- Poruka
- 9.445
Увођењем „реалног“ пореза на некретнине, држава би грађане приморала да се ослободе терета имовине и продају своје станове, а онда да у њима као подстанари живе до краја живота
Да у Београду из неба плаха киша падне, ниђе не би на земљицу пала, већ на добре стручњаке и саветнике из Европске уније и САД. Експерти ММФ-а и Светске банке, бриселски високи чиновници, амерички војни инструктори, француски лекари без граница, аустријски аналитичари, британски консултанти, немачки ревизори и хашки судски прогонитељи… сви се просто тркају ка кабинетима наших министара у Немањиној, али и ка другим владиним и невладиним мрежама. Понекад се бринем да ли ће (и како) Милица Делевић и Божидар Ђелић успети да поднесу зуј тих ројева који се око њих купе? И како да им, узгред, дају онолике хиљаде лепих и паметних одговора?
НОВЕ ЕВРОПСКЕ ВРЕДНОСТИ
Неке ће можда зачудити што ЕА експерти уопште не инсистирају на увођењу вредности старе Европе – институтима својине, одговорности у извршавању обавеза и просторном реду. Али ће просто кликтати од среће после сваког успелог покушаја увођења „нових вредности“ – бирократизације која опонаша ЕУ простор, геј параде и деструкције традиционалних вредности. Ко зна шта ћемо још дочекати, само ако умемо да чекамо, мада је и чекање, за разлику од гледања, у Србији постала опасна активност.
Резултати евроатлантских препорука више су него очигледни. Стотине (можда и хиљаду) закона годишње изгласава се у Парламенту, а владиним уредбама и инструкцијама ни броја се не зна. По количини закона, агенција, секретаријата и савета, све смо ближе статусу кандидата за Унију! Број невладиних организација достигао је, такође, завидан ниво. У њима је нашло ухлебљење хиљаде евроатлантских активиста, па је створена солидна база за сејање оптимизма и позитивних перцепција оних европских вредности по којима Србија треба да прихвати улогу сиромашне, обесправљене и сатанизоване периферије Уније. Приметићете и да је терет финансирања мреже невладиних организација постепено пребачен са иностраних хуманитарних организација сорошевског типа, на буџет – тј. на пореске обвезнике.
ТЕРЕТ ИМОВИНЕ
По чврстини правног поретка, просторном реду, економским слободама и конкурентности, Србија постаје све заосталија и све сличнија некој јужноамеричкој банана-земљи из средине 20. века. Чак и када би глобални господари показали болећивост, па у публикацији Светског економског форума „поклонили“ Србији бољу оцену на ранг листи конкурентности (где сваке године падамо све ниже), не би могло остати незапажено да српска привреда губи позиције на међународном тржишту, упркос огромним, ванредним и необновљивим, финансијским приливима (због задуживања и продаје ресурса).
Пошто је приватизација предузећа окончана жељеним резултатима, а огроман број радника остао на улици (да би вршио притисак на све нижи и нижи ниво надница), дошло је време да се размисли и о „приватизацији“ стамбених зграда, шума, вода и земљишта.
ПОРЕСКА ДОСЕТКА
Режим Слободана Милошевића пренео је корисницима станова (уз незнатну накнаду) друштвену својину над стамбеним простором, па је демократским властима оставио тежак проблем – како по багателним ценама евроатлантским тајкунима предати зграде и станове, изграђене у периоду владавине омражених комуниста? За „Телеком“ и банке, дабоме, није било проблема. Они су власништво које је држава наследила од комуниста, па су их западним пријатељима могле теслимити будзашто, без гриже савести, али ваљда уз пристојне (личне) напојнице у милионима евра и уз евроамерички сертификат о заслугама у борби против корупције. Међутим грађани, замислите, нису вољни да будзашто продају стамбени простор у којем живе, и ето нове невоље за социјално одговорну власт.
Варате се ако мислите да евроатлантски комбинатори и за овај случај немају решење. Увођењем „реалног“ пореза на имовину, проблем би нестао сам од себе. Огроман број породица стравично је осиромашио. Оне су се некада могле сматрати имућним (сталан приход, стан, летовање, лечење, школовање и сл), а данас својим приходима тешко могу да покрију трошкове хране, грејања, хигијене и одевања. Остале су им, међутим, некретнине – станови (некима и викендице) из периода када су очајнички жудили за будућим капиталистичким благостањем, које су имали среће да дочекају.
ВАНБУЏЕТСКИ ЕФЕКТИ
Увођењем пореза, социјално одговорна држава би грађане приморала да се ослободе терета имовине и продају своје станове, пошто им приходи не дозвољавају да плаћају прописане дажбине. Ако се узме у обзир да би број власника који не могу да поднесу порески терет био велики, природно је да би цена некретнина знатно пала, нарочито у овом кризном периоду. То би омогућило евроатлантском капиталу (домаћем и страним) да по „приступачним“ ценама откупи некретнине, а невесело становништво би могло да изнајми своје станове и без проблема (и пореза) у њима станује до краја живота.
ЕА ментори би тада могли да поставе домаћој власти нови задатак – увођење пореза на шумско и пољопривредно земљиште – осим за латифундисте, пошто они треба највише да допринесу извозу пољопривредних производа. Е, тамо вас чекамо!
Пише Данијел Цвјетићанин
http://www.pecat.co.rs/2011/04/samo-vas-cekamo/
---------------
Шта нам је чинити да спречимо нову пљачку и отимачину режима?
Да у Београду из неба плаха киша падне, ниђе не би на земљицу пала, већ на добре стручњаке и саветнике из Европске уније и САД. Експерти ММФ-а и Светске банке, бриселски високи чиновници, амерички војни инструктори, француски лекари без граница, аустријски аналитичари, британски консултанти, немачки ревизори и хашки судски прогонитељи… сви се просто тркају ка кабинетима наших министара у Немањиној, али и ка другим владиним и невладиним мрежама. Понекад се бринем да ли ће (и како) Милица Делевић и Божидар Ђелић успети да поднесу зуј тих ројева који се око њих купе? И како да им, узгред, дају онолике хиљаде лепих и паметних одговора?
НОВЕ ЕВРОПСКЕ ВРЕДНОСТИ
Неке ће можда зачудити што ЕА експерти уопште не инсистирају на увођењу вредности старе Европе – институтима својине, одговорности у извршавању обавеза и просторном реду. Али ће просто кликтати од среће после сваког успелог покушаја увођења „нових вредности“ – бирократизације која опонаша ЕУ простор, геј параде и деструкције традиционалних вредности. Ко зна шта ћемо још дочекати, само ако умемо да чекамо, мада је и чекање, за разлику од гледања, у Србији постала опасна активност.
Резултати евроатлантских препорука више су него очигледни. Стотине (можда и хиљаду) закона годишње изгласава се у Парламенту, а владиним уредбама и инструкцијама ни броја се не зна. По количини закона, агенција, секретаријата и савета, све смо ближе статусу кандидата за Унију! Број невладиних организација достигао је, такође, завидан ниво. У њима је нашло ухлебљење хиљаде евроатлантских активиста, па је створена солидна база за сејање оптимизма и позитивних перцепција оних европских вредности по којима Србија треба да прихвати улогу сиромашне, обесправљене и сатанизоване периферије Уније. Приметићете и да је терет финансирања мреже невладиних организација постепено пребачен са иностраних хуманитарних организација сорошевског типа, на буџет – тј. на пореске обвезнике.
ТЕРЕТ ИМОВИНЕ
По чврстини правног поретка, просторном реду, економским слободама и конкурентности, Србија постаје све заосталија и све сличнија некој јужноамеричкој банана-земљи из средине 20. века. Чак и када би глобални господари показали болећивост, па у публикацији Светског економског форума „поклонили“ Србији бољу оцену на ранг листи конкурентности (где сваке године падамо све ниже), не би могло остати незапажено да српска привреда губи позиције на међународном тржишту, упркос огромним, ванредним и необновљивим, финансијским приливима (због задуживања и продаје ресурса).
Пошто је приватизација предузећа окончана жељеним резултатима, а огроман број радника остао на улици (да би вршио притисак на све нижи и нижи ниво надница), дошло је време да се размисли и о „приватизацији“ стамбених зграда, шума, вода и земљишта.
ПОРЕСКА ДОСЕТКА
Режим Слободана Милошевића пренео је корисницима станова (уз незнатну накнаду) друштвену својину над стамбеним простором, па је демократским властима оставио тежак проблем – како по багателним ценама евроатлантским тајкунима предати зграде и станове, изграђене у периоду владавине омражених комуниста? За „Телеком“ и банке, дабоме, није било проблема. Они су власништво које је држава наследила од комуниста, па су их западним пријатељима могле теслимити будзашто, без гриже савести, али ваљда уз пристојне (личне) напојнице у милионима евра и уз евроамерички сертификат о заслугама у борби против корупције. Међутим грађани, замислите, нису вољни да будзашто продају стамбени простор у којем живе, и ето нове невоље за социјално одговорну власт.
Варате се ако мислите да евроатлантски комбинатори и за овај случај немају решење. Увођењем „реалног“ пореза на имовину, проблем би нестао сам од себе. Огроман број породица стравично је осиромашио. Оне су се некада могле сматрати имућним (сталан приход, стан, летовање, лечење, школовање и сл), а данас својим приходима тешко могу да покрију трошкове хране, грејања, хигијене и одевања. Остале су им, међутим, некретнине – станови (некима и викендице) из периода када су очајнички жудили за будућим капиталистичким благостањем, које су имали среће да дочекају.
ВАНБУЏЕТСКИ ЕФЕКТИ
Увођењем пореза, социјално одговорна држава би грађане приморала да се ослободе терета имовине и продају своје станове, пошто им приходи не дозвољавају да плаћају прописане дажбине. Ако се узме у обзир да би број власника који не могу да поднесу порески терет био велики, природно је да би цена некретнина знатно пала, нарочито у овом кризном периоду. То би омогућило евроатлантском капиталу (домаћем и страним) да по „приступачним“ ценама откупи некретнине, а невесело становништво би могло да изнајми своје станове и без проблема (и пореза) у њима станује до краја живота.
ЕА ментори би тада могли да поставе домаћој власти нови задатак – увођење пореза на шумско и пољопривредно земљиште – осим за латифундисте, пошто они треба највише да допринесу извозу пољопривредних производа. Е, тамо вас чекамо!
Пише Данијел Цвјетићанин
http://www.pecat.co.rs/2011/04/samo-vas-cekamo/
---------------
Шта нам је чинити да спречимо нову пљачку и отимачину режима?