенији, и о чему је написано прегршт материјала, и узроци напада Аустро-Угарске на Србију.
Повод за велики рат је напад А-У на Србију 28.јула 1914.године.
На жалост, протура се, и у Србији, па чак и у (вјеровали или не)
српској википедији скарадно "тумачење" да је повод за рат био атентат на престолонасљедника Фердинанда у Сарајеву 28.06.1914.године.
Што не само да не може проћи него је и неопјевана глупост, јер рат није почео крајем јуна већ знатно касније, заправо кључан датум је 23.07.1914., о томе ћу касније.
И опет на жалост, протура се ту та улога, а самим тим и кривица за сарајевски атентат, и опет методом подвале и за велики рат, српске обавјештајне службе, Аписа и Танкосића. На томе истрајавају продане душе у Србији, разне Србљановићеве и слични ликови, а у серији "Краљ Петар" ме истински разочарао Лазар Ристовски који такође кроз серију наглашава улогу Аписа и Танкосића. Режисер заразлику од историчара може "тумачити" историју, произвољно приказати догађаје, личности, но важна је порука филма/серије, а овдје је таква да "болдује" подваљену кеивицу дежурним злоћама, тим силама мрака из Србије. На жалост, ово бјеше и добра серија, и то накарадно виђење ће се више "примити" код публике.
Та веза не само да није ничим потврђена него је и прилично глупа претпоставка, јер како каже Милош Шкундрић
Апис и Танкосић да су имали такав наум, задатак би повјерили неком од искусних четника комита, не гимназијалцима који су први пута узели оружје у руке.
Овим догађајима је наравно доста посвећено и у свјетској литератури, ту се такво скарадно виђење као у комшилуку (а на жалост све агресивније се натура и у Србији), не може наћи, и то је доста објективније и реалније сагледано.
Снимљени су бројни филмови и серије. Чак су Аустријанци снимили одличан филм
Sarajevo (2014) гдје не само да приказују истражни поступак по атентати као фарсу са унапријед одређеним резултатом истраге (наравно да јесте), већ наглашава и тежак положај Срба у А-У, али и режисерово виђење да је сарајевски атентат завјера моћних људи у царству и да је веза тих протува са идеалистима у Младој Босни (о чијим су намјерама имали сазнања, и помогли у том науму) био Данило Илић. Има фикције (која можда и није фикција, јер има покриће када гледамо шта је мотив и оно најважније "коме корист"), али одличан филм.
Енглези су се бавили тим догађајима у одличној мини-серији
37 Days (2014), кроз један типично енлески сатирично иронични приступ, приказују те догађаје, гдје је афирмативно приказана улога Србије, кривица приписује истинским кривцима, али се и наглашава значај најважнијег догађаја, ултиматума А-У 23.јула који је и покренуо точак историје, и о којем се у Србији не смије писати.
И у поменутом филму и у поменутој серији се говори о стварним узроцима великог рата.
Дођосмо у ситуацију да нас Аустријанци (еј Аустријанци) и Енглези бране од разних Србљановићки, Ристовских и сличних ликова. Докле дошло.
Како смо, не само Србија него и наш род, пострадали у великом рату као нико, не би било лоше увести нулту толеранцију према типовиома који протурају накарадну мантру о подваљеној кривици неких злоћа из Србије (самим тим и Србије) за тај рат.