"Uteha"

[smaki*]

Imate neki veliki problem koji vas baš muči i preokupira. Ljudi iz vaše okoline primećuju da se nešto dešava sa vama i krenu sa "tešenjem" u stilu - nije to ništa (da nije ništa, ne biste se jeli od muke).

Npr, imate neki ljubavni problem, patiite zbog određene osobe i tu se nađe neko ko će reći - ti si lud/a, naići će bolji/a, lepši/a, pametniji/a... Ili, ostali ste bez posla, nalazite se u teškoj finansijskoj situaciji, brinete za egzistenciju porodice i sl, a nađe se neko ko će vam reći nešto u stilu - ma šta te briga, naći ćeš drugi, bolji, plaćeniji posao....
Situacije mogu biti bilo koje vam u određenom vremenskom periodu zadaju probleme, ne moraju biti ljubavne ili poslovne.

Moje pitanje je sledeće - da li vas ovakve utehe nerivaraju ili vam pomažu?

Iako nas je iskustvo naučilo da se stvari menjaju, situacije popravljaju ili nam vremenom postaju manje bitne, šta je sa onim trenucima kad su problemi na vrhuncu? Nekako imam utisak da čovek "nema pravo" da pati kad mu je najteže, kao da mora stalno da bude dobro raspoložen. Da li ovakve utehe navode na potiskivanje problema?

Da naglasim da to nije obično - biće bolje, već potpuno obezvređivanje (ne pada mi trenutno bolja reč na pamet) datog problema od strane tešitelja.

 

[marixa]

Nisam veliki ljubitelj uteha i tešenja, najviše volim da pronadjem utehu u svojoj glavi. Uteha ne može da promeni nastalu situaciju, može na trenutak da skrene misli sa problema, ali ne daje trajno rešenje. Jedine utehe koje imaju pravu vrednost i značaj su one koje roditelji pružaju deci u periodu odrastanja...one čak ne bi smele ni da izostanu

 

[gost 39034]

Imate neki veliki problem koji vas baš muči i preokupira. Ljudi iz vaše okoline primećuju da se nešto dešava sa vama i krenu sa "tešenjem" u stilu - nije to ništa (da nije ništa, ne biste se jeli od muke).

Npr, imate neki ljubavni problem, patiite zbog određene osobe i tu se nađe neko ko će reći - ti si lud/a, naići će bolji/a, lepši/a, pametniji/a... Ili, ostali ste bez posla, nalazite se u teškoj finansijskoj situaciji, brinete za egzistenciju porodice i sl, a nađe se neko ko će vam reći nešto u stilu - ma šta te briga, naći ćeš drugi, bolji, plaćeniji posao....
Situacije mogu biti bilo koje vam u određenom vremenskom periodu zadaju probleme, ne moraju biti ljubavne ili poslovne.

Moje pitanje je sledeće - da li vas ovakve utehe nerivaraju ili vam pomažu?

Iako nas je iskustvo naučilo da se stvari menjaju, situacije popravljaju ili nam vremenom postaju manje bitne, šta je sa onim trenucima kad su problemi na vrhuncu? Nekako imam utisak da čovek "nema pravo" da pati kad mu je najteže, kao da mora stalno da bude dobro raspoložen. Da li ovakve utehe navode na potiskivanje problema?

Da naglasim da to nije obično - biće bolje, već potpuno obezvređivanje (ne pada mi trenutno bolja reč na pamet) datog problema od strane tešitelja.

niti trazim, niti podnosim tu vrstu utehe...utehu pronalazim u samoj sebi, ili nekim drugim stvarima kojima u trenutku patnje mogu da se okrenem
utehu primam samo od par dragih i bliskih ljudi, koji me ne smaraju nepotrebnim recima, niti nipodastavanjem mog problema, vec realnim pristupom i realnom utehom
ostalima uglavnom i ne dozvolim da primete da me nesto boli, ili ih otkacim u pokusaju "utehe"sa recima da me samo puste na miru

 

[gost 224104]

ne pruzam utehu vec pruzam rame za plakanje



tvoj je problem a moje je rame reci su suvishne, utehu bas nema nikakve veze sa osobom kojoj se upucuje vec je merilo osobe koja izgovara! Minimiranje problema nikome nije od pomoci cak sto vise mnogo je opasno kad se osobi koja pati upucuju signale "pa to nije nista" to cesto izaziva da osobe koje pate prestanu da izgovaraju/razgovaraju

kao dva slepca koja hoce da predju magistralu u samom startu osudjeno na propast!

 

[goxy]

Nekad je bolje ono ''na ljutu ranu ljutu travu''.

 

[Jennifer Jennin]

VIDI....nije omalovažavanje problema, nego je baš ono što si i rekla : UTJEHA.
Kad vidiš da ti je neko blizak u problemima, kakva je korist da sa njim jaučeš...joj, šta ćeš sad, kako ćeš---a joj...moja ti...i slično
a naročito neko za koga si vezan na neki način (prijatlejski, rodbinski)...ne možeš gledati koliko pati i brine...bitno je tad ljudima pomoći da budu optimisti, da misle pozitivno, podsjetiti ih na ono šta je najvažnije u životu (DA SMO ŽIVI I ZDRAVI, ovo nije fraza, ovo je istina) a sve s ciljem da se podigne njihova energija i motivacija, ili da im se mili ustati sljedećg jutra iz kreveta, da se bore...da ne odustaju!

Mene drugo nervira. Gledam nečiju patnju i tu se nađe dosta bliskih ljudi (čak bližih od mene) i sve ide s tom pričom, biće bolje...a čovjeku treba dati neku ideju KAKO to može biti bolje, šta da uradi, bar neki mali mic...ali ni od koga to ne čuješ...a ja se pojedem živa, razmišljam i dam bar neku idejicu...pa to je konkretna pomoć

A drugi dio pitanja, što se mene tiče, samo par ljudi može doprijeti do mene.Teško me je gledati kad me uhvati.Ali par ljudi...kad mi kaže prave riječi...izliječi mi dušu.

 

[goxy]

Ima ljudi koji znaju da uteše na pravi način to se stiče iskustvom...

 

[gica]

pa kolko ljudi tolko čudi
lično, takva tešenja i to ne razumem, nervirau me
al ima ljudi koji baš to traaže

 

[goxy]

Meni znači čak i kad vidim da neko nema pojma šta se meni dešava ali se trudi da uteši i to je lepo.

 

[smaki*]

VIDI....nije omalovažavanje problema, nego je baš ono što si i rekla : UTJEHA.
Kad vidiš da ti je neko blizak u problemima, kakva je korist da sa njim jaučeš...joj, šta ćeš sad, kako ćeš---a joj...moja ti...i slično
a naročito neko za koga si vezan na neki način (prijatlejski, rodbinski)...ne možeš gledati koliko pati i brine...bitno je tad ljudima pomoći da budu optimisti, da misle pozitivno, podsjetiti ih na ono šta je najvažnije u životu (DA SMO ŽIVI I ZDRAVI, ovo nije fraza, ovo je istina) a sve s ciljem da se podigne njihova energija i motivacija, ili da im se mili ustati sljedećg jutra iz kreveta, da se bore...da ne odustaju!

Jedno je misliti pozitivno, a drugo nipodaštavati nečiji problem. Što ne reći - sad jesi u problemu i sad je situacija loša, ali će biti bolje; umesto - nije ti ništa. Ponekad je zajedničko kukakanje bolje od ignorisanja činjenica. Nravno, ne stalno, već kad je problem na vrhuncu.

 

[dežurno zvocalo]

tema#..to kada mi neko kaže dođe mi da ga oteram u *****...jer mi je to znak da taj ‚‚tešitelj‚‚ nije ni pola čuo/la šta mu je ispričano...i kaže to da bi eto nešto rekao...meni se čini da ljudi slabo slušaju jedni druge..zato smo sve udaljeniji jedni od drugih, pa makar živeli pod istim krovom- udaljenost je kilometarska....da ne kažem galaktička...jer je svakom njegov problem najveći, bez obaziranja na onoga koji je pored vas.

 

[fellicita]

ja volim da me se ne dira i ne ispituje previše,tačnije teši u takvim momentima
lepo ,pusti me i ja ću te pronaći

a kada se neko drugi nađe u toj poziciji,upravo to i kažem ...pozovi me ,traži,kaži,
ja sam ti na raspolaganju

 

[Џорџи]

Imate neki veliki problem koji vas baš muči i preokupira. Ljudi iz vaše okoline primećuju da se nešto dešava sa vama i krenu sa "tešenjem" u stilu - nije to ništa (da nije ništa, ne biste se jeli od muke).

Npr, imate neki ljubavni problem, patiite zbog određene osobe i tu se nađe neko ko će reći - ti si lud/a, naići će bolji/a, lepši/a, pametniji/a... Ili, ostali ste bez posla, nalazite se u teškoj finansijskoj situaciji, brinete za egzistenciju porodice i sl, a nađe se neko ko će vam reći nešto u stilu - ma šta te briga, naći ćeš drugi, bolji, plaćeniji posao....
Situacije mogu biti bilo koje vam u određenom vremenskom periodu zadaju probleme, ne moraju biti ljubavne ili poslovne.

Moje pitanje je sledeće - da li vas ovakve utehe nerivaraju ili vam pomažu?

Iako nas je iskustvo naučilo da se stvari menjaju, situacije popravljaju ili nam vremenom postaju manje bitne, šta je sa onim trenucima kad su problemi na vrhuncu? Nekako imam utisak da čovek "nema pravo" da pati kad mu je najteže, kao da mora stalno da bude dobro raspoložen. Da li ovakve utehe navode na potiskivanje problema?

Da naglasim da to nije obično - biće bolje, već potpuno obezvređivanje (ne pada mi trenutno bolja reč na pamet) datog problema od strane tešitelja.

Ja recimo nemam takve komentare vec kad im kazes nesto lose oni pocnu da se jadaju kako se i njima isto nesto lose desiloma kakva crna pomoc i razumevanje..to ni od rodjenih ne dobijamo a kamo naci nekog ko bi nas razumeo i podrzao

 

[ne_ve_na]

nemam problema, za sad
kad naidju, bas zbog tih tesitelja necu da pokazem da ih imam
nerviraju me

 

[dobra predskazanja]

takve utehe mi ne trebaju. one samo pokazuju koliko su ljudi u sustini nezainteresovani za tudje probleme. ili nisu u stanju da shvate da je i drugom tesko, a ne samo njima. cesto se desava da ljudi za drugoga pomisle da sve moze da izdrzi. nekada je takva uteha posledica zbunjenosti tesitelja u pokusaju, koji nema pojma kako da se snadje u situaciji i sta da kaze.
mene zbunjuju teske situacije, jer previse mi je glupo da kazem nekome - bice sve u redu, a po svoj prilici nece. a da tresnem sta mi je ne umu mi je opet glupo.

 

[Arianna]

"tešenjem" u stilu - nije to ništa

totalni nedostatak empatije....

Kome trebaju takve utehe, to nisu utehe... Utesno je kada nas neko razume, kada shvati nas problem i kada saoseca...
Kada zeli da nam pomogne...

 

[Jennifer Jennin]

Jedno je misliti pozitivno, a drugo nipodaštavati nečiji problem. Što ne reći - sad jesi u problemu i sad je situacija loša, ali će biti bolje; umesto - nije ti ništa. Ponekad je zajedničko kukakanje bolje od ignorisanja činjenica. Nravno, ne stalno, već kad je problem na vrhuncu.

Slažem se...ali od dugog kukanja nema neke vajde...

 

[Neozbiljna89]

Uteha...
Iskreno, kad mi je jako tesko, nema tih stvari koje drugi ljudi mogu da urade ili kazu za mene koje ce me utesiti... Ne znam, nekako tad nista ne pomaze, sem muzike (naravno).. Znam ja da ce sve to proci itt, al nekad me stvarno iznervira to "procice", znam da ce proci, ne morate da mi potrvrdjujete...sve prodje, pa i to ce... U tim momentima mi je najdraze da se iskuliram sama uz muziku..naravno i prijatelji mi trebaju, ali po mogucnosti da me ne tese, vec samo da saslusaju...

 

[Thought]

Ništa gore od rečenice "Biće bolje"! Eventualno želim da čujem "Znam kako ti je...".
Ja sam najbolji utešitelj jer se oni koji se žale meni su u sto puta boljoj situaciji od mene i onda kad se porede samnom bude im lakše, to je najdelotvornija uteha ! Samo nađite društvo koje ima manje srece od vas

 

[Иван Чонкин]

Imate neki veliki problem koji vas baš muči i preokupira. Ljudi iz vaše okoline primećuju da se nešto dešava sa vama i krenu sa "tešenjem" u stilu - nije to ništa (da nije ništa, ne biste se jeli od muke).

Npr, imate neki ljubavni problem, patiite zbog određene osobe i tu se nađe neko ko će reći - ti si lud/a, naići će bolji/a, lepši/a, pametniji/a... Ili, ostali ste bez posla, nalazite se u teškoj finansijskoj situaciji, brinete za egzistenciju porodice i sl, a nađe se neko ko će vam reći nešto u stilu - ma šta te briga, naći ćeš drugi, bolji, plaćeniji posao....
Situacije mogu biti bilo koje vam u određenom vremenskom periodu zadaju probleme, ne moraju biti ljubavne ili poslovne.

Moje pitanje je sledeće - da li vas ovakve utehe nerivaraju ili vam pomažu?

Da li ovakve utehe navode na potiskivanje problema?

Da naglasim da to nije obično - biće bolje, već potpuno obezvređivanje (ne pada mi trenutno bolja reč na pamet) datog problema od strane tešitelja.

U takvim situacijama niti slušam druge niti me interesuje njihovo mišljenje.
Gledam sam da riješim problem ili se obratim stručnom licu ukoliko vidim da ne mogu sam.

Pravim prijateljima se požalim i zatražim od njih da budu sa mnom, uz objašnjenje problema.
Dobro me razumiju i bude mi lakše uz priču o nečem sasvim drugom.
Povjeravanje pomaže ali se obratiti pravim ljudima.

 

[DRVOSEČA]

Moj drugar je dobio kondilome na svom penisu jer ga je metao kojegde.
Ja sam ga utesio recima... Tamo gde si pokupio kondilome mozda ima i side.

Ja jednostavno volim crni humor i sam se tesim njime...

 

[Violetna]

Imate neki veliki problem koji vas baš muči i preokupira. Ljudi iz vaše okoline primećuju da se nešto dešava sa vama i krenu sa "tešenjem" u stilu - nije to ništa (da nije ništa, ne biste se jeli od muke).

Npr, imate neki ljubavni problem, patiite zbog određene osobe i tu se nađe neko ko će reći - ti si lud/a, naići će bolji/a, lepši/a, pametniji/a... Ili, ostali ste bez posla, nalazite se u teškoj finansijskoj situaciji, brinete za egzistenciju porodice i sl, a nađe se neko ko će vam reći nešto u stilu - ma šta te briga, naći ćeš drugi, bolji, plaćeniji posao....
Situacije mogu biti bilo koje vam u određenom vremenskom periodu zadaju probleme, ne moraju biti ljubavne ili poslovne.

Moje pitanje je sledeće - da li vas ovakve utehe nerivaraju ili vam pomažu?

Iako nas je iskustvo naučilo da se stvari menjaju, situacije popravljaju ili nam vremenom postaju manje bitne, šta je sa onim trenucima kad su problemi na vrhuncu? Nekako imam utisak da čovek "nema pravo" da pati kad mu je najteže, kao da mora stalno da bude dobro raspoložen. Da li ovakve utehe navode na potiskivanje problema?

Da naglasim da to nije obično - biće bolje, već potpuno obezvređivanje (ne pada mi trenutno bolja reč na pamet) datog problema od strane tešitelja.

Kad je uteha radi utehe, oseti se i ne volim. A kad te dobar prijatelj sasluša i saoseća, to je nekad sasvim dovoljno.

 

[Zelena milja]

Imate neki veliki problem koji vas baš muči i preokupira. Ljudi iz vaše okoline primećuju da se nešto dešava sa vama i krenu sa "tešenjem" u stilu - nije to ništa (da nije ništa, ne biste se jeli od muke).

Npr, imate neki ljubavni problem, patiite zbog određene osobe i tu se nađe neko ko će reći - ti si lud/a, naići će bolji/a, lepši/a, pametniji/a... Ili, ostali ste bez posla, nalazite se u teškoj finansijskoj situaciji, brinete za egzistenciju porodice i sl, a nađe se neko ko će vam reći nešto u stilu - ma šta te briga, naći ćeš drugi, bolji, plaćeniji posao....
Situacije mogu biti bilo koje vam u određenom vremenskom periodu zadaju probleme, ne moraju biti ljubavne ili poslovne.

Moje pitanje je sledeće - da li vas ovakve utehe nerivaraju ili vam pomažu?

Iako nas je iskustvo naučilo da se stvari menjaju, situacije popravljaju ili nam vremenom postaju manje bitne, šta je sa onim trenucima kad su problemi na vrhuncu? Nekako imam utisak da čovek "nema pravo" da pati kad mu je najteže, kao da mora stalno da bude dobro raspoložen. Da li ovakve utehe navode na potiskivanje problema?

Da naglasim da to nije obično - biće bolje, već potpuno obezvređivanje (ne pada mi trenutno bolja reč na pamet) datog problema od strane tešitelja.

Ne tražim utehu,jer je(za mene)besmislena.Sve svoje prebolim na svoj način.Za neke pomalo neobičan,Ima tu"zaboravljanja",mirenja sa situacijom,mentalne blokade.
Tešim samo ako to neko zatraži od mene.Zapravo,više su to saveti,nešto,kako bih ja odreagovala ili prihvatila.Bolji sam slušalac,nego savetodavac.I utešitelj.