ustajanje/odustajanje

  • Začetnik teme Začetnik teme parka
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
parka

parka

Buduća legenda
Poruka
26.261
imam to pitanje, mislim glupo je i malo je lično, ali pričamo i o ličnijim stvarima valjda
kako se vi osećate i kako postupate kad naiđete na neko odbijanje ili kad vam se učini da vaše sposobnosti nisu adekvatne za prelaženje nekog praga?

pa ja sva klonem =/ to mi je prva reakcija, posle se možda i pokupim i nastavim da pokušavam, ali mrzim taj osećaj. valjda mi je u detinjstvu sve bilo previše lako pa nisam naučila šta da radim.

takođe, ako npr nikad ne nailazite na odbijanja, zanima me kako? dal to onda znači da ste očekivanja prilagodile sposobnostima? ili to znači da su vam očekivanja manja od sposobnosti jer nekad budemo odbijeni iz hira ili tako nečega.

i još vas molim, ako imate da kažete nešto kao "kad padnem ja ustanem i otresem prašinu", da to ne kažete, u duhu svetske nedelje izbegavanja klišea koja i ako ne postoji mogla bi da se uvede.

el sam konfuzna u rano jutro? =)


p.s. tema nije o ljis odbijanjima nego ostalim, računam da ne važe ista pravila
 
ja odustanem i od samog nagoveštaja da ću naići na odbijanje : I
uglavnom se povučem i ič ne tražim neki drugi način, ne usudim se da pokušam ovako ili onako... i smorim se , opako se smorim, možda manje zbog odbijanja mnogo više zbog odustajanja.... i pokupim se al mora da prodje mnoogo vremena i možda, samo možda posle dosta vremena pokušavam ponovo...

a kada dodje do odbijanja smorim se, ali čini mi se manje, jer se tešim onom "bar sam pokušala", što za mene u neku ruku i jeste uspeh : I
 
Nema šanse da ljudi ne nailaze na odbijanja... možda im samo ne pridaju toliko na značaju, pa ni ne smatraju to porazom. Blago tim ljudim, to su ljudi koji se ne opterećuju ničim oko sebe, stabilne su, i osobe koje znaju šta žele, i koliko žele.
To je sposobnost da nemoguć motiv zameniš nekim drugim motivom, koji si imao u rezervi.

Ja nisam ovakva osoba.
Teško podnosim poraz u bilo čemu. Zavisi od situacije, nekad tražim problem u sebi, a nekad tražim problem u drugima. Neko vreme se opterećujem, ali vremenom borba za taj cilj meni izgubi smisao, i želja ne bude ista, ako sam svesna da mi nije dostižno.

A najteže je biti nesvestan sebe i još plus ne prihvatati da tebi može da se desi da nešto ne možeš da učiniš. Onda se rađa agresija, i pokušavanje da bilo kojim sredstvom dobiješ ono što želiš. To nikako nije dobro.
 
o cemu god da se radi, probam da shvatim zasto je doslo do toga. neprijatan je osecaj, treba da budes samokriticna ali moze da ti pomogne da izbegnes ponavljanje greske.
nekad stvarno nisam za nesto (ne mora uopste da bude u negativnom smislu) - recimo htela sam da radim, posto volim biljke, u jednoj vrsti garden centra. odbili su me jer sam profesor, mislili su da prosto nismo isti svetovi i da ne bih mogla da se prilagodim. postoje neke drustvene granice koje se retko prelaze, sa njihove tacke gledista bi to bilo padanje sa konja na magarca i verujem da su me odbili iz najbolje namere i za njih i za mene. jos su mi i rekli na fin nacin da sam luda ako izadjem iz prosvete :lol: i sa jedne tacke gledista bili su u pravu. s druge, ja drzim predavanja ljudima koji su u komercijalnoj struci, tesko da sam manje prilagodljiva od njih i bilo bi mi zabavno da sada sretnem tu ekipu medju studentima :) .
srecna sam na poslu koji trenutno radim ali znam da sam i tamo mogla da budem zadovoljna. odbijanje je prosto procena nekoga ko ima mozda vise, mozda manje iskustva od tebe - mozda visi a mozda i nizi stepen obrazovanja od tebe, nekada je u igri cena rada i plata. mozda si preskupa za njih, oni traze nekvalifikovanu radnu snagu recimo...
ja ne mogu da se opterecujem vise od toga, nisam takva osoba - da se zderem sto nesto nije proslo ne umem, trazim druge mogucnosti. ne sto sam jaka, nego nemam kapacitet da patim zbog toga.
 
retko nailazim na odbijanje iz jednoj razloga,a to je sto zivim u svom malom,malom svetu okruzena sa jako malo ljudi,a sa novim skoro nikako.
po prirodi sam musicava i hirovita(drugi bi verovatno rekli razmazena:))pa im je lakse da me ne odbijaju.
ali ljudi koji me vole i koji me odbiju,rade to na takav nacin da se ne osetim lose.
ali ni ja nemam neka prevelika ocekivanja
 
parka:
imam to pitanje, mislim glupo je i malo je lično, ali pričamo i o ličnijim stvarima valjda
kako se vi osećate i kako postupate kad naiđete na neko odbijanje ili kad vam se učini da vaše sposobnosti nisu adekvatne za prelaženje nekog praga?
Kliknite za proširenje...
Mislim da samo prvo odbijanje ide teško, vremenom se navikneš da su i to situacije koje su sastavni deo života. Ne valja, samo, stalno da se ponavljaju jer čovek gubi samopouzdanje, počinje da misli da su mu vrednosti manje.
Kad osetim da nemam dovoljno uticaja ili sposobnosti za prevazilaženje nekog problema, tražim pomoć drugih...
Lično, svako odbijanje doživim iznova kao prvo, jednostavno- jako sam emotivna.....Tako da ne klonem ali mi treba bar tri dana da "sažvaćem" priču.


Mojrae:
i na kraju, smesna je situacija - mene je odbio menadzer a ja ih sada skolujem pa odbijam dosijee ljudi koji po mojoj proceni nisu za to :lol: . naravno, nekada pogresim i ja pa ce sve da se zavrti jos jednom...
Kliknite za proširenje...
I meni je odgovor na temu povezan sa poslom ....
 
Poslednja izmena:
tara:
ja odustanem i od samog nagoveštaja da ću naići na odbijanje : I
uglavnom se povučem i ič ne tražim neki drugi način, ne usudim se da pokušam ovako ili onako... i smorim se , opako se smorim, možda manje zbog odbijanja mnogo više zbog odustajanja.... i pokupim se al mora da prodje mnoogo vremena i možda, samo možda posle dosta vremena pokušavam ponovo...

a kada dodje do odbijanja smorim se, ali čini mi se manje, jer se tešim onom "bar sam pokušala", što za mene u neku ruku i jeste uspeh : I
Kliknite za proširenje...

Evo ovako kao Tara. Sama pomislim da nesto necu uspeti i odustanem, a ako ipak pokusam, pa ne uspem onda se jos vise smorim. Ako nesto lagano odradim uvek kazem kako nije ni cudo da je lako islo kad je sama stvar bila laka, jednostavna za odraditi. Mama me stalno ubedjuje da nije sve sto je meni lako islo svima lako. I ja sam konfuzna ujutru :lol:
Mene je uvek zanimalo kako polazi nekim ljudima za rukom da kad naidju na odbijanje, neuspeh postanu jos poletniji, puni entuzijazma, to bih volela da naucim.

Mojra, u civilizovanom svetu(tamo gde ti zivis) poslodavac ni pod razno ne zaposljava osobu koja ima vise kvalifikacije nego sto radno mesto zahteva. Zato sto je to za njega rizik da ces brzo da odes(jer mozes lako da nadjes bolje placen posao, jer ce ti posao biti monoton....) sto njemu stvara visoke troskove.
 
Poslednja izmena:
/una/:
Evo ovako kao Tara. Sama pomislim da nesto necu uspeti i odustanem, a ako ipak pokusam, pa ne uspem onda se jos vise smorim. Ako nesto lagano odradim uvek kazem kako nije ni cudo da je lako islo kad je sama stvar bila laka, jednostavna za odraditi. Mama me stalno ubedjuje da nije sve sto je meni lako islo svima lako. I ja sam konfuzna ujutru :lol:
Mene je uvek zanimalo kako polazi nekim ljudima za rukom da kad naidju na odbijanje, neuspeh postanu jos poletniji, puni entuzijazma, to bih volela da naucim.
Kliknite za proširenje...

oo da, ovo sam zaboravila da kažem (al eto, ima nas još takvih : ), i tako onda sama na neki način omalovažim ono što sam uspela
 
/una/:
Mojra, u civilizovanom svetu(tamo gde ti zivis) poslodavac ni pod razno ne zaposljava osobu koja ima vise kvalifikacije nego sto radno mesto zahteva. Zato sto je to za njega rizik da ces brzo da odes(jer mozes lako da nadjes bolje placen posao, jer ce ti posao biti monoton....) sto njemu stvara visoke troskove.
Kliknite za proširenje...

svesna sam bila u startu da ima vise sansi da ne prodje nego da prodje, ali bas sam htela da promenim bransu.
da je uzeo motivaciju u obzir, organizovanost, efikasnost, ozbiljnost i neke druge ljudske faktore, odluka je mogla da bude i drugacija, iako mi je sasvim jasno da je moj profil za njega u tom momentu bio jednak problemima u najavi.
u prvi mah mi nije bilo drago ali sam shvatila njegov ugao posmatranja stvari, nisam se zadrzala na tome (zahvaljujuci urodjenoj mi plitkosti osecanja :mrgreen: ) sto se pokazalo bolje za mene a i za njega verovatno.
samo, ja nikada ne pomislim da nesto ne mogu da uradim - pitam se stalno sta mogu da uradim vise da bih se sto pre adaptirala i napredovala i koliko mi vremena i napora treba za to.
 
obično se gadno smorim, uglavnom to doživim kao jedan (mali) lični poraz ako znam da sam odbijena zbog objektivnih razloga (kojih nisam blagovremeno bila svesna ili koji su kao takvi za mene potpuna novost:lol:)
onda se kao kornjačica zavučem u oklop (gde se nadam da me niko neće videti dok se to malo ne zaboravi:rumenko: a tako uštekana razmišljam o svim mogućim uzrocima moje neobaveštenosti ili nerealne procene sopstvenih kvaliteta)
upravo ono što si rekla-kao mala sam imala utisak da sve mogu i uglavnom sam bila među najboljima u svemu i svačemu, ali
to je bio mali krug ljudi, kad odrasteš konkurencija postaje globalna i negde te goni da konstantno radiš na sebi i da pri tom shvatiš da si (uglavnom) prosek
zvuči deprimirajuće, ali dobra vest je da sreća ne zavisi mnogo od konkretnih stvari u ljudskom životu
pri tom, okolnosti u kojima se možemo naći su uglavnom potpuno nepredviljive (čak i kada nam se čini da nije tako), pa nikad ne znaš da li će baš tebe u datom momentu strefiti neka zalutala kosmička nepravda ili te pak usrati neki kosmički user
retko dobijamo ono što nam stvarno sleduje onda kada mi mislimo da je za to vreme
 
POVERLJIVA:
obično se gadno smorim, uglavnom to doživim kao jedan (mali) lični poraz ako znam da sam odbijena zbog objektivnih razloga (kojih nisam blagovremeno bila svesna ili koji su kao takvi za mene potpuna novost:lol:)
onda se kao kornjačica zavučem u oklop (gde se nadam da me niko neće videti dok se to malo ne zaboravi:rumenko: a tako uštekana razmišljam o svim mogućim uzrocima moje neobaveštenosti ili nerealne procene sopstvenih kvaliteta)
upravo ono što si rekla-kao mala sam imala utisak da sve mogu i uglavnom sam bila među najboljima u svemu i svačemu, ali
to je bio mali krug ljudi, kad odrasteš konkurencija postaje globalna i negde te goni da konstantno radiš na sebi i da pri tom shvatiš da si (uglavnom) prosek
zvuči deprimirajuće, ali dobra vest je da sreća ne zavisi mnogo od konkretnih stvari u ljudskom životu
pri tom, okolnosti u kojima se možemo naći su uglavnom potpuno nepredviljive (čak i kada nam se čini da nije tako), pa nikad ne znaš da li će baš tebe u datom momentu strefiti neka zalutala kosmička nepravda ili te pak usrati neki kosmički user
retko dobijamo ono što nam stvarno sleduje onda kada mi mislimo da je za to vreme
Kliknite za proširenje...


:worth:
 
ranije sam krajnje tragicno dozivljavala odbijanja, i mislim da je to jer su me moji uvek nekako nastojali zastititi jer sam jedinica i tako to
a onda sam tolko korpi u zivotu popila za sve i svasta
da sam nekako oguglala dosta na sve to
i dalje me nervira nepravda, u smislu kad me neko odyebe a znam da se nije ni potrudio da me razmotri, ili me odyebe zbog nekog razloga koji je jednostavno izmisljen i glup...ne volim tu vrstu neiskrenosti...recimo to jako zna da me iznervira...ali obzirom da sam uvek jako kriticna prema onome sto radim i da omalovazavam ono sto znam dobro da radim (to se kod mene podrazumeva pa mi nije neki uspeh, a glupo je sto tako razmisljam) ako me neko otkaci zbog objektivnih razloga tu ne reagujem...ranije recimo ne bih ni pokusavala mnoge stvari jer sam uvek isla logikom "ma sto bi bas mene kada ima toliko boljih", a onda kad sam videla koji sve profili i pacijenti pokusavaju ono za sta sam ja mislila da sam nesposobna, malo sam se okurazila....i onda praksom, sa puno nerviranja, i zdravstvenog problema koji sam zbog slicnih razloga dozivela i prezivela, i posebno od kako zivim sama i daleko od porodice i sireg kruga prijatelja, dosta sam napredovala u tom smislu...vise me nije blam, znam da ima boljih od mene, ali znam da ima i mnogo gorih...i nikad se ne zna kad ce ti se posreciti, tako da uvek idem logikom upornog.....odbijanje ne prija svakako, ali sam naucila da zivim sa tim, osim u onim slucajevima kad ti neko izmisli nesto i krene da te lozi i laze sve misleci da ce te tako lakse otkaciti, e tu sam sposobna da budem neprijatna pa cak i bezobrazna. a ne volim to :neutral: sve u svemu vezbala, poljubila vrata i popula korpe nebrojeno puta, i onda sam oguglala...
 
Vidis,ja kad naidjem na odbijanje,pokusavam opet,i opet i opet..ako smatram da je to NE iz cistog hira,ili eto nema neku realnu osnovu.Sto me vise neko odbija ja dobijam vecu energiju da ga smaram dok ne popusti.Ali samo ako je kako rekoh to odbijanje eto tako..Ako je NE cvrsto,ok nadjem neki drugi nacin,ili odlozim zeljenu zamisao za kasnije.Ali kad su neke situacije u pitanju,nesto tipa restauracije kuce koja samo trazi jos,i jos a para se nema..tad se smorim.Ali ipak ne odustajem.
 
E a zaboravila sam da napišem da imam jednu caku koja je ključna.
Ako baš nikako ne dobijem to što sam zamislila, onda modifikujem parametre, zamislim nešto slično što je izvodljivije pa to dobijem.
Kako god okreneš ja sam srećna i zadovoljna.:D

Šta znam, treba biti i prilagodljiv. Lepo je želeti sve i odmah, ali to je čista naučna fantastika.
Treba se boriti za najbolje, ali treba se znati zadovoljiti i realnim stvarima.
Tj.ništa nam drugo ne preostaje inače upadamo u zamku večitog nezadovoljstva.
 
Koliko ste pametnih stvari napisale :D
Elins, ja se cesto pitam da li je ta silna upornost koju su mi usadili precenjena bar malo? Mislim koliko sam puta terala sebe i mucila se i na kraju uspela, ali je8ote koliko sam se lose osecala. Mislim treba naci granicu i reci ovo ne moze ili ne treba da se radi, samo sto to vuce i rizik (kome ni najmanje nisam sklona) da pokusas nesto potpuno novo.
 
Uvek dobro odmerim i premerim situaciju, i ako mi se u stratu ucini da izgledi da cu da izguram svoje nisu na mojoj strani, ni ne pokusavam... tj. igram na sigurno. Oslanjam se na sebe i svoje moci, ako treba da moljakam, odustajem pre nego dodjem u tu situaciju.
 
Sve zavisi od toga koliko je pojedinac svestan trenutka u kom se nalazi. Ako je svestan, lisen je ocekivanja, ovisnosti, navezanosti, strahova, iluzija... Niko mu nista ne moze. Ima svoj put i sledi ga.
Odbijanja se desavaju kad se ljudi identifikuju sa svojim umom - stvore odredjenu predstavu o vama sami ili na osnovu vase predstave o vama samima.
Tada se odbija stvorena iluzija o vama/njima i ne ono sto vi/oni zaista jeste/jesu. Kad se prestanete identifikovati sa svojim umom, uopste vas ne doticu prihvatanja i odbijanja.
Nije vam bitno ostaviti utisak na nekoga, ne marite za pohvale, kritike prihvatate smireno i dostojanstveno, tolerantni ste prema ljudima, razlicitostima.

Retko nailazim na odbijanja. I kad se dese, ta osoba me vidi potpuno drugacije od onoga sto zaista jesam (desava se da mi pripise svoje mane)...
Kad primetim da je osoba koja me odbila u sustini kvalitetna, pridjem prijateljski s nadom da cemo prevazici prepreku i resiti nesporazum. U slucaju da ne nalazimo zajednicki jezik, povucem se, prepustim i idem svojim putem. I sigurno necu vise pokusavati stupiti u kontakt sa osobom. Nakon toga sve zavisi od nje.

Sto se vise udubljujes u nesto, nekoga (u ovom slucaju odbijanje), dajes mu vecu moc i postajes njegov rob. Cim robujes, nisi svoj.

Najgore je kad covek nije svestan svoje nesvesnosti. Kad je slep pored ociju i iz dana u dan, iz godine u godinu cini iste pogreske.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top