presakam neki brlog koji me drzi skucenom u reci i priznajem da sam igru mudrovanja izgubila praznih dzepova, sa manjkom samopostovanja prema svim tim revnosnim pokretima gipkim dodirima jadikovanjima vrele krvi. nedostaje damar vedrine u ocima ispijenih tvojim pogledom, pogledom drugih muskaraca zabacenih glava sa drugog kraja ulice. postoji nesto vise od lepog lica i klonuulih osecanja. postoji gipkost samounistenja i protracene mladosti uvek na pogresne damare srca. i pozelim da ponekad srce preskoci, da ne oseca samocu stvaranja pod vedrim nebom koje ne poznaje milost.
usputna razocaranja
- Začetnik teme gost 392895
- Datum pokretanja
- Poruka
- 21.094
Moja vanzemaljka! 
gost 392895
Ističe se
- Poruka
- 2.430
srce si