Након двадесет година лудила ова земља се суочава са својим најгорим кошмарима.
Откидање дела државе, старење нације, пропадање економије, черупање остатака државе од стране богаташа и јад на другој страни, дрога и на крају суровост.
Доста тога ову државу данас кида изнутра, доста различитих ствари – не једна само.
Потебно је овај народ научити да ужива у животу, да цени живот, свој па ће ценити и туђи.
Знате ако човек не живи људски, ако нема нормалне услове живљења, ако почиње уместо интелекта и разума да користи животињске инстикте за преживљавање тада човек престаје да буде човек и постаје животиња која има веома мало сасоећајности.
Живот у 90` и првој деценији новог века је био све само не људски, отуда и јако емотивно и инстиктно животињско понашање код људи у Србији.
Неко би можда рекао да је у реду да сиромашни који се боре за живот буду сурови али како и зашто још већу суровост показују они који имају тако пуно. Разлози су живот у суровој средини, која би им свакако то богатство отела, и начин на који су стекли то богатство – животиски газећи преко мртвих без имало љускости у себи. Па лавови су најкрволочнији управо јер се највише плаше оних које убијају – да се једном улоге не промене. Диктатори су сурови јер се плаше да им маса не узврати истом мером – а то се не заборавиомо увек на крају и деси.
Тако смо стигли до нашег трулог темеља – наше деце. Зашто су они наш темељ – па они ће сутра градити Србију – ако ишта од ње остане.
Научите данашњу децу да поштује и ужива у животу а не у ИЖИВЉАВАЊУ И ИНАТУ И БАХАТОСТИ.
То је задатак и један од темеља спаса народа СРПСКОГ.
Хумани , културни, образовани, саосећајни једном речију ЉУДИ су оно што је потребно држави. Само тада можео да се боримо против разних отимача, првенствено оних из изнутра, против вукова у људском обличију.
Откидање дела државе, старење нације, пропадање економије, черупање остатака државе од стране богаташа и јад на другој страни, дрога и на крају суровост.
Доста тога ову државу данас кида изнутра, доста различитих ствари – не једна само.
Потебно је овај народ научити да ужива у животу, да цени живот, свој па ће ценити и туђи.
Знате ако човек не живи људски, ако нема нормалне услове живљења, ако почиње уместо интелекта и разума да користи животињске инстикте за преживљавање тада човек престаје да буде човек и постаје животиња која има веома мало сасоећајности.
Живот у 90` и првој деценији новог века је био све само не људски, отуда и јако емотивно и инстиктно животињско понашање код људи у Србији.
Неко би можда рекао да је у реду да сиромашни који се боре за живот буду сурови али како и зашто још већу суровост показују они који имају тако пуно. Разлози су живот у суровој средини, која би им свакако то богатство отела, и начин на који су стекли то богатство – животиски газећи преко мртвих без имало љускости у себи. Па лавови су најкрволочнији управо јер се највише плаше оних које убијају – да се једном улоге не промене. Диктатори су сурови јер се плаше да им маса не узврати истом мером – а то се не заборавиомо увек на крају и деси.
Тако смо стигли до нашег трулог темеља – наше деце. Зашто су они наш темељ – па они ће сутра градити Србију – ако ишта од ње остане.
Научите данашњу децу да поштује и ужива у животу а не у ИЖИВЉАВАЊУ И ИНАТУ И БАХАТОСТИ.
То је задатак и један од темеља спаса народа СРПСКОГ.
Хумани , културни, образовани, саосећајни једном речију ЉУДИ су оно што је потребно држави. Само тада можео да се боримо против разних отимача, првенствено оних из изнутра, против вукова у људском обличију.