У лавиринту садашње цивилизације, у опиту аскетске, литургијске, политичке и социолошке стварности, веома је тешко наћи оно апостолско „разликовање духова“, односно, прави ум, благодатно расуђивање, које ће бити на општу корист а не дело пристрасности или само личног интереса. У свим тим рекама, бујицама, и вртлозима пристрасности, треба се кретати умом тако да се човек ни о један гребен не судари, нити да се са целом реком поистовети на штету Царства Небеског.
Крв треба пролити да би човек нашао прави ум и праву истину. Јер ниједан догађај није никада исти и ни са једним човеком се не може говорити исто. И када нови дан сване ни са оним који нам је стално у близини. Увек је све ново и увек све изнова захтева нову одговорност и преиспитивање а самим тим и делање.
Крв треба пролити да би човек нашао прави ум и праву истину. Јер ниједан догађај није никада исти и ни са једним човеком се не може говорити исто. И када нови дан сване ни са оним који нам је стално у близини. Увек је све ново и увек све изнова захтева нову одговорност и преиспитивање а самим тим и делање.