I znala sam je...neko sjajna osoba,dobronamerna,neko ko ulepsa dan svakome,znao je dan ili ceo zivot,neponovljiva,sa obrisima tuge u ocima koje nikad niko nece videti,jer tugu podeliti ne moze...dobar prijatelj,sestra,cerka,unuka,nekada njima i najbolja devojka...i sada nije znala, kako dalje ostati med, a da on shvati sve...i da razume..i da jedan korak napravi..i reci bi sa usana sisle sve i priznale...samo hrabri i sretni,znaju to...i pitala se,da li vredi ...ili je to ipak masta,ili surova stvarnost..da oni nikada ne vide koliko zivot pravi moze da im bude majka ili je ona uvek ta,medju njima..pogresna, a zapravo ona prava?Da li takvi koji ne prepoznaju to u njoj, da li zasluzuju pogresne onda u zivotu ili prave?A,zapravo znala je odgovor...jer ko tuzan nije bio,ne zna sta je radost..i ko pelen nije gutao,ne zna sta je slad..i ako pored toga ne "vidi" taj neko,mozda ipak ona bira pogresne,dok je tamo negde u snovima,onaj pravi...a mozda je njemu sudbina ipak, da bude biran...
