UZMI SVOJ SUVENIR
U kakvoj smo to cudnoj igri protivnici, nas dvoje?
Ko zna koji put se pitam, a cak i ne marim vise...?!
Pa, opet, ne shvatam zasto sam iznova i iznova
shokirana kad okrutnoshcu zaokupis moje vidike
svaki put kad mi pripises najgore moguce motive
jos manje: Zasto ti toliko znaci?
Nisi toliko siguran koliko mislis da jesi?
Nisi toliko izgubljen da ne shvatas tragiku gubitka?
Zelis da doprem do tebe na nekom podsvesnom
nivou?!
To sto mi dodje da zaurlam od ogorcenja: Cekaj,
nisam jos gotova, jos razgovaram s tobom, to je
prirodno.
Neprirodno je, cak bolesno tolerisati mlako i razvodjnjeno
tvoje prisustvo. Krsh si izbacen na obalu posle brodoloma
po kojem necu rovariti, jer niceg vrednog necu naci.
Da si umeo samo, da si zeleo, da sve postavis
kao privremenu opsednutost nekom samo tebi
znanom razarajucom silom, mogla bih da ti oprostim.
Stanje privremenog trajanja pretocio si u vecno.
I ne mogu da nateram sebe da sacuvam bar malo ljubavi
makar bila jadna poput starih neravnih tapeta ispod nove boje
U ubijenim vezama ne zelim da cuvam suvenire.
Zato tebi ostavljam... Tebe... Gasim za sobom svetla
znajuci da ces ih upalit, i makar koliko sve bljestalo
znacu da u kuci nema nikoga....
(Biljana)
U kakvoj smo to cudnoj igri protivnici, nas dvoje?
Ko zna koji put se pitam, a cak i ne marim vise...?!
Pa, opet, ne shvatam zasto sam iznova i iznova
shokirana kad okrutnoshcu zaokupis moje vidike
svaki put kad mi pripises najgore moguce motive
jos manje: Zasto ti toliko znaci?
Nisi toliko siguran koliko mislis da jesi?
Nisi toliko izgubljen da ne shvatas tragiku gubitka?
Zelis da doprem do tebe na nekom podsvesnom
nivou?!
To sto mi dodje da zaurlam od ogorcenja: Cekaj,
nisam jos gotova, jos razgovaram s tobom, to je
prirodno.
Neprirodno je, cak bolesno tolerisati mlako i razvodjnjeno
tvoje prisustvo. Krsh si izbacen na obalu posle brodoloma
po kojem necu rovariti, jer niceg vrednog necu naci.
Da si umeo samo, da si zeleo, da sve postavis
kao privremenu opsednutost nekom samo tebi
znanom razarajucom silom, mogla bih da ti oprostim.
Stanje privremenog trajanja pretocio si u vecno.
I ne mogu da nateram sebe da sacuvam bar malo ljubavi
makar bila jadna poput starih neravnih tapeta ispod nove boje
U ubijenim vezama ne zelim da cuvam suvenire.
Zato tebi ostavljam... Tebe... Gasim za sobom svetla
znajuci da ces ih upalit, i makar koliko sve bljestalo
znacu da u kuci nema nikoga....
(Biljana)
