ustajanje/odustajanje

[Софија]

pa kad ces postati sta cekas

Физички никад, психички већ јесам.

 

[hirajgoagain]

bole te pajser

ma zatvorili mi temu kako podriti Ribe, mozda grupa da se formira

 

[_Ata_]

Sjajna tema
Naidjemo svi na odbijanje, pre ili kasnije. Možda grešim, ali nekako mi se čini da kada jednom lupiš glavom o zid i vrati te tri koraka nazad, to preti da postane lančana reakcija. Pogotovo ako si se zalaufala i bila sigurna da ćeš proći, e tada te odbijanje više pogodi i nekako ti više poljulja samopouzdanje.
Opet, sve to zavisi od godina, iskustva... Ranije, priznajem, odbijanje mi je bilo prvi korak ka ( ugalvnom ) obaveznom odustajanju. U fazonu - kad me neće, neće me, šta da se guram i namećem ( šta god bilo u pitanju ). Sa sazrevanjem sam stekla i neki drugi stav. Ok, trenutno ne ide tako, da vidim šta je tu do objektivnog spleta okolnosti, šta do drugih, a šta je do mene. Uglavnom, to je i dobar način da sagledaš da li ti je to toga zaista toliko stalo. Neki put shvatim da i ne želim to toliko, da me više bilo trenutno interesovanje nego nego trajnije, pa shvatim da je bolje za mene da odustanem. A nekad me i učvrsti u nastojanju da uspem, pa menjam taktiku. Ima u narodu ona - preko preče, naokolo bliže - i nekada je i isinita. Par stvari sam u životu uspela da ostvarim nakon jednog ili više odbijanja, i iz ove perspektive gledano, dobra je odluka bila ne odustati. Npr. prvi put kada sam polagala prijemni za faks, bila sam ispod crte i to dosta. Bilo je predloga, a i ja sam bila na ivici da upišem nešto drugo, ali sam se prelomila. Ostavila sam za sledeću godinu, a vreme iskoristila da se dobro spremim i da radim na sebi u svakom pogledu, pa sam, osim te prirpreme, završila i neke kurseve koje sam želela. Dogodine, ja na budžetu, broj bodova blizak maksimumu, a znanje i spremnost na dobrom nivou Znači, nisam odustala, već odložila i radila na tome da uspem. I to mi je bila dobra odluka.

 

[Ansai ♀]

prebrodim ozbiljne probleme, a onda me dokrajci neka glupost
svaki put

 

[Violetna]

imam to pitanje, mislim glupo je i malo je lično, ali pričamo i o ličnijim stvarima valjda
kako se vi osećate i kako postupate kad naiđete na neko odbijanje ili kad vam se učini da vaše sposobnosti nisu adekvatne za prelaženje nekog praga?

pa ja sva klonem =/ to mi je prva reakcija, posle se možda i pokupim i nastavim da pokušavam, ali mrzim taj osećaj. valjda mi je u detinjstvu sve bilo previše lako pa nisam naučila šta da radim.

takođe, ako npr nikad ne nailazite na odbijanja, zanima me kako? dal to onda znači da ste očekivanja prilagodile sposobnostima? ili to znači da su vam očekivanja manja od sposobnosti jer nekad budemo odbijeni iz hira ili tako nečega.

i još vas molim, ako imate da kažete nešto kao "kad padnem ja ustanem i otresem prašinu", da to ne kažete, u duhu svetske nedelje izbegavanja klišea koja i ako ne postoji mogla bi da se uvede.

el sam konfuzna u rano jutro? =)


p.s. tema nije o ljis odbijanjima nego ostalim, računam da ne važe ista pravila

Meni su odbijanja postala normalna pojava, jer mi se redovnno javljaju. Oguglala sam...i kad vreme prođe uvidim da to nešto ustvari i nije bilo za mene, makar u tom trenutku. Poučena brojnim iskustvima, kada mi se tako nešto desi samo prevrnem očima ("Opet ) i nastavim dalje.

 

[crveni oblak]

imam to pitanje, mislim glupo je i malo je lično, ali pričamo i o ličnijim stvarima valjda
kako se vi osećate i kako postupate kad naiđete na neko odbijanje ili kad vam se učini da vaše sposobnosti nisu adekvatne za prelaženje nekog praga?

pa ja sva klonem =/ to mi je prva reakcija, posle se možda i pokupim i nastavim da pokušavam, ali mrzim taj osećaj. valjda mi je u detinjstvu sve bilo previše lako pa nisam naučila šta da radim.

takođe, ako npr nikad ne nailazite na odbijanja, zanima me kako? dal to onda znači da ste očekivanja prilagodile sposobnostima? ili to znači da su vam očekivanja manja od sposobnosti jer nekad budemo odbijeni iz hira ili tako nečega.

i još vas molim, ako imate da kažete nešto kao "kad padnem ja ustanem i otresem prašinu", da to ne kažete, u duhu svetske nedelje izbegavanja klišea koja i ako ne postoji mogla bi da se uvede.

el sam konfuzna u rano jutro? =)


p.s. tema nije o ljis odbijanjima nego ostalim, računam da ne važe ista pravila

Kad god sam bila odbijena, potrudila sam se da saznam konkretne razloge i kad god sam ih saznala, bili su takvi da sam bila besna, ali nemocna da bilo sta promenim te se pomirila sa tim konkretnim odbijanjem, ali ne i sa principom koji je doveo do toga.

Npr. odbijali su me pri zaposljavanju uglavnom bez objasnjenja jer nisam imala vezu za drzavne skole u kojima je bilo neophodno imati vezu, u nekim privatnim firmama su me odbili sa konkretnim obrazlozenjem da ne primaju ljude bez iskustva (to je bilo posle faksa), isto su me odbili par puta u privatnim skolama zato sto sam samohrana keva pa ne mogu raditi popodne niti na dalekim lokacijama, odbili su moje predloge u stranci jer su sefovi tog resora bili glupi ko goveda i na kraju su priznali greske, al su pre toga prsli kao organizacija zbog medijskih zajeba (sada su tek ukapirali da se u razvijenim medijskim kampanjama radi upravo tako kako sam im tada objasnjavala, ali jos uvek misle da su otkrili toplu vodu ), decko me skoro uvek odbije kad idem u kupovinu koju i sama mrzim pa mi ide na zivce sve dok sama kupujem, a onda me to prodje cim donesem stvari kuci, drugarice me skoro uvek odbiju kad pozivam na neki sport jer samo vole kafenisanje i vremenom sam shvatila da u stvari nisu ni potrebne za sport i da ne mogu menjati tudje navike pa sam iskulirala, kad su odbili da me prime u neke institucije na rolerima, bila sam uporna ko mazga i procesljala sve zakone i Ustav te na kraju isterala svoje pravo kretanja. Dakle, sve sto sam radila posle nekog odbijanja, bilo je u zavisnosti od toga kako sam procenila razloge za odbijanje i od procene koliko je uopste moguce da isteram svoje namere do kraja.
Uglavnom, nijedno odbijanje nije u meni izazvalo neki bedak, nego ili inat ili obicno odustajanje.

 

[Sally_Solomon]

imam to pitanje, mislim glupo je i malo je lično, ali pričamo i o ličnijim stvarima valjda
kako se vi osećate i kako postupate kad naiđete na neko odbijanje ili kad vam se učini da vaše sposobnosti nisu adekvatne za prelaženje nekog praga?

pa ja sva klonem =/ to mi je prva reakcija, posle se možda i pokupim i nastavim da pokušavam, ali mrzim taj osećaj. valjda mi je u detinjstvu sve bilo previše lako pa nisam naučila šta da radim.

takođe, ako npr nikad ne nailazite na odbijanja, zanima me kako? dal to onda znači da ste očekivanja prilagodile sposobnostima? ili to znači da su vam očekivanja manja od sposobnosti jer nekad budemo odbijeni iz hira ili tako nečega.

i još vas molim, ako imate da kažete nešto kao "kad padnem ja ustanem i otresem prašinu", da to ne kažete, u duhu svetske nedelje izbegavanja klišea koja i ako ne postoji mogla bi da se uvede.

el sam konfuzna u rano jutro? =)


p.s. tema nije o ljis odbijanjima nego ostalim, računam da ne važe ista pravila

I ja sam navikla da uglavnom trudom postignem to sto zelim. Ne uvek, ali uglavnom, i imala sam srece da mi lagano idu neke stvari.
A kad ne dobijem to sto zelim, sta god da je..nemam pojma.
Valjda sam prvo zatecena, pa se malo distanciram i sacekam. A nekad se zainatim kao tvrdoglavo magare..i ima da bude po mom na kraju
A ako se desi da opet ne izguram po svom, onda se jednostavno prepustim, pa sta bude bice..mada imam problem sa potpunim prepustanjem kontrole, to mi tesko pada..ali kad dodjem do toga da moram, postoji tu i neko olaksanje