Pri metiljavoj svjetlosti gasne lampe sve izgleda nekako drugacije, bolesljivo. Olovka nije plava kao inace, nego nekako tamnopepeljasta, i umire ne plavom, nego crnom krvlju. Sjenke na zidu satora su nekako mirne, ali neodredjene, kao da ih je strah da se potpuno odvoje od svjetlosti. Pod takvim utiskom ni misli ne ostaju jasne i koncentracija se rasplinjava. Najpametnije je zaspati, i sacekati da jutro opet bude pametnije od veceri.
......mora da si nasao konduktera 
