I ovo jutro sam ustala nasmejana.Mozda jer sam ga opet sanjala? Mozda jer previse mislim o tome da ce uskoro da dodje? Ne znam...ali,sve te sitnice nekako uspevaju da izmame osmeh na mom licu.S vremena na vreme uspem i da rastuzim sebe.Pomislim,mozda se previse nadam i mislim o tome,ali opet,uvek sam gajila velike nade za mnoge stvari u zivotu,sada se samo bojim da opet ne srusim ta nadanja u nesto bolje. Nekako mi nije izvodljivo da se probudim a da ne pomislim na njega. Da popijem jutranju kafu a da ne stvorim sebi sliku da je pijem s njim. Dok nocu snivam najlepse sne,i u snovima se cak smeskam,opet jedva cekam jutro,da poletim ka lap topu i ugledam njegovo ime na chatu. Nisu to stvari koje nekoga trebaju da cine srecnim,znam, ali meni mnogo znace. Ponekad me nervira sto se toliko vezujem za neke osobe,tesko je previse kada ta osoba posle nije kraj tebe,a jos teze mi pada pomisao da sve to jednog dana moze da nestane,i da se opet razocaram u sve. Sama sam kriva za to,priznajem! Mozda jer sam previse ljudi izgubila oko sebe,a bilo ih je previse? Mozda se samo plasim samoce,i istine da ako i njega izgubim,izgubicu i volju za zivotom? Nekako je on jedini koji mi daje neki motiv u ovom bednom zivotu,da se ipak izborim za sebe,i za nesto moje,da ustanem i pokrenem se,i ucinim svoj zivot lepsim. Samo je on taj koji me je podrzavao u nekim mojim najvecim glupostima,za koje su se mnogi smejali. Mozda ga zato i smatram posebnim,i drugacijim od drugih,mozda je upravo to razlog moje preoterecenosti njime? Ne valja se toliko vezati za nekoga,znam.Posle sta god da bude,ako ode od tebe,ili ga sam oteras,osecas se kao da ti je deo duse nestao,a pola srca puklo na najstinije komade. Tu je moja najveca greska,sto se ne trudim da stvorim idealnu vezu,vec da najpre popravim neke stvari koje ce uticati na nas odnos. Mozda to i nije greska? Mozda samo zelim da izgradim poverenje izmedju nas,i da sve te sitnice koje nam smetaju jedno kod drugo,popravim i promenim na bolje. Valjda se to smatra idealnom vezom... Ne znam,da li se pod sve te ideale ubraja i ta nervoza i usamljenost koju osecam kada nije tu? Mozda je to neki novi,skiveni ideal,koji osecaju zaljubljene osobe, osobe koje previse vole,i cekaju da ponovo zagrle svoju voljenu osobu? Sta god da je,to je veoma cudan i zanimljiv ideal s moje tacke gledista,koji ne treba kriti od drugih. Ipak,ljubav je kriva za to,pa zato je valjda i tako poseban ...
