Svako smo štene otplakale ćera I ja. Znam da im je dobro tu gde idu, ali ipak odlaze. Znam da ne mogu da ih zadržim sve ali suze same idu. Srećni novi vlasnici ih odnose sa detaljnim uputstvima, pedigreom, zdravstvenom knjižicom sa uredno zalepljenom markicom od primljene vakcine, eksterijerno-radnom knjižicom, kesom hrane za nekoliko prvih dana I našim suzama.
Kad se samo setim kako ih je ovo naše žensko sve redjala na krevet jedno pored drugog da spavaju I pokrivala peškirom i to ne nekim starim nego je tražila novi mekani I veliki. Onda bi sela pored njih dok oni spavaju da ih pazi da ne padnu sa kreveta. Svuda je bilo beba, saplitali su
nas, krali šta su stigli ali kad ja dodjem s posla ili ujutru kada ustanem ta sreća I doček je bio fascinantan. To je jurilo brzinom vetra da što pre dodje do mog naručja I kada sam stizala sa posla uvek je neko morao da bude kod kapije da uzme moje torbe I kese da bih ja mogla da izmazim moju bulumentu.
Niko, ali baš niko, vam se ne može obradovati kao pas. Ne zato što vas ukućani ne vole nego zato što jednostavno nije u ljudskoj prirodi da toliku bezrezervnu ljubav iskazuje na tako neposredan način.
Jedan od najlepših, najsretnijih I najnapornijih perioda u mom životu su Mazini štenci. Ali vredelo je svaku grašku znoja, svaku brigu I svaki sekund proveden sa njima. I da mogu opet bih sve ponovila, zapravo ponovila bih ceo svoj život uz neke manje ispravke naravno, ali ljudi a ne životinja.
Jako volim da radim sa psima. Nije to nikakva prava dresura jer ja nisam dreser. Ali zato osećam šta pas želi, razumem šta kaže, shvatam kada mi se žali, kada se mazi, kada moli, kada se ulaguje. Svakako, govorim o našim psima, da neko ne pomisli kako smatram da mogu svakog psa koga sretnem da razumem. Većinom, mogu da ih razumem, kao i svako ko voli pse, ništa posebno,jer osnovna pseća retorika je ista za sve vrste pasa, ali za neko dublje shvatanje ipak se mora provesti neko vreme sa psom. Ceo dan je pas na dresuri,odosno na času. Sve radim sa njima. Prate me u stopu, kud ja tu I oni, sve im govorim I oni nauče. Dresura je isuviše stručna reč koja označava profesionalnu obuku pasa, ali reči učenje lepom ponašanju u kući ili stanu su primerenije. E, to učenje počinje od malena, od prvih dana kada se ta mala stvorenjca razmile po dvorištu ili od momenta kada novonabavljeno štene prenesete preko kućnog praga. I nije tačno da su mali pa da ništa ne znaju i ne razumeju. Razumeju oni vrlo dobro ako ne samu komandu onda intonaciju vašeg glasa kada im tepate ili kada ih grdite. I za par dan nauče vašu retoriku, reči koje koristite za pohvali ili grdnju kao i način na koji ih izgovarate. Komande povezuju sa pokretima tako da je najbolje psu govoriti i pokazivati šta da radi. Na primer kada uzme nešto što ne sme reći povišenim i strogim tonom „ne to“ i istovremeno pretiti kažiprstom. Kada nauči i malo odraste i samo prećenje kažiprstom će shvatiti kao komandu da to što radi nije dobro i da prekine i nećete morati ni da izgovarate komandu „ne to“.Ili kada je pas par metara od vas a vi hoćete da podje za vama kažete „idemo“ i napravite zamah rukom, ili kad želite da stane ispružen dlan prema psu znači "stop ili stani". Normalno, ovo postaje upotrebljivo tek kada je pas stariji, zreliji, kada nauči da vas gleda dok radite a ne da svrćka i njuška okolo. Pošto je koncentracija kod šteneta kratka, kao i kod svih mladih stvorenja, to učenje tokom celog dana je jako praktično jer su komande kratke kao i vreme rada. Kako raste, pseća koncentracija biva sve duža. Jako je zgodno da u dvorištu, ili kada izadjete napolje, imate uvek isto mesto gde vežbate. Vrlo brzo, vaš pas će naučiti da kada dodjete do tog mesta nema više igre i maženja, nego se radi. Na taj način ga učite da postoji vreme za rad kada tražite od njega punu koncentraciju, vreme za igru, vreme za šetnju, vreme za spavanje....... I stalno im govorite. Osećaju se potrebnim kada im se obraćate, iskrive glavicu i slušaju. Govorite bilo šta, šta idete da uradite, šta ste uradili, kako su lepi, pametni i slatki. Psi dovoljno vremena provode sami, bez vas kada odete na posao, tako da se osećaju jako sretnim kada ste tu i obraćate im se. Ta vaša priča kod njih izaziva osećaj aktivnog učešća u porodici, osećaju se kao deo porodice tj. čopora i taj osećaj nikada, ali baš nikada ne smete da ugrozite........jer oni bez toga postaju nešto što ne želite da imate. Kada ih hvalite neka to bude glas pun oduševljenja i sreće što su uradili nešto dobro, kada im tepate glas je nežan, mio, smirujući, kada ih grdite glas je povišen, strog ali nikako vrištanje i dranje. Kada se izdaje izvršna komanda glas je strog, jasan, precizan i reč je kratka. Ne možete komandu izgovarati tepajućim glasom. Nijedan pas nije lud da vas posluša. Gledaće vas kao da niste normalni . Sve što radite, uvek radite u odredjeno vreme i odredjenim redosledom. Psi, bez obzira na rasu, ne vole promene, nisu skloni snalaženju u haosu i jako su tačni. Normalno, dok su mali uvek je tu mala nagrada kada poslušaju ili savijena novina ako nisu dobri. Ne udarajte psa rukom ili nogom već savijenom novinom. To ga ne boli ali on zapamti šuštanje novine i to veže u svojoj glavi za kaznu i ni jedan pas to ne voli.I ne dozvolite da vas mali foliranti predju, jer će to svakako pokušati milion puta. Toliko su prefrigani da koriste i najmanji znak nečije posustajanja od ustaljenih komandi da za tili čas komandu „ne to“ pretvore u „uzmi dušice to“. To su savršena mala četvoronožna stvorenja koja vas tako obrlate za par dana, da ne znate kako se zovete i kada posle tri-četiri meseca pogledate u svoje ljubimče vidite razmaženo i besno kerče koje ne sluša i radi šta hoće.
OD OVOG ..........
PREKO OVOG.......
TREBA NAPRAVITI OVO hahahahahaha
Kad se samo setim kako ih je ovo naše žensko sve redjala na krevet jedno pored drugog da spavaju I pokrivala peškirom i to ne nekim starim nego je tražila novi mekani I veliki. Onda bi sela pored njih dok oni spavaju da ih pazi da ne padnu sa kreveta. Svuda je bilo beba, saplitali su
nas, krali šta su stigli ali kad ja dodjem s posla ili ujutru kada ustanem ta sreća I doček je bio fascinantan. To je jurilo brzinom vetra da što pre dodje do mog naručja I kada sam stizala sa posla uvek je neko morao da bude kod kapije da uzme moje torbe I kese da bih ja mogla da izmazim moju bulumentu.
Niko, ali baš niko, vam se ne može obradovati kao pas. Ne zato što vas ukućani ne vole nego zato što jednostavno nije u ljudskoj prirodi da toliku bezrezervnu ljubav iskazuje na tako neposredan način.
Jedan od najlepših, najsretnijih I najnapornijih perioda u mom životu su Mazini štenci. Ali vredelo je svaku grašku znoja, svaku brigu I svaki sekund proveden sa njima. I da mogu opet bih sve ponovila, zapravo ponovila bih ceo svoj život uz neke manje ispravke naravno, ali ljudi a ne životinja.
Jako volim da radim sa psima. Nije to nikakva prava dresura jer ja nisam dreser. Ali zato osećam šta pas želi, razumem šta kaže, shvatam kada mi se žali, kada se mazi, kada moli, kada se ulaguje. Svakako, govorim o našim psima, da neko ne pomisli kako smatram da mogu svakog psa koga sretnem da razumem. Većinom, mogu da ih razumem, kao i svako ko voli pse, ništa posebno,jer osnovna pseća retorika je ista za sve vrste pasa, ali za neko dublje shvatanje ipak se mora provesti neko vreme sa psom. Ceo dan je pas na dresuri,odosno na času. Sve radim sa njima. Prate me u stopu, kud ja tu I oni, sve im govorim I oni nauče. Dresura je isuviše stručna reč koja označava profesionalnu obuku pasa, ali reči učenje lepom ponašanju u kući ili stanu su primerenije. E, to učenje počinje od malena, od prvih dana kada se ta mala stvorenjca razmile po dvorištu ili od momenta kada novonabavljeno štene prenesete preko kućnog praga. I nije tačno da su mali pa da ništa ne znaju i ne razumeju. Razumeju oni vrlo dobro ako ne samu komandu onda intonaciju vašeg glasa kada im tepate ili kada ih grdite. I za par dan nauče vašu retoriku, reči koje koristite za pohvali ili grdnju kao i način na koji ih izgovarate. Komande povezuju sa pokretima tako da je najbolje psu govoriti i pokazivati šta da radi. Na primer kada uzme nešto što ne sme reći povišenim i strogim tonom „ne to“ i istovremeno pretiti kažiprstom. Kada nauči i malo odraste i samo prećenje kažiprstom će shvatiti kao komandu da to što radi nije dobro i da prekine i nećete morati ni da izgovarate komandu „ne to“.Ili kada je pas par metara od vas a vi hoćete da podje za vama kažete „idemo“ i napravite zamah rukom, ili kad želite da stane ispružen dlan prema psu znači "stop ili stani". Normalno, ovo postaje upotrebljivo tek kada je pas stariji, zreliji, kada nauči da vas gleda dok radite a ne da svrćka i njuška okolo. Pošto je koncentracija kod šteneta kratka, kao i kod svih mladih stvorenja, to učenje tokom celog dana je jako praktično jer su komande kratke kao i vreme rada. Kako raste, pseća koncentracija biva sve duža. Jako je zgodno da u dvorištu, ili kada izadjete napolje, imate uvek isto mesto gde vežbate. Vrlo brzo, vaš pas će naučiti da kada dodjete do tog mesta nema više igre i maženja, nego se radi. Na taj način ga učite da postoji vreme za rad kada tražite od njega punu koncentraciju, vreme za igru, vreme za šetnju, vreme za spavanje....... I stalno im govorite. Osećaju se potrebnim kada im se obraćate, iskrive glavicu i slušaju. Govorite bilo šta, šta idete da uradite, šta ste uradili, kako su lepi, pametni i slatki. Psi dovoljno vremena provode sami, bez vas kada odete na posao, tako da se osećaju jako sretnim kada ste tu i obraćate im se. Ta vaša priča kod njih izaziva osećaj aktivnog učešća u porodici, osećaju se kao deo porodice tj. čopora i taj osećaj nikada, ali baš nikada ne smete da ugrozite........jer oni bez toga postaju nešto što ne želite da imate. Kada ih hvalite neka to bude glas pun oduševljenja i sreće što su uradili nešto dobro, kada im tepate glas je nežan, mio, smirujući, kada ih grdite glas je povišen, strog ali nikako vrištanje i dranje. Kada se izdaje izvršna komanda glas je strog, jasan, precizan i reč je kratka. Ne možete komandu izgovarati tepajućim glasom. Nijedan pas nije lud da vas posluša. Gledaće vas kao da niste normalni . Sve što radite, uvek radite u odredjeno vreme i odredjenim redosledom. Psi, bez obzira na rasu, ne vole promene, nisu skloni snalaženju u haosu i jako su tačni. Normalno, dok su mali uvek je tu mala nagrada kada poslušaju ili savijena novina ako nisu dobri. Ne udarajte psa rukom ili nogom već savijenom novinom. To ga ne boli ali on zapamti šuštanje novine i to veže u svojoj glavi za kaznu i ni jedan pas to ne voli.I ne dozvolite da vas mali foliranti predju, jer će to svakako pokušati milion puta. Toliko su prefrigani da koriste i najmanji znak nečije posustajanja od ustaljenih komandi da za tili čas komandu „ne to“ pretvore u „uzmi dušice to“. To su savršena mala četvoronožna stvorenja koja vas tako obrlate za par dana, da ne znate kako se zovete i kada posle tri-četiri meseca pogledate u svoje ljubimče vidite razmaženo i besno kerče koje ne sluša i radi šta hoće.
OD OVOG ..........
PREKO OVOG.......
TREBA NAPRAVITI OVO hahahahahaha
To ti ne gine...
