Usvajanje dece

[nani_ni]

Vjecito pitanje! Neznam jer se nisam nasla u takvoj sitaciji ali kada bih se trebala odluciti mislim da bi to uradila jos dok je djete malo. Negdje sam na internetu procita izjavu jednog klinca kaze: "ja imam dvije mame jednu koja me je rodila i koju ne znam i drugu, pravu moju mamu, koja je dosla i uzela me da me voli". Mislim da klinci to savrseno dobro razumiju kada im na pravi nacin objasnis. Kada odrastu i saznaju nakon toliko godina mislim da se osjecaju prevarenima jer su zivjeli jedan zivot i onda skontali da je on zasnovan na lazima i kompleten lijepe uspomene na to divno djetinjstvo im padaju u vodu i oni se automatski sjecaju samo prevare i lazi.

 

[Hellen]

Mene interesuje jedna stvar - koliko ljudi je svojoj deci koja su usvojena kao bebe reklo njima (deci, kad su porasla) da su usvojeni? I kako to upoznavanje sa cinjenicom da su usvojeni ide? Jel bolje reci od prvog dana ili kad dete odraste i ne zavisi vise od roditelja?

По препоруци психолога то се говори детету од првог дана, чим почне да поставља питања о томе како је дошло на свет.
Скривање је контраподуктивно и може да остави велике трауме и неповерење када једном дође до откривања,а неминовно дође.

Имала сам прилике да радим са неколико усвојене деце, сва та деца су знала од најранијих дана да су усвојена и сва су своје усвојитеље звала ''мама и тата'', волела их и све је било исто као и у биолошкој породици.

 

[taote]

По препоруци психолога то се говори детету од првог дана, чим почне да поставља питања о томе како је дошло на свет.
Скривање је контраподуктивно и може да остави велике трауме и неповерење када једном дође до откривања,а неминовно дође.

Имала сам прилике да радим са неколико усвојене деце, сва та деца су знала од најранијих дана да су усвојена и сва су своје усвојитеље звала ''мама и тата'', волела их и све је било исто као и у биолошкој породици.

Poznajem jednu takvu porodicu, sve se zna od prvog dana, i dečko već studira, normalan, i ljudi žive bez tauma. U svakom odnosu razne tajne su pravi otrov. A deca su inače osetljivija od odraslih i to može da ih uzdrma za ceo život, da više nikom ne veruju.

 

[HEBEHA]

Da, znam i ja curicu koja je od malenaznala.
To se objasnjava lijepim riejcima i pazljivo - "Ti si bio sam i ja sam bila sama...", "Znali smo da negdje postoji nase dijete, ali da se rodilo pogresnim ljudima i bili smo srecni sto smo ga pronasli!"...

Najgore je kada okolina zna, a ne zna dijete. Cim krene u skolu ili prije saznace od pogresnih!
Jednom je curicu koju znam nazvala drugarica (inace vrlo bezobrazno dijete) i pitala: "Sta bi ti uradila kada bi saznala ad si usvojena?" - i jedna i druga su to znale, ali usvojena curica nije znala da ova druga zna... I onako zbunjena nazove svoju drugu drugaricu i upita je to isto, na sta joj mala koja isto tako zna da je ona usvojena kaze "Bila bih srecna sto sam pripala mojoj mami i tati, a ne nekim tamo bez veznim ljudima!"... To je umirilo mladu damu i ona je inace jedno divno dijete, pazljiva cerkica, neposlusna kao i svi tinejdzeri, ljuti se, svadja se, nece da cisti sobu, glasno slusa muziku i kije da ima decka - mama kuburi sa standardnim pubertetskim problemima, ali se inace slazu apsolutno kao da ju je rodila.
Necet vjerovati da mala cak pomalo lici na tatu koji joj nije bioloski

 

[Zefirra]

Bitno je samo da su roditelji fer i dobri ljudi. Jer ako postoje velike nesuglasice i problemi mislim da bi dete tada stvorilo umisljenu nerealnu sliku pravih roditelja.
A inace ima i dosta pravih roditelja koji prave jako velike greske u vaspitanju.
U svakom slucaju to jeste situacija iz koje mogu nastati mnogobrojni konflikti , i zato je veoma bitno da imaju pomoc adekvatne strucne osobe.