Uzmi me i biću sve što poželiš.
Biću to s ponosom, jer ja to umem.
Neću biti lutka, ni igračka Tvoja,
jer, i kad volim, još uvek sam svoja.
Smešiću se stalno nа poglede Tvoje,
jer, milo moje, ljubav je naša takvo blago,
jedino što spase dušu i telo moje.
Spas je od stradanja, od beskrajne lutnje,
Na koju sve do časa sudnjeg, spremna sam već bila.
I kad dušu moju obaviše slutnje,
Tvoja reč moju tad je srela
i snagu nam dala da spojimo tela.
Jer šta je biće jedno
bez svog drugog dela?
Samo jedno treba biću mome.
Zato, uzmi me ponovo, jer biću sve što poželiš.
Ja biću plod Tvoje mašte i prostirka telu Tvome.
I biću san u Tvojim noćima koje sa mnom ćeš da deliš.
Ah, hvala Zexy... Možda je već vreme da se upoznamo. Imena jedno drugom, barem da znamo.