Uvrede

Nije mi se desilo da me neko bas u lice izvredja. Nisam sigurna kako bih reagovala, verovatno zavisi od toga ko me vredja i zasto me vredja....pa i kojim recima me vredja. Ne bih imala isti pristup prema svakome.
Desavalo mi se da osecam da me neko vredja i tada ne reagujem jer mislim da sam tu ja sama nebitna. Mnogo je vaznija njegova potreba da kaze to sto zeli da kaze...a samo on zna odakle crpi tu potrebu. Verujem da povod i motiv nisu u korelaciji....slucajne uvrede ne racunam i ne primecujem.
 
Ne mogu sad da se setim, ali sam negde otoič pročitao da majka bije malu
decu da ne larmaju dok traje "Sulejman".....!
I to u sred Srbije....
A, obaška što im ispomerala užinu i večeru.


Jebbo je Sulejman !
 
Siva:
Da li vam se kad desilo da vas neko otvoreno uvredi, nimalo uvijeno? Kako odgovarate na njih, da li uopšte odgovarate?
Kliknite za proširenje...

Podnesem stoički. Zeznuto je to u mom karakteru, tek kasnije neke stvari mi dolaze na filtriranje, znate. Ono, pojedem gov*o u sekundi, a svarujem ga ono malo - godinama, avaj.

Ne odgovarm. Ispod mi je časti. Ali kako mi je bilo izdržati, ne pitajte. Izjedala sam se, ždrala godinama, svaki put kada sam se pogledala u ogledalo, mogla sam naprosto da "čujem" ton kojim je nešto izgovoreno ili da se setim početka neke poruke, kako nešto napisano je. To moj um nije nikada svario niti pojeo. Samo pohranio u neku fiJočicu svog uma lepog i izdržljivog, da ne dobijem nervi slom tada.

Da odgovorim? A šta da odgovorim, kada tako nešto ni pas s maslom ne bi u životu pojeo makar crkao gladan. Šta da odgovorim? Šta...pitam ja vas, šta...a da se čovek ne spusti na isti nivo, da ne postane isti zlotvor i kočijaš poganog jezika. Šta...šta...Ništa.

U životu to nisam čula. Ni pre ni posle.

Hvala .

:bye:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top