Уздахнуо си Оче и од уздаха Твог,
као свици у небеској ноћи,
изројише се небројена бића небеска.
Над Бездан нагнуо си се
и он се расцепи на воду и земљу
пред Лицем Твојим,те набрекоше и распукоше се
у бескрајно обиље живота и боја.
Духом својим, на тренутак, зауставио си вечност
осенивши Девојку – те Она роди Сина Беспочетног.
Занемео прах сам, у мору Твог стварања,
чудом ужаснут, окамењен,
пред капљом Твоје крви за мене проливеној.
као свици у небеској ноћи,
изројише се небројена бића небеска.
Над Бездан нагнуо си се
и он се расцепи на воду и земљу
пред Лицем Твојим,те набрекоше и распукоше се
у бескрајно обиље живота и боја.
Духом својим, на тренутак, зауставио си вечност
осенивши Девојку – те Она роди Сина Беспочетног.
Занемео прах сам, у мору Твог стварања,
чудом ужаснут, окамењен,
пред капљом Твоје крви за мене проливеној.
obegnem...