Utjeha

a zasto zelis zaborav? pogotovu ako ti je to bio neko neizmerno vazan?
ne moze se ubrzati..ali moze se doci do toga da shvatis sta ti je ta osoba znacila...da shvatis zasto je izgubljena..(nisi navela kako...ako je fizicki gubitak,mislim na smrt...onda mi je zao zaista, na to se ne utice) ali ako je bilo koji drugaciji gubitak u pitanju...razmisli zasto je do toga doslo...razmisli o sebi i zasto toliko zalis...i za cim
 
zendeli:
U trenucima svojih najvecih gubitaka i bolova cim se tjesite?Postoji li nesto sto moze da ubrza zaborav a da nije neka hemija?Danima tragam za tim ali ne nalazim nacin,Mozda mi neko od vas ukaze kako preboljeti gubitak nekoga ko ti je bo neizmjerno vazan u zivotu,
Kliknite za proširenje...

zao mi je :zag:
samo vreme donosi olaksanje...al i to ide jako sporo...
puno razmisljam o tome da moji roditelji ne mogu da zive vecno.posto smo jako vezani i komuniciramo svakodnevno po nekoliko puta,mislim da cu pokusati da se zavaram pisuci im svakodnevno mejlove
 
smokva:
zao mi je :zag:
samo vreme donosi olaksanje...al i to ide jako sporo...
puno razmisljam o tome da moji roditelji ne mogu da zive vecno.posto smo jako vezani i komuniciramo svakodnevno po nekoliko puta,mislim da cu pokusati da se zavaram pisuci im svakodnevno mejlove
Kliknite za proširenje...

Ajde bre smoki, ko još piše mejlove? Otvori im lažni profil.:lol:

Ovo nije spam, samo pokušaj da se zendeli razveseli, makar na trenutak. :cmok:
 
zendeli:
zdravo je isplakati se znam,ali ja ni to ne mogu,ne zelim zaboraviti trazim nacin da prezivim gubitak brata.
Kliknite za proširenje...

plakanje ne pomaze, toliko...a uteha...je ono sto ste imali, i sto zauvek nosis sa sobom...i budi svesna da bi njemu bilo izuzetno tesko da te vidi slomljenu...seti se toga kad se budes osetila slabom...da ta ljubav njegova jos uvek postoji...ti je u sebi nosis, i zbog toga, zbog te ljubavi, vredi ustati i preziveti
 
Nekada sam se tešio da nisam jedini, odnosno da ima istih ili čak sto puta gorih od mene. U novije vreme, kad god mi treba neka uteha tu je moj otac. Njemu ispričam problem i on mi tu ne samo da pruži utehu, već mi i da po koji koristan savet. Prijaju mi te priče. Prijale su mi i priče sa tetkom svojevremeno, iako smo se oko malo čega uspeli da se složimo. Priča sa pravim osobama mnoge oči otvara i mnoge rane leči
 
zendeli:
zdravo je isplakati se znam,ali ja ni to ne mogu,ne zelim zaboraviti trazim nacin da prezivim gubitak brata.
Kliknite za proširenje...
Uf , dobro da se nisam zaletio . Mislio sam da je u pitanju nesretna ljubav pa da napravim malo zafrkancije .
Ovako ne znam sta da kazem . I meni je pre par godina umrla mladja sestra . Ne smijes se osamiti , to
je najvaznije .
 
zendeli:
U trenucima svojih najvecih gubitaka i bolova cim se tjesite?Postoji li nesto sto moze da ubrza zaborav a da nije neka hemija?Danima tragam za tim ali ne nalazim nacin,Mozda mi neko od vas ukaze kako preboljeti gubitak nekoga ko ti je bo neizmjerno vazan u zivotu,
Kliknite za proširenje...
Zaboraviti ne mozes ali mozes nauciti sa tim da zivis..
Dok to ne uspes..najbolje je da sebe zaposlis u smislu
da nesto kreativno radis i time skrenes misli u drugom smeru
jer je zaista tacno ono to kazu :Zivot tece dalje i Posle kise dolazi Sunce
 
samo vrijeme
nema nista osim toga
i ne postane lakse nego samo...rjedje
kad se sjetim bude kao da je bilo jucer
nije bio mlad covjek u pitanju vec neko ko je zivot prozivio do maksimuma
utoliko je prica razlicita od tvoje
al je bio moj djed i umro je na tezak nacin
zapravo, to je ono sto me najvise boli
ne sam gubitak, to je bilo neminovno, vec nacin
i sto sam tu bila nemocna
 
pokusaj naci snagu u tome da sigurno ima i drugih koji su u zalosti i kojima je potrebna tvoja snaga i tvoja uteha.ako su ti zivi roditelji,njima sada treba podrska,treba neko da ih bodri da nastave zivot dalje
strasno je kada izgubimo bracu i sestre,ali nikome nije teze nego roditeljima kad izgube dete.
dopustio sebi vreme za tugu i zalost,ali nemoj da to predugo traje.
 
zendeli:
U trenucima svojih najvecih gubitaka i bolova cim se tjesite?Postoji li nesto sto moze da ubrza zaborav a da nije neka hemija?Danima tragam za tim ali ne nalazim nacin,Mozda mi neko od vas ukaze kako preboljeti gubitak nekoga ko ti je bo neizmjerno vazan u zivotu,
Kliknite za proširenje...

Ne bih da pametujem, ali mislim da je najoptimalnija kombinacija svega ovoga sto ovi ljudi predlazu, ne treba bezati ni od hemije koja ce te privremeno smiriti i odagnati ti bol, a svakako da treba potraziti drustvo, i to onih osoba koje te najbolje razumeju, koji ce te prihvatiti i kada osetis potrebu da otcutis i otplaces kraj njih, koji te nece gusiti pricom kad te savlada tuga, a koji ce ti biti i sagovornici kad ti navru secanja na momente provedene sa osobom koju si izgubila.
 
Najbolje je ako mozes da skrenes misli na nesto pozitvno i lepo :zag: Da se bavis necim sto te izgradjuje i raduje :D i tako nemas vremena da mislis o tome :)

Nije lako, imam drugaricu koja je imala istu situaciju : (
 
Ni ja se ne bih libila hemije, naravno u konsultaciji sa lekarom, ako bol postane nepodnosljiv i pocne da se odrazava na obavljanje dnevnih obaveza.
Ja sam uvek imala kolapse i padove celog sistema kad sam gubila drage ljude, a to ipak nisu bili najblizi, roditelji ili sestra. Pomesano sa grizom savescu... Ne znam kako treba, ne mogu ni da zamislim tu situaciju. Danas mislim da se treba drzati dnevnih ritala, rada, prijatelja, i pricati o secanju, ne cuvati ga za sebe u strahu ga ne bi pricom omalovazila.
Jako mi je zao zbog gubitka... :(
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top