Узимала давала са Вучићем спавала

[AleksaJ]

Питање да ли су лојалисти и неодлучни бирачи у Србији „преварили“ демонстранте или су сами на крају били у неповољном положају због економских промена је сложено и захтева анализу недавних политичких и економских дешавања у Србији. Претпоставка сугерише игру са нултим збиром где добици једне групе нужно долазе на рачун друге, или да су уступци универзално расподељени.



Мало је вероватно да су лојалисти и неодлучни гласачи „преварили“ демонстранте у директном, завереничком смислу, или да су сви уступци које су демонстранти добили били подједнако распоређени међу свим сегментима друштва. Уместо тога, ситуација је нијансиранија, одражавајући међусобно дељење политичких маневрисања, економске реалности и јавне перцепције. Идеја да су „сви уступци за које су се демонстранти борили били међусобно дељени од стране свих“ је претерано поједностављивање. Док нека општа побољшања или промене политике могу користити широј популацији, специфични захтеви протестних покрета често су усмерени на одређене проблеме или траже промене које несразмерно погађају одређене групе. На пример, ако би се протести фокусирали на питања животне средине, све резултирајуће промене политике у вези са загађењем могле би користити свим грађанима, али би директан утицај и заслуге могли бити приписани протестним групама. Насупрот томе, ако би се протести односили на одређене политичке реформе, њихове користи би могле бити концентрисаније.

Тврдња да су „лојалисти и неодлучни бирачи углавном сами себе преварили јер су цене толико порасле да је профит већи од масе уступака које је Вучић направио“ указује на другачију динамику: економски утицај на општу популацију, без обзира на политичку припадност. Ова перспектива сугерише да сваки перципирани добитак или стабилност под садашњом владом, посебно за лојалисте, бивају нарушени растућим трошковима живота.

Неколико фактора доприноси разумевању ове ситуације:

Економски контекст и инфлација​

Србија је последњих година доживела значајну инфлацију, глобални тренд који су погоршали разни фактори, укључујући рат у Украјини и поремећаје у ланцу снабдевања.У 2022. и 2023. години стопе инфлације су биле значајно високе, што је утицало на куповну моћ грађана.На пример, годишња стопа инфлације у Србији достигла је 15,1% у марту 2023. године.Иако је влада спровела мере за ублажавање последица, као што су повећање пензија и плата у јавном сектору, растући трошкови основних добара и услуга представљају сталну бригу за многа домаћинства.Перцепција да су „цене толико порасле да је профит већи од масе уступака“ одражава стварни економски притисак који осећа велики део становништва, укључујући и оне који би се могли сматрати лојалистима или неопредељенима.

Политичке концесије и њихова расподела​

Протестни покрети у Србији, посебно они 2023. године, фокусирали су се на различита питања, укључујући насиље, слободу медија и изборне услове.
Иако је влада направила неке реторичке уступке и покренула одређене акције (нпр. одузимање одређених лиценци или обећање истрага), дискутабилно је у којој мери су се оне претвориле у опипљиве, широко распрострањене користи за све грађане или су се посебно обратиле основним захтевима демонстраната.
На пример, захтеви за оставке високих званичника углавном нису испуњени.Било какви „уступци“ који су направљени могли су бити више симболични или усмерени на деескалацију, а не на фундаменталне системске промене које би подједнако користиле свим грађанима, без обзира на њихов политички став. Расподела било каквих користи од таквих уступака ретко је једнообразна.

Јавна перцепција и политичка лојалност​

Јавно мњење у Србији је често поларизовано. Лојалисти владајуће Српске напредне странке (СНС) и председника Александра Вучића често истичу стабилност, бројке економског раста и националне интересе, приписујући позитиван развој догађаја владиним политикама.С друге стране, неодлучни бирачи могу бити под утицајем комбинације економских проблема, медијских наратива и перципиране политичке ефикасности. Наратив да су лојалисти „преварили сами себе“ подржавајући систем који на крају доводи до њихове економске штете због инфлације је критична перспектива. Она сугерише да шири економски изазови надмашују перципиране користи од лојалности (нпр. стабилност, запослење у јавном сектору, социјалне бенефиције).

Улога медија и информација​

Медијски пејзаж у Србији се често критикује због великог утицаја владе, што може обликовати перцепцију јавности и ограничити приступ различитим гледиштима.Ово може допринети ситуацији у којој лојалисти можда не схватају у потпуности обим економских изазова или валидност захтева протеста, или обрнуто, где се достигнућа демонстраната умањују. Информационо окружење игра кључну улогу у томе како различити сегменти становништва тумаче политичке догађаје и економске трендове.

Закључно, идеја да лојалисти и неопредељени бирачи „варају“ демонстранте је претерано поједностављивање. Уместо тога, тачније је рећи да:

1. Користи од било каквих уступака које су демонстранти стекли вероватно нису биле подједнако распоређене међу свим сегментима друштва. Конкретни захтеви протеста често су усмерени на одређена питања, а њихово решавање можда неће универзално користити свима.
2. Економски изазови, посебно висока инфлација, утицали су на све грађане, укључујући лојалисте и неодлучне бираче. То указује на то да се чак и они који подржавају владу или остају неутрални суочавају са значајним економским притисцима, што потенцијално нарушава сваки перципирани добитак или стабилност. Растући трошкови живота могли би се посматрати као „самообмана“ за свакога ко је веровао да ће их политичка лојалност заштитити од економских тешкоћа.

Стога, иако међу неким демонстрантима може постојати перцепција да су њихови напори поткопани или да су други неправедно имали користи, значајније и свеприсутније питање изгледа да је економски притисак који погађа ширу популацију, што би се заиста могло посматрати као „самообмана“ за свакога, без обзира на њихово политичко опредељење, ко је веровао да тренутна економска путања неће значајно утицати на њихов животни стандард.

 

[Атомик™]