Uzalud napisana pesma
Nek me snađe sto sanđama,
nek me lomi sto aždaja
ako stobom opet budem
posle ovog stotog kraja.
Svaki nerv mi tegliš, kidaš,
srce greješ pa ga hladiš,
ranu stvoriš pa je vidaš,
savršeno sve to radiš.
Ubijaš me natenane,
na tihoj me pečeš vatri,
ja sam tigar pripitomljen
u cirkuskoj tvojoj šatri.
Zaklinjem se, al' ne vredi
da su došli zadnji dani
jer mene od tebe takve
nema ko da štiti, brani.
Ne ostaje ništa drugo
nego da te opet pustim
dok te divlju ne savladam
i nad tobom vlast učvrstim.
Nek me snađe sto sanđama,
nek me lomi sto aždaja
ako stobom opet budem
posle ovog stotog kraja.
Svaki nerv mi tegliš, kidaš,
srce greješ pa ga hladiš,
ranu stvoriš pa je vidaš,
savršeno sve to radiš.
Ubijaš me natenane,
na tihoj me pečeš vatri,
ja sam tigar pripitomljen
u cirkuskoj tvojoj šatri.
Zaklinjem se, al' ne vredi
da su došli zadnji dani
jer mene od tebe takve
nema ko da štiti, brani.
Ne ostaje ništa drugo
nego da te opet pustim
dok te divlju ne savladam
i nad tobom vlast učvrstim.
hahahah
