- Poruka
- 10.700
- autorski tekst -
Istina, što se tiče trenutnog političkog dešavanja, bolje reći previranja, pregrupisavanja, prestrojavanja i sl. nema trećega, ali obadva predložena rešenja nisu moja opcija iz razloga: oba pola su zla, banda, mafija, rulja i sl. i za takve samo budala može da glasa. I jedna i druga banda želi dobro, ali samo sebi i svojim najbližim sledbenicima i njima Srbi i Srbija ne znače ništa - nikada i nisu bili u fokusu njihovog interesovanja. Njih, obadva ta mafijaška pola, po svemu potpuno ista - ista retorika, ista "kultura", isto "obrazovanje", isti, naravno, "uglađeni" maniri ponašanja i isti mentori, tuđinski zlotvori koji čine sve da Srbije i Srba zauvek nestane. Nisam lično nikada protiv bilo čega, naročito ne nasilnim sredstvima, ruljom, provokativnošću, cinizmom (sprdnjom, kako neki polupismeni novinari nameću kao izraz i jedinu opciju precepcije »prebogate, predivne srpske«, frazeologije), vređanjem, kukavičkim podmetanjem, lažima i vulgarnošću, uvek sam za, a ako nemam izbora, nemam nameru da podržim bilo koga, onda se apsolutno indiferentan, boli me uvo za sve, i u tim trenucima zaronem duboko u svoje misli, prepustim se starim knjigama, da me spopadnu ne dozvoljavam brigama i činim sve da bih pronašao svetlost na kraju tunela – onu spasonosnu treću opciju.
Dakle, da ne bude nikakve zabune, ne mogu da budem, nikada više, za Aleksandra Vučića, ko me jednom izda za mene zauvek ostane smrdljiva pi-zda, ali ne mogu da budem ni protiv njega iz sledećih razloga:
1. njega je neko na demokratski, legalni i legitimni način izabrao za funkciju predsednika Srbije,
2. njegov mandat i način kako mora da postupa, predstavlja Srbe i Srbiju, utvrđen je Ustavom Srbije, kao što je Ustavom i normirano kako i zbog čega može da se opozove i šta biva posle opoziva,
3. ne može, naročito ne u demokratski uređenim i pravno određenim društvenim zajednicama (čitaj: država, u konkretnom slučaju) da, suprotno Ustavu Republike Srbije, to zlo nas je već zadesilo 5-tog oktobra, potonuli smo kao bušna lađa zbog toga i nešto slično nam se, nikada više ne sme dogoditi, bolčje da nas umesto toga grom pogodi, ako smo pametni, rulja, mafija, narkomanski klanovi, razularena masa bezumnika i nečija, tuđinska i prema Srbima i Srbiji neprijateljska, »peta kolona«, makar se ona nazivala i »Savez za Srbiju«, da smenjuje i nameće predsednika Srbije na način rulje, razularene mase, mafije, naročito ne na nasilni način kako takvi jedino i funkcionišu …
Nisam ni protiv »NATO – Saveza za Srbiju« iz razloga što:
1. tu i takvu demokratiju smo već imali i jedva preživeli,
2. ti su vladali od 5-tog oktobra 2000 – do 2012. godine i Srbima i Srbiji, svako je to osetio na sopstvenoj grbači, bilo najgore, jedva smo te štetočine preživeli,
3. rekoh da nisam ni protiv takvih, naročito ne želim da se sa njima obračunavamo njihovim »demokratskim, kulturnim i finim« sredstvima, ali da takve podržim to nikada neće da se desi,
4. istina, da opet ne bude zabune, ako govorimo konkretno o čoveku koji će na najbolji način predstavlja Srbe i Srbiju, predsednik Srbije, veoma rado bih podržao, to bi bio moj izbor i moje ZA, dozorele vrhunske intelektualce, ljudine enciklopedije, moralne vertikale, vrhunski obrazovane, iskustvom i činjenjem potvrđene, ostvarene i dokazane, uvek dobronamerne i uvek kulturne ljudske gromade, ne gledajući na to kojoj političkoj opciji pripadaju a la: prof. dr Nikola Selaković. Milorad Vučelić, Milomir Marić …, a naročito one koji su uvek bili iznad politike, ljudine koje u dušu poznajem i za koje bih dao ruku u vatru, moje bogoslovske drugare : prof. dr Mitar Krejić, dugogodišnji dekan i osnivač Univerziteta u Novom sadu, naravno,moralnijeg čoveka do sada nisam susreo, Jovana Petkovića, dugogodišnji rektor bogoslovije »Sveti Arsenije Sremac u Sremskim Karlovcima i, naravno, moja malenkost, od mene, bež lažne skromnosti, boljega nema i niko kao moja malenksot ne bi tako dosledno predstavljao, uvek i na Svakom mestu, Srbe i Srbiju,
5. dakle, to je naša tužna i ružna istina, trenutno, to ni »NATO – Savez za Srbiju« ne krije, ne sme, nigde i nikada, da bude jedina opcija da smo PROTIV nekoga, već uvek mora da postoji zdravorazumana alternativa i opcija za koju se glasa,
6. ko-god za mesto predsednika Srbije predloži nekoga koje sam sam predložio istog trena može da računa na moju podršku, ali niko od mene, nisam od onih za čiju se podršku licitira na način: »Prvi, drugi, treći put - PRODANO!«, moj obraz nikada neće da bude eksponat licitacije, neće da dobije podršku da se sadašnji predsednik Srbije, za kojeg nisam i nikada neću da budem, iz razloga koje sam naveo, zameni suprotno Ustavu Republike Srbije i »zakonima« i na način mafije, razularene rulje, naročito ne na nasilni način, kako takvi jedino i funkcionišu i, naravno,
7. normalni, naročito ne lepo vaspitani, vrhunski obrazovani, kulturni i dobronamerni, nikada neće da stanu izza opcije PROTIV, uvek će da budu ZA, a ako te opcije nema »na meniju« oni je izmisle, stvore i oblikuju u skladu sa svojim znanjem, iskustvomi i dobrim, opšte korisim, namerama …
Što se tiče jedine primedbe »NATO – Savez za Srbiju«, time dokazuju moji veličinu, nekompromitovanost i doslednost i njihove laži, mojoj malenkosti na način a la:
Želim, pošto sam filolog i filozof po obrazovanju, zvanju, u srcu i duši, želim najpre, kako mi i dolikuje da »posrbim« taj latinski izraz kako bi ga svi lakše razumeli i shvatili koliko lažu oni koji mi nešto tako kukavički podmeću…
Dakle sam izraz » eksponirati – je glagol: ima jedno od sledećih značenja: izložiti, izlagati, prikazati, objasniti; sam izraz je nastao od: (eksponát), lat. expōnatus ("(nešto) izloženo, prikazano, pokazano i sl.)
Neka mi neko navede, jedan jedini slučaj gde me je neko video kako se to »eksponiram sa Sendvičarem« ? U Srbiju nisam nogom kročio već dve decenije i suludo je meni kukavički to podmetati…To bi bilo u suprotnosti sa mojim samopoštovanje, samodokazivanje i načinom života, jer sve suprotno tome bi me lično dovelo i nedođiju krivog usmerenja, lutanje i gubljenja samoga sebe… Istina danas je sve javno, što javnije to bolje, ali nikada od mene nećete dočekati da me vidite onakav kakav nisam i da istinu zamenim lažima, moral nemoralom, obrazovanje bezumljem, poštovanje sa provokativnošću i kulturni vokabular sa vulgarnošću …
Krstan Đ. Kovjenić
Istina, što se tiče trenutnog političkog dešavanja, bolje reći previranja, pregrupisavanja, prestrojavanja i sl. nema trećega, ali obadva predložena rešenja nisu moja opcija iz razloga: oba pola su zla, banda, mafija, rulja i sl. i za takve samo budala može da glasa. I jedna i druga banda želi dobro, ali samo sebi i svojim najbližim sledbenicima i njima Srbi i Srbija ne znače ništa - nikada i nisu bili u fokusu njihovog interesovanja. Njih, obadva ta mafijaška pola, po svemu potpuno ista - ista retorika, ista "kultura", isto "obrazovanje", isti, naravno, "uglađeni" maniri ponašanja i isti mentori, tuđinski zlotvori koji čine sve da Srbije i Srba zauvek nestane. Nisam lično nikada protiv bilo čega, naročito ne nasilnim sredstvima, ruljom, provokativnošću, cinizmom (sprdnjom, kako neki polupismeni novinari nameću kao izraz i jedinu opciju precepcije »prebogate, predivne srpske«, frazeologije), vređanjem, kukavičkim podmetanjem, lažima i vulgarnošću, uvek sam za, a ako nemam izbora, nemam nameru da podržim bilo koga, onda se apsolutno indiferentan, boli me uvo za sve, i u tim trenucima zaronem duboko u svoje misli, prepustim se starim knjigama, da me spopadnu ne dozvoljavam brigama i činim sve da bih pronašao svetlost na kraju tunela – onu spasonosnu treću opciju.
Dakle, da ne bude nikakve zabune, ne mogu da budem, nikada više, za Aleksandra Vučića, ko me jednom izda za mene zauvek ostane smrdljiva pi-zda, ali ne mogu da budem ni protiv njega iz sledećih razloga:
1. njega je neko na demokratski, legalni i legitimni način izabrao za funkciju predsednika Srbije,
2. njegov mandat i način kako mora da postupa, predstavlja Srbe i Srbiju, utvrđen je Ustavom Srbije, kao što je Ustavom i normirano kako i zbog čega može da se opozove i šta biva posle opoziva,
3. ne može, naročito ne u demokratski uređenim i pravno određenim društvenim zajednicama (čitaj: država, u konkretnom slučaju) da, suprotno Ustavu Republike Srbije, to zlo nas je već zadesilo 5-tog oktobra, potonuli smo kao bušna lađa zbog toga i nešto slično nam se, nikada više ne sme dogoditi, bolčje da nas umesto toga grom pogodi, ako smo pametni, rulja, mafija, narkomanski klanovi, razularena masa bezumnika i nečija, tuđinska i prema Srbima i Srbiji neprijateljska, »peta kolona«, makar se ona nazivala i »Savez za Srbiju«, da smenjuje i nameće predsednika Srbije na način rulje, razularene mase, mafije, naročito ne na nasilni način kako takvi jedino i funkcionišu …
Nisam ni protiv »NATO – Saveza za Srbiju« iz razloga što:
1. tu i takvu demokratiju smo već imali i jedva preživeli,
2. ti su vladali od 5-tog oktobra 2000 – do 2012. godine i Srbima i Srbiji, svako je to osetio na sopstvenoj grbači, bilo najgore, jedva smo te štetočine preživeli,
3. rekoh da nisam ni protiv takvih, naročito ne želim da se sa njima obračunavamo njihovim »demokratskim, kulturnim i finim« sredstvima, ali da takve podržim to nikada neće da se desi,
4. istina, da opet ne bude zabune, ako govorimo konkretno o čoveku koji će na najbolji način predstavlja Srbe i Srbiju, predsednik Srbije, veoma rado bih podržao, to bi bio moj izbor i moje ZA, dozorele vrhunske intelektualce, ljudine enciklopedije, moralne vertikale, vrhunski obrazovane, iskustvom i činjenjem potvrđene, ostvarene i dokazane, uvek dobronamerne i uvek kulturne ljudske gromade, ne gledajući na to kojoj političkoj opciji pripadaju a la: prof. dr Nikola Selaković. Milorad Vučelić, Milomir Marić …, a naročito one koji su uvek bili iznad politike, ljudine koje u dušu poznajem i za koje bih dao ruku u vatru, moje bogoslovske drugare : prof. dr Mitar Krejić, dugogodišnji dekan i osnivač Univerziteta u Novom sadu, naravno,moralnijeg čoveka do sada nisam susreo, Jovana Petkovića, dugogodišnji rektor bogoslovije »Sveti Arsenije Sremac u Sremskim Karlovcima i, naravno, moja malenkost, od mene, bež lažne skromnosti, boljega nema i niko kao moja malenksot ne bi tako dosledno predstavljao, uvek i na Svakom mestu, Srbe i Srbiju,
5. dakle, to je naša tužna i ružna istina, trenutno, to ni »NATO – Savez za Srbiju« ne krije, ne sme, nigde i nikada, da bude jedina opcija da smo PROTIV nekoga, već uvek mora da postoji zdravorazumana alternativa i opcija za koju se glasa,
6. ko-god za mesto predsednika Srbije predloži nekoga koje sam sam predložio istog trena može da računa na moju podršku, ali niko od mene, nisam od onih za čiju se podršku licitira na način: »Prvi, drugi, treći put - PRODANO!«, moj obraz nikada neće da bude eksponat licitacije, neće da dobije podršku da se sadašnji predsednik Srbije, za kojeg nisam i nikada neću da budem, iz razloga koje sam naveo, zameni suprotno Ustavu Republike Srbije i »zakonima« i na način mafije, razularene rulje, naročito ne na nasilni način, kako takvi jedino i funkcionišu i, naravno,
7. normalni, naročito ne lepo vaspitani, vrhunski obrazovani, kulturni i dobronamerni, nikada neće da stanu izza opcije PROTIV, uvek će da budu ZA, a ako te opcije nema »na meniju« oni je izmisle, stvore i oblikuju u skladu sa svojim znanjem, iskustvomi i dobrim, opšte korisim, namerama …
Što se tiče jedine primedbe »NATO – Savez za Srbiju«, time dokazuju moji veličinu, nekompromitovanost i doslednost i njihove laži, mojoj malenkosti na način a la:
Želim, pošto sam filolog i filozof po obrazovanju, zvanju, u srcu i duši, želim najpre, kako mi i dolikuje da »posrbim« taj latinski izraz kako bi ga svi lakše razumeli i shvatili koliko lažu oni koji mi nešto tako kukavički podmeću…
Dakle sam izraz » eksponirati – je glagol: ima jedno od sledećih značenja: izložiti, izlagati, prikazati, objasniti; sam izraz je nastao od: (eksponát), lat. expōnatus ("(nešto) izloženo, prikazano, pokazano i sl.)
Neka mi neko navede, jedan jedini slučaj gde me je neko video kako se to »eksponiram sa Sendvičarem« ? U Srbiju nisam nogom kročio već dve decenije i suludo je meni kukavički to podmetati…To bi bilo u suprotnosti sa mojim samopoštovanje, samodokazivanje i načinom života, jer sve suprotno tome bi me lično dovelo i nedođiju krivog usmerenja, lutanje i gubljenja samoga sebe… Istina danas je sve javno, što javnije to bolje, ali nikada od mene nećete dočekati da me vidite onakav kakav nisam i da istinu zamenim lažima, moral nemoralom, obrazovanje bezumljem, poštovanje sa provokativnošću i kulturni vokabular sa vulgarnošću …
Krstan Đ. Kovjenić
